БЕЗ БОЉЕ НАУКЕ НЕМА НИ ШАНГАЈСКЕ ЛИСТЕ: Мање радова и цитата избацили Универзитет у Београду из друштва 500 најбољих универзитета
ЛЕЊИ и неталентовани људи који седе на факултетима, који мало раде и врло мало објављују криви су што је Универзитет у Београду и ове године пао на Шангајској листи.

Фото Ж. Кнежевић
Да би универзитет био високорангиран потребно је много и континуирано радити. А то значи да не можете отићи месец дана на одмор, јер док се ви брчкате у мору мимо вас пролазе хиљаде радова које нисте видели. Дневно се у свету објави 8.200 научних радова из свих области, па професори који воле да се дуго одмарају не стигну да их погледају, а радови су као лекције - ако их прескочите, не можете даље.
Овако математичар Стојан Раденовић, који је годинама био међу сто најцитиранијих научника у свету у области математике, коментарише пад београдског универзитета на Шангајској листи. Наш највећи универзитет ове године рангиран је између 501. и 600. места, док је прошле године заузео позицију између 401. и 500. места. Најбољу позицију УБ имао је 2016. и 2017. године када се нашао између 201. и 300. места, а управо током те две године професор Раденовић и његов колега пофесор Зоран Калдербург били су међу 100 најцитиранијих научника у свету из области математике, што је утицало на рангирање.
Професор Раденовић оцењује да је садашња позиција Универзитета у Београду - реална слика. Он сматра да пласман и није толико лош, али и прогнозира да ће Универзитет у наредном периоду додатно падати.
- Процес стварања научног кадра није ни лак ни брз, то не зависи од државе и уложеног новца, него од изузетних појединаца, који се са страшћу баве науком, а таквих није много - наводи проф. Раденовић.
С друге стране, ректорка УБ Иванка Поповић сматра да је пад на Шангајској листи очекиван, јер, како каже, друге земље улажу много више и то им се враћа напредовањем на листи.
- Наши истраживачи постижу максималне резултате у условима које имају - сматра проф. Поповић.
- Немамо довољно радова у најутицајнијим и најјачим часописима. Такви резултати су могући само ако се систематски улаже у савремену опрему и у људе, и ако се јача међународна сарадња. Ипак, она сматра да положај УБ на Шангајској листи и даље изванредан успех.
С друге стране, Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је да је претходних година повећало улагања у развој научне инфраструктуре.
- У односу на период од пре десет година улагања у науку су већа за 80 одсто, средства намењена развоју инфраструктуре већа су три пута, а примања научника порасла су за 35 одсто - наводи Министарство просвете.
Иначе, Универзитет у Београду није једнако рангиран у свим областима, па је тако најбоље прошао у области прехрамбене технологије и ту се налази између 51. и 75. места, следи област јавног здравља у којој је између 151. и 200. места, док су физика, технологија, ветерина и стоматологија рангиране између 201. и 300. места, а области клиничка медицина и медицинска технологија налазе се између 301. и 400. места.
У врху листе су универзитети који међу предавачима и сарадницима имају нобеловце, чији запослени објављују у најпрестижнијим часописима и имају велики број цитата. У случају Шангајске листе, научни рад прави разлику међу универзитетима, а не сам квалитет студија.
ХАРВАРД НА ПРВОМ МЕСТУ
ОСИМ Универзитета у Београду на листи 1.000 најбољих универзитета света нашао се и Универзитет у Новом Саду, који је прошле године испао са листе, а ове године је између 901. и 1000. позиције. Од универзитета у окружењу, на листи су Универзитет у Љубљани (501-600. места) и Универзитет у Загребу (600-700). На првом месту је Харвард, следе Стенфорд, Кембриџ, МИТ, Беркли, Принстон, Оксфорд Колумбија, Калифорнијски технолошки институт и Универзитет у Чикагу.
Препоручујемо

НАКОН ПРВОГ УПИСНОГ РОКА: На Универзитету у Београду остало 1.286 буџетских места
20. 07. 2021. у 14:48

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (3)