МОМ БЕОГРАДУ ВРАТИЋУ ЗНАЊЕМ: Др Ива Атанасковић (28) одлучила да место на америчком универзитету Јејл замени истраживањима у родној земљи

МЛАДА, успешна, амбициозна, призната у свету, родољубива. Све то је српска научница др Ива Атанасковић (28), постдокторанд на америчком универзитету Јејл, која, после вишегодишњег боравка, студирања и рада у иностранству, са стеченим знањима и дипломом жели да се врати у Србију.

Фото Приватна архива

- Одувек ми је била жеља да се вратим и да у Србији наставим да се бавим науком. Треба искористити прилику док си млад да путујеш. Мени су се, заиста, указале сјајне могућности, да обиђем пола Европе и одем у Америку. Мој став је увек био да, када се сакупе знање и искуство, треба да се вратим одакле сам потекла и да то знање вратим - истиче у разговору за "Новости".

Ива је рођена у Београду. Завршила је Гимназију "Свети Сава" и Биолошки факултет, на смеру молекуларне биологије и физиологије, а онда и мастер из микробиологије. Била је студент генерације, а као стипендиста британске владе отишла је на докторат у Оксфорд на катедру за биохемију. Примили су је истовремено и на Кембриџ, али је одабрала Оксфорд. Тамо је докторирала на тему "Механизми уноса пиоцина", односно антибиотика активних против бактерија које изазивају инфекције код оболелих од цистичне фиброзе.

Фото Приватна архива

У октобру прошле године је отишла на постдокторске студије у Јејл, где је запослена и уједно се усавршава у области микробиологије. Тренутно ради на секрецији токсина код салмонеле. Међу првима је у својој генерацији докторирала, а у току доктората објавила је и неколико научних радова. Постдокторске студије су јој нудили и на Харварду! Још за време основних студија учествовала је на летњој научној пракси на универзитету "Рене Декарт" у Паризу где је била део научног тима који је освојио прво место на светском такмичењу из синтетичке биологије.

Каже да је добро промислила у вези с одлуком о повратку коју је донела још пре одласка на докторске студије у Енглеску.

- Пре него што сам отишла, консултовала сам се са мојим професорима са Биолошког факултета, који су подржали моју одлуку да одем на докторат у иностранство, али и одлуку да се једног дана вратим. И, тај дан је дошао. Пратили су мој рад, подржавали ме и бодрили све време - каже наша саговорница.

На Јејлу има могућност да обнови уговор и остане бар још неколико година. Али, зов земље порекла је јачи. Ако би јој се указала прилика, вратила би се, каже, још ове године. Волела би да ради на факултету, а поред тога што се бави научноистраживачким радом, занима је и рад са студентима.

Фото Приватна архива

Донети такве одлуке је храбро, али је повратак на познато не забрињава. Напротив.

- Имам пријатеље у Јејлу, али они су познаници од пре неколико месеци. А прави су у Србији. И сестра ми је у Београду, на Факултету за физичку хемију. Осећам да ће ми, што се дуже будем задржавала, бити све теже да "преломим" и да се вратим. Ако не добијем посао на факултету, радићу нешто друго. Не желим да у Америци останем цео живот. А ако останем још три или четири године, бојим се да ћу остати за стално. У каснијим стадијумима каријере није лако мењати навике и територију.

Из Србије јој недостају језик, људи, храна, обичаји, начин живота. Све помало.

- Највише ме вуку пријатељи и породица. Вуче ме и љубав према мом факултету, жеља за разменом знања и искуства које сам стекла. Имам осећај да у Србији има пуно потенцијала за бављење науком, само што је теже пронаћи довољне изворе средстава, јер нисмо чланица ЕУ. Морамо да се сналазимо, и то јесте један од ограничавајућих фактора, али и додатни изазов.

Наглашава да у Србији данас постоје лабораторије које су успеле да добију добре пројекте и да реализују многа научна истраживања.

- Данас је тешко свугде у свету. Живимо у време опште кризе, и новац за научна истраживања је веома ограничен на оно што је актуелно, као што су корона или нека канцерогена и кардиоваскуларна обољења. А мене више занима екологија, то како бисмо могли да искористимо бактерије за биоремедијацију загађене животне средине - поручује Атанасковићева.

Ретко је да се неко у ова времена, са таквим референцама, одрекне живота у Америци са платом на Јејлу и да дође у Србију, када многи вршњаци одлазе у супротном правцу. Али, егзистенција јој не прави проблем:

- Увек постоји то питање. Ослањам се на то да ће и даље остати активан владин програм за повратнике. План је, уколико успем да се вратим у Београд, и да се пријављујем за различите пројекте из света које би спроводила у Србији.

Конкретно, у Србију би донела разне методе из области молекуларне биологије које се тренутно доста спроводе у иностранству. Међу њима је, на пример, испитивање активности гена код бактерија и молекуларно клонирање.

ВИРУС КОРОНА

НЕ знам шта бих рекла о корони што већ није речено. С вакцинама које су тренутно доступне, проблем је на неки начин решен. Корона ће остати присутна и враћаће се сваке године, а вакцинација ће постати нешто што се рутински и сезонски обавља, као код грипа.

СИРОМАШТВО, ПЛАЖА, ПОЗОРИШТЕ

УНИВЕРЗИТЕТ Јејл на ком транутно ради Ива Атанасковић налази се у месту Њу Хејвен, недалеко од Њујорка.

- Градић је мањи од Новог Сада. Јејл личи на Оксфорд, али с том разликом што га окружују гета. Студентски камп је леп, али изван има доста сиромаштва, бескућника и није баш најбезбедније место за живот. Излазим, наравно, али увек у друштву. Овде постоји позориште "Шуберт" у које долазе представе пре него што стигну на Бродвеј, или након што су одиграле сезону, тако да за мало новца могу да се виде врхунске представе. Има, наравно, и хамбургера, као и свугде у Америци, али постоји и плажа, јер град излази на океан, што даје додатни ужитак - истиче наша саговорница.

Препоручујемо

Друштво

0 0

РИБА ЗЕБРИЦА КРИЈЕ ТАЈНУ ОПОРАВКА СРЦА: Наши истраживачи, за "Новости" о формули регенерације виталног органа после инфаркта

05. 06. 2022. у 18:00

Др Новости

0 0

СНИМАК УКАЗУЈЕ НА БОЛЕСТ: Постоји пет типова мозга, сваки обрасцима мождане активности открива поремећај

12. 06. 2022. у 09:50

Панорама

0 4

ОТКРИВЕНЕ БАКТЕРИЈЕ КОЈЕ „ЈЕДУ“ ГОРИВО: Непознате врсте пронађене у резервоарима аутомобила

09. 06. 2022. у 20:24

Друштво

21 37

"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Гени кажу - преци Срба староседеоци на Балкану

19. 06. 2022. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације