"ГДЕ ЈЕ ЗАВРШИО НАШ НОВАЦ?" Милијардер из УЕА јавно прозвао Трампа због рата са Ираном
УТИЦАЈНИ бизнисмен и мултимилијардер из Уједињених Арапских Емирата Халаф Ахмад Ал Хабтур објавио је отворено писмо америчком председнику Доналду Трампу, постављајући низ оштрих питања о улози Вашингтона у ескалацији сукоба са Ираном. Писмо је објављено на друштвеној мрежи X и одмах је изазвало снажну пажњу у региону.
Фото: АП
Ал Хабтур није маргинална фигура. Реч је о једном од најпознатијих пословних лидера у УАЕ, са значајним политичким и дипломатским искуством. Управо зато је његова јавна интервенција добила посебну тежину, јер долази из кругова који су традиционално блиски западним партнерима.
У свом обраћању Трампу, емиратски милијардер поставља директно питање: на основу чега је америчка администрација одлучила да регион Персијског залива укључи у отворени сукоб са Ираном. Он тражи објашњење логике која стоји иза такве одлуке и пита да ли су у Вашингтону разматране последице по арапске државе, које би прве могле да плате цену ескалације.
Посебно је отворио питање да ли је одлука о војној акцији била резултат искључиво америчког интереса или је на њу утицао политички притисак израелског премијера Бењамина Нетањахуа и његове владе. Ал Хабтур наглашава да арапске државе имају капацитет да штите сопствене интересе, али инсистира на кључном питању: ко је дао право америчком председнику да њихов регион претвори у потенцијалну ратну зону.
Где је завршио наш новац?
У писму се помиње и такозвани „Мировни савет“, тело које је, према његовим речима, формирано на иницијативу Трампа и делимично финансирано средствима из земаља Персијског залива. Ал Хабтур отворено пита где је завршио новац који су те државе издвојиле, да ли је заиста коришћен за мировне иницијативе или за политику која регион уводи у рат.
Бизнисмен упозорава да одлуке Вашингтона подстичу растући бес и да могу створити ризике не само за Блиски исток већ и за саме америчке грађане. Позивајући се на студију Института за политичке студије, наводи да би краткорочне војне операције у трајању од четири до пет недеља могле да коштају између 40 и 210 милијарди долара.
Према његовим тврдњама, финансијски терет такве кампање пао би пре свега на америчке пореске обвезнике, док би амерички војници били послати у сукоб у коме, како оцењује, немају директан интерес. У том контексту подсећа и на Трампова предизборна обећања о окончању страних ратова. Тврди да је током прве године новог мандата одобрено више од 658 ваздушних удара у иностранству, број који, према његовој оцени, парира укупном броју напада током целог мандата Џоа Бајдена.
Закључујући писмо, Ал Хабтур истиче да право вођство подразумева мудрост, поштовање и посвећеност мирном суживоту, те да државе региона имају пуно право да захтевају транспарентност и одговорност за иницијативе које се промовишу под ознаком мира.
Његово јавно писмо није случајно. Конкретно, најбогатије државе Персијског залива, Саудијска Арабија, УАЕ, Кувајт и Катар разматрају да преиспитају своје прекоморске инвестиције и финансијске обавезе због финансијских губитака изазваних сукобом, пише британски Фајненшал Тајмс. Такве расправе указују на растући притисак на Вашингтон да размотри прекид војних операција како би се заштитила економска стабилност региона и глобалних инвестиција.
Фото принтскрин oruzjeonline.com
Према писању АП, званичници из најмање две државе Залива јавно су изразили фрустрацију и разочарање због начина на који су САД водиле рат, укључујући изостанак упозорења пре почетка напада и осећај да је фокус америчке стратегије првенствено на заштити израелских и америчких интереса, а не на заштити држава Залива.
Ипак, јасно је да су државе Залива безбедносно дубоко везане за САД и у енормној мери зависе од америчке заштите. Због тога њихов јавни простор има ограничен маневарски простор када је реч о отвореном супротстављању Вашингтону. Критике се чешће појављују кроз анонимне или полуформалне канале, него кроз званичне државне реакције, камоли ултиматуме.
Десет дана хране
Истовремено, безбедносна ситуација у региону већ показује конкретне последице. Извршни директор глобалног логистичког гиганта Кüхне+Нагел, Стефан Паул, изјавио је европским медијима да Дубаи располаже залихама свежих прехрамбених производа за свега десет дана. Према његовим речима, војна акција против Ирана изазвала је снажан поремећај међународних ланаца снабдевања, уз пад глобалног капацитета ваздушног теретног саобраћаја од око 18 процената.
Паралелно са смањењем ваздушног транспорта, поремећени су и поморски путеви, што додатно погоршава ситуацију у земљама Персијског залива. Док је Европа за сада мање погођена, државе које зависе од увоза кварљиве робе, попут свежег воћа и поврћа, суочавају се са ризиком озбиљне несташице.
Теоретски, испоруке би могле да се организују копненим путем преко Саудијске Арабије, али логистички капацитети су ограничени. Стефан Паул истиче да расположиви копнени транспорт једва може да надокнади терет једног савременог контејнерског брода, који може да превезе до 20.000 контејнера. Покушај да се та количина робе замени камионским транспортом у кратком року делује изузетно тешко изводљиво.
Илустрација telegram rybar
Балон безбедности се издувао, а капитал је највећа кукавица
Економско срце Емирата, које управља државним богатством процењеним на око два билиона долара, сада пролази кроз озбиљан тест издржљивости.
Модел Дубаија деценијама је почивао на једном обећању: стабилност у нестабилном региону. Међутим, свака перцепција да је ваздушни простор пробијен или да су кључне инфраструктуре изложене ризику мења инвестициону психологију.
Од 2019. године цене некретнина у Дубаију порасле су око 70 процената, подстакнуте доласком руских инвеститора, дигиталних номада и фондова који су тражили порески повољнију јурисдикцију. Сада се брокери суочавају са опрезом купаца и успоравањем трансакција.
Аналитичари често понављају да је географија први модел ризика. Чак и уз наратив о ефикасној противваздушној одбрани (балон је пробијен), сама слика затвореног ваздушног простора или поремећаја у саобраћају довољна је да уздрма репутацију „ваздушног чворишта које никада не спава“.
Фондови попут Бреван Хоwард и Милленниум, који су преселили део операција у Дубаи, сада се суочавају са дилемом која превазилази порез: колики је геополитички ризик прихватљив?
Дигитално срце региона у пламену
У савременој економији логистика није једини ослонац стабилности. Регион је уложио милијарде у развој центара за податке и инфраструктуре за услуге у клауду.
Сваки поремећај у дигиталној инфраструктури, било кроз сајбер нападе или физичке претње, има далекосежне последице. Технолошки гиганти све чешће инсистирају на дисперзији резервних копија података ван кризних зона, што представља додатни сигнал тржишту.
Инвестиције у вештачку интелигенцију и дигиталне платформе, које су део стратегије Абу Дабија за постнафтну будућност, суочавају се са новим питањем: да ли је регион у стању да гарантује дугорочну безбедност дигиталне инфраструктуре?
Луксузна замка
За десетине хиљада страних резидената, посебно западних држављана, ситуација је двоструко осетљива. Повратак у матичне земље може имати пореске последице, док останак подразумева изложеност регионалном ризику.
Велики инвеститори попут Броокфиелда и ККР јавно поручују да су дугорочни играчи, али дипломате из Залива истовремено размишљају како да изврше притисак на Вашингтон да пронађе политичко решење са Техераном.
Свака нова ескалација не значи само војни ризик. Она носи и спор, али упоран одлив капитала, талената и кредибилитета.
(оружјеонлине)
БОНУС ВИДЕО
Препоручујемо
ПРЕОКРЕТ ИЗ БЕЛЕ КУЋЕ: Трампу не смета верски вођа у Ирану, има само један услов
07. 03. 2026. у 08:00
ИРАНСКА ГАРДА ПРЕТИ АМЕРИЦИ: Чекамо вас у Ормуском мореузу, сетите се 1987. године
07. 03. 2026. у 07:48
ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном
АМБАСАДОР Израела у Хрватској Гари Корен позвао је званични Загреб да прекине дипломатске односе с Техераном и спроведе безбедносне провере особља иранског дипломатског представништва у Хрватској јер би, каже, међу њима могло бити "шпијуна" Револуционарне гарде која се у ЕУ сматра терористичком организацијом.
06. 03. 2026. у 09:10
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
"СВЕ САМ ТО ПРОШЛА СА САШОМ" Сузана потресена због Зорице: "Канцер као да је заразна болест, не знам од чега је оперисана"
ВЕЧЕРАС се у Сава Центру одржава први од три концерта Марије Шерифовић у 2026. години.
06. 03. 2026. у 20:27
Коментари (0)