ШЉИВОВИЦА НА ЛИСТИ УНЕСКА? Проф. др Нинослав Никићевић - Препеченица је једно од три најсавршенија жестока пића на свету
ДО краја овог месеца српска ракија шљивовица може постати део репрезентативне Унескове листе нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Да ли ће "знање о припреми и употреби" нашег националног пића, уврстити на своју репрезентативну листу, одлучиће специјална комисија ове међународне организације последњих дана новембра.
Захтев за номинацију, предало је прошле године Министарство културе Србије, а у предлогу Националног комитета, представљен је велики скуп различитих знања и веровања који се односе на узгој традиционалних сорти шљиве, као и на припрему ракије. Наведено је где се и како ракија најчешће користи - од славских и свадбених обичаја, до традиционалних лечења, као и искустава која се преносе са генерације на генерацију, а за која стручњаци кажу да су постали део националног идентитета. "Печена" у казанима старих мајстора, део је наших весеља, смеха, плача, туге...
- Огромне су шансе да шљивовица уђе на Унескову листу нематеријалног светског наслеђа. Жестока пића која се производе у западноевропским земљама нису квалитетнија од шљивовице. Препеченица је једно од три најсавршенија пића, поред вискија и француског коњака - каже за "Новости" проф. др Нинослав Никићевић, један од највећих светских стручњака за ракију.
Некадашњи професор Пољопривредног факултета у Земуну, једини који је код нас докторирао на шљиви пожегачи, шљивовици и препеченици каже да је од 2002. говорио да држава треба да заштити шљивовицу.
- Држава је сваке године губила десетине милиона евра због тога - каже нам. - Седам држава је заштитило шљивовицу као своје пиће, али ако ми заштитимо технологију њене производње, као што су Французи заштитили коњак, Мексиканци текилу, онда ће сви морати да од нас траже дозволу за производњу. Без тога, свако ко има шљиву: Немци, Чеси, Словаци, Хрвати, Италијани и Аустријанци, може да продаје своју "шљивовицу", што и раде и тако често деградирају једно од најсавршенијих пића. Уколико се нађе на листи Унеска, више неће моћи. Али, и ми морамо да обезбедимо стандардан квалитет овог пића.
Већина сеоских домаћинстава припрема ракију на стари, проверен начин, највише за сопствене потребе. Само од непрсканих и здравих плодова шљиве добија се права српска шљивовица, што се често истиче као једна од главних карактеристика шљивовице. Пожегача, чачанска лепотица, чачанска рана, црвена ранка и стенлеј, најчешће су сорте шљиве од којих се прави омиљена "мученица". Стручњаци тврде да се најквалитетнија добија од пожегаче и црвене ранке. Што дуже стоји, постаје све боља.
Поступак припремања шљивовице својеврсни је ритуал. Дестилација се врши у специјалним казанима, после прве добија се мека ракија, а после друге - препеченица. Шљивовица се најчешће чува у дрвеним храстовим бурадима, ради боље ароме и златнобраонкасте боје.
СТАРИ ЗАПИСИ
ПАТРИЈАРХ Павле је говорио, а у манастирима постоји тај податак, да се шљивовица дестилисала и пре Косовског боја. Док је француски коњак рођен 1619, а ирски виски око 1420. године - подсећа проф. Никићевић.
СЛАВА, КОЛО, ГУСЛЕ И ЗЛАКУСА
У НАЦИОНАЛНОМ регистру уписано је 55 елемената, а четири од њих налазе се и на Унесковој репрезентативној листи нематеријалне културне баштине света. Слава је уписана као први елемент из Србије 2014, потом коло 2017, а годину касније певање уз гусле. Од пре две године, као једини елемент наших заната, на листи је и злакуско лончарство.
БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
Препоручујемо
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)