ПРВИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ О БОРБИ СА КАРЦИНОМОМ: Да у Србији имамо барем један рак мање

Сазнање да се болује од неке малигне болести је страшније од било које друге дијагнозе. Управо то приказује документарни филм "кРАК мање", први таквог типа у Србији - сву тежину борбе пацијената са раком плућа, најчешћим и најсмртоноснијим карциномом у Србији и свету, али и наду да се са овом болешћу ипак може живети.

Принтскрин/ Udruženje Punim Plućima

Осим бројних интервјуа пацијената, чланова породица, лекара, филм шаље поруку да је потребно да се мења свест међу људима и да убрзано морамо да исправљамо сурову статистику. Ипак, да није све црно показује и завршна сцена филма која приказује подршку људима, снагу заједнице и подсећа на трагове које сви ми остављамо и после живота. Једна тешка тема завршава се ипак на позитиван начин, погледом у будућност, са много деце. У документарном филму “кРАК мање” учествује Оља Ћоровић из Удружења за борбу против рака плућа “Пуним Плућима” чији су супруг и отац преминули од ове болести, Ђурђина Јовановић и Мирослав Шпољарић, пацијенти оболели од рака плућа. У филму говори и протојереј-ставрофор Милован Глоговац, чији су брат, али и син, прослављени глумац Небојше Глоговац, преминули од рака плућа. Учесници филма су и др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију УКЦ Србије, као и др Горан Стојановић, руководилац Клинике за плућну онкологију, Институт за плућне болести Војводина у Сремској Каменици.

- Сви ми које је дотакао рак плућа нисмо више исти и никада нећемо бити. Пацијенти, чланови породице, колеге, комшије…Од тренутка дијагнозе све се променило. Зато је удружење пацијената “Пуним плућима” желело да направи овакав документарни филм “кРАК мање”, да би послао превентивне поруке, скренуло пажњу на неопходност скрининга у нашој земљи, али и апеловало на што бољи статус пацијената, скраћивање времена дијагностиковања болести и већу доступност иновативних терапија. Са друге стране, филмом желимо да пружимо наду оболелима, да се са раком плућа може живети. Данас, иако се добије ова дијагноза не треба губити наду, јер уз помоћ савремених терапија, рак плућа више не мора бити смртоносна болест. Наду да ће бити боље улило нам је и недавно обећање надлежних из РФЗО да ће у најскорије време проширити индикације и повећати број оболелих који примају савремене имунолошке и циљане терапије. Ако из ове наше кампање на крају успемо да у Србији имамо барем један рак мање, наша мисија ће успети – поручила је поводом премијере документарног филма Оља Ћоровић из Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима“.

Проф. др Даница Грујичић, Министарка здравља, након пројекције филма истакла је да је карцином плућа озбиљна и агресивна болест и да нажалост и поред скрининга немали број пацијената почиње лечење са метастазом на мозгу.

- У време ковида имали смо добру ствар, јер су пацијентима често рађени скенери и сигурно смо откривали асимптоматске туморе. То је био један светски скрининг на карцином плућа. На жалост нису сви пацијенти престали да пуше када им је откривен карцином. Имала сам прилике да у својој непосредној близини видим какав је то стрес, тај пут од дијагностике, чекања, лечења и тог контролног скенера који треба да покаже да ли је болест прогредирала или не. Али, шта министарство здравља може да уради. Једна ствар сигурно јесте увођење националног скрининга за карцином плућа. Прво морамо да одредимо које су то категорије становнштва које ћемо сликати на скенерима, без обзира на то што се ради о нискодозним скенерима, ипак је то нека врста зрачења. Видећемо које су то групе људи под ризиком, а првенствено мислим на пушаче и одређене узрастне групе. Такође, велика ствар је што имамо гама нож и иновативне терапије које су доступне грађанима о трошку осигурања – рекла је проф. др Грујичић.

Карцином плућа представља водећи узрок смртности од свих малигнитета како у свету, тако и у Србији, док број оболелих расте сваке године. Последњих година поприма размере епидемије. Од ове врсте рака у нашој земљи оболи готово 7.000, а на жалост умре више од 5.000 особа. Статистика показује да просечно, сваког дана оболи скоро 20 нових пацијената, док 13 изгуби битку са овом опаком болешћу. И зато је један од најважнији предуслова успешног лечења управо рано откривање рака плућа, што у Србији није случај. Код више од 70 одсто пацијената рак плућа се открије у последњем стадијуму, када су шансе за преживљавање готово исцрпљене.

- Рак плућа је нажалост један од најагресивнијих и најмалигнијих карцинома уопште и код жена и код мушкараца. Пацијенти, који имају ту невољу да добију ову врсту болести, су у незгодном  положају због тога што је преживљавање генерално гледано доста лоше. У последњих неколико година ситуација се мало променила на боље због тога што су уводене иновативне терапије. Међутим, хирургија је и даље најбољи облик лечења, даје пацијентима шансе за потпуно излечење. Ове друге терапије то могу, али код одређеног броја пацијената. Кад гледамо петогодишње преживљавање, како смо раније учили, ако пацијент преживи пет година сматрао се да је здрав и апсолутно излечен. Ми сада знамо да то није тако. Онколошки пацијент се мора пратити све време свог живота. Оно што се у последње време мења, то је да са новом, иновативном терапијом имамо побољшано преживљавање и оних пацијената који су дијагностиковани у четвртом стадијуму болести. Сада имамо такве пацијенте које пратимо и више од 5 година, који имају шансу да своју болест посматрају на другачији начин – објашњава др Далиборка Бурсаћ, начелница дневне болнице у Институту за плућне болести Војводине.  

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације