ПОЛИТИЧАРИ БРАНЕ ТРСТ НА ПРЕДИЗБОРНИМ МИТИНЗИМА: Очување поретка из 1945. искушавало је снаге идеолошки подељених држава

У НАРЕДНИМ бројевима Вечерњих новости афирмисана је југословенска борба за "највеће идеале савременог човечанства", глорификовано њено НE самовољној и неправедној политици Запада, писано о око 1.500 италијанских полицајаца и карабињера који су потајно из других делова Италије пребачени у Трст и који по граду врше терор над цивилним становништвом, "крстаре" у џиповима и обучени у цивилна одела легитимишу, региструју и кажњавају сваки вид отпора политици италијанске владе.

Александар Ранковић и Јосип Броз у време Тршћанске кризе, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Читаоцима је пласирано да око 90 одсто словеначких радника штрајкује у каменолому "Кава Романа". Они су, такође, у континуитету обавештавани да Турска и Грчка (од последњег дана фебруара 1953. заједно са Југославијом чланице Балканског савеза), инсистирају код западних савезника да предузму мере које воде "мирољубивом решењу" Тршћанске кризе. Насупрот томе, читаоци су упознавани са "тврдим" ставовима италијанских државних институција и обезбеђивању новчаних средстава и активирању црних фондова за спровођење плебисцита на територији Слободне територије Трста који би, куповином гласова и подмићивањем, потврдио одлуке министара САД, Велике Британије и Француске. Посебан утицај на читаоце требало је да оставе речи "љубави према домовини" и Трсту, које су исказивали ђаци основних школа у писаним саставима и цртежима. Вечерње новости су у континуитету "пласирале" и информације које су стизале са Запада, а представљале бескомпромисну критику начина на који је наметано решавање тршћанског питања. Телеграми упућивани "другу Титу" (само 15. октобра 1953. стигло је преко 200 телеграма), у којима је исказивана оданост отаџбини и подржавани ставови државног и партијског врха земље око решавања питања Трста, такође су имали своје место на страницама Вечерњих новости.

Одлука западних сила о предаји зоне А и града Трста Италији била је стална тема предизборних митинга широм Србије. Вечерње новости су цитирале речи потпредседника Савезног извршног већа Александра Ранковића, изречене у Приштини пред око 150.000 људи, да "нема те силе која би могла да нас натера да признамо једну ултимативну и неправедну одлуку о стављању зоне А и Трста под окупацију једне такве земље као што је Италија, која је само у два задња светска рата нанела толико зла нашим народима".

Ранковић је сматрао, а то је био и званични став југословенског државног и партијског врха, да "једини пут" за отклањање "ове опасне ситуације" представља "прихватање непосредних разговора заинтересованих страна, јер смо убеђени да још није касно да се нађе задовољавајуће решење у директним преговорима". На истом трагу биле су и речи Моше Пијаде, изговорене на митингу у Сомбору пред 25.000 људи, као и Мијалка Тодоровића у Крушевцу, Лазара Колишевског у Тетову, Михе Маринка у Јесеницама, Добривоја Радосављевића у Кладову, Душана Петровића Шанета у Неготину, Крсте Црвенковског у Прилепу, Бориса Крајгера у Мосту на Сочи... "Југословенски патриотизам" Београда био је несумњив, а он је, уз остало, подразумевао и несебичну подршку Србије и њених грађана решавању тршћанског питања.

* * * * * * * * * *

ТИТОВЕ ПОРУКЕ ЈУГОСЛОВЕНИМА ПРЕКО БРАЗИЛА

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ су 18. октобра 1953. године објавиле коминике Лондонске конференције министара иностраних послова Велике Британије, САД и Француске уз истицање да су се они, том приликом, "сложили да истрају у заједничким напорима да се дође до крајњег решења у овој области". Краткоћу информације и дати одговор уредништво Вечерњих новости је сматрало не само лаконским, већ неозбиљним у датим околностима. Коментаришући донету одлуку "директно одговорних" великих западних држава о Трсту Вечерње новости су читаоцима нудиле изабране агенцијске коментаре из света (Бразил, Швајцарска, Немачка, Велика Британија) који су се сводили на став да "англоамеричка одлука не служи миру", да је је лишена "сваке правне основе", да Италија неће бити у могућности да Трсту и његовим становницима обезбеди онај значај "који он има за Европу", да је град Трст одлуком западних сила "осуђен на смрт", да су одлуке Запада истовремено и "једностране", "неморалне" и "нецелисходне", да треба осудити денационализаторску политику Италије. Од изузетне важности је била порука читаоцима да понижавајуће одлуке Запада, попут ове о Трсту, не могу "Југославију да доведу у политичку зависност...". Све је то утицало на непоколебљив став грађана Београда и Србије да Трст треба бранити по сваку цену.

И Суботица није хтела да се одрекне Трста, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Посебан "одјек" постигао је интервју са Јосипом Брозом Титом, дат 17. октобра бразилском листу Diario da noite, објављен 19. октобра 1953. на насловној страни Вечерњих новости. У њему је наглашено да "садашњи начин решавања" тршћанског питања представља "опасност за мир". Тито је био мишљења да су западне силе на тај начин настојале да: најдиректније учврсте положај италијанске владе и њеног председника Пеле са циљем да у италијанском парламенту буде ратификована Одлука о приступању Италије европској одбрамбеној заједници; једностраним актом на штету Југославије "скину с дневног реда тршћанско питање, с погрешним рачуном да ће то допринијети стабилизацији у овом дијелу Европе; "ојачају позицију Демохришћанске странке у слиједећим изборима", у односу на "крајњу љевицу". Такву политику Тито је сматрао даљим продужавањем "попуштања пред уцјењивањем од стране талијанских владајућих кругова". Замерао је Западу што је одлука донета без консултовања и знања југословенске стране. Тито је посебно истицао да југословенски предлог о састанку представника четири заинтересоване западне државе (САД, Велика Британија, Француска, Италија) и Југославије "представља наш посљедњи покушај" да се спор са Италијом "мирно ријеши". По његовом мишљењу предлог да се формирају "две аутономне јединице тршћанске територије", који је сам дао, представља "најбоље могућно ријешење на етничкој бази које не искључује могућност споразумног ријешења економских интереса".

На страницама Вечерњих новости, током октобра 1953, године могле су се наћи свакодневне информације о демонстрацијама у Трсту, терору који спроводе италијански агенти, отпору становништва зоне А и Слободне територије Трста италијанским "империјалистичких аспирацијама", паролама које су се могле прочитати на зидовима кућа ("Никад више под Италију", "Овде су Словенци", "Борићемо се до победе", "Доле Пела"...), приправности у којој се налазе италијанске јединице и трупе НАТО распоређене у близини југословенске границе, одсуству сагласности западних дипломатија око решавања тршћанског питања. Део упадљивих и асоцијативних наслова, посебно објављиваних на насловној страни и у великом формату, у себи је садржао провокативно питање или тврдњу (констатацију) у коју се није сумњало, на шта је одговор нуђен у кратком, јасном и језгровитом тексту који је следио.

* * * * * * * * * *

РАСПЛАМСАВАЊЕ ДИПЛОМАТСКИХ АКТИВНОСТИ

ДОПИСНИЦИ Вечерњих новости из Италије уочавали су "потиштеност" италијанских иредентиста због неуспеха "закулисног маневра" који је Југославију требало да суочи са свршеним чином и принуди на прихватање одлука из Лондона. Понашање италијанских политичара и распоређивање војних јединица уз границу са Југославијом дописници су тумачили последицом "незадовољства", заузимањем позиција пред предстојеће преговоре, изразом "страха", својеврсним "блефом". Са забринутошћу је констатовано да "америчке породице напуштају Трст". Дописници Вечерњих новости су били убеђени, и о томе обавештавали читаоце, да се Тршћанска криза налази "у новој фази" у којој су од највеће важности интензивне дипломатске активности. Са пажњом су уочавали да Тољати и Нени, иако на различитим половима политичког спектра у Италији, "до последњих консеквенца подржавају освајачке планове италијанских империјалиста према Југославији", да очајавају и исказују нетрпељивост према Западу који је суштински одустао од договореног у Лондону, да их брине распламсавање дипломатских активности везаних за решавање тршћанског питања, све чешће признање одговорних да је у питању "једна велика међународна погрешка", масовна подршка коју југословенски народи пружају државном и партијском руководству. Слика италијанске стварности и односа снага око решавања Тршћанске кризе била је усклађена са југословенском државном политиком и као таква, умногоме изобличена у односу на реално стање на терену.

Јединице Југословенске армије улазе у Трст, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

На првим страницама Вечерњих новости могло се прочитати да италијански иредентисти, окупљени око "Комитета за одбрану италијанства Трста и Истре", исказују спремност да примене терор према свима који не деле њихово мишљење о припадности Слободне територије Трста Италији. Помно је праћена и активност италијанских неофашиста ("Италијански социјални покрет") и истицана огорченост Мусолинијевих наследника којима је Запад, у претходном периоду, обећавао "да ће им дати све што треба". Регистровано је и расположење Тршћана који нису били спремни да "амбиције Рима" плаћају својом сигурношћу, као и одлучност припадника словеначке националне мањине да сами одлучују о својој судбини. Дописници су регистровали кретање и распоређивање италијанских војних јединица уз границу са Југославијом. Читаоци су могли да сазнају о политичким расположењима у Паризу и спремности Француске да посредује у тршћанском спору између Италије и Југославије. С времена на време лист је објављивао и вести о ставовима Велике Британије и САД по питању Трста.

Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Писале су Новости и о "информбироовским агентима" који су се, по избијању Тршћанске кризе, нашли у служби владе у Риму и исказивали спремност да се боре против Југославије. Читаоци су обавештавани о ставу италијанских, како су их генерално класификовали и називали "иредентистичких", странака према тршћанском питању (Демохришћанске, Социјал-демократске, Либералне, Републиканске). Из бројних углова расветљавана је "уцењивачка политика" Рима према Западу и указивано на активности чији је циљ био онемогућивање поделе Слободне територије Трста и расписивање референдума који би потврдио припадност тог града Италији. Афирмисан је и став, изрицан на многим странама, да би италијанска окупација Трста била "пропаст за Тршћане" и у бројним прилозима наглашавана спремност словенског становништва тог града да се "свим силама одупру новим неправдама". Текстови објављивани у "Вечерњим новостима" неминовно су код читалаца стварали утисак (илузију) да "читав напредни свет" осуђује неправедну одлуку западних влада и пружа подршку политици коју Југославија води.

* * * * * * * * * *

МОЋНИЦИ ДЕЛЕ СВОЈИМ ВАЗАЛИМА ТУЂЕ ТЕРИТОРИЈЕ

СА СВАКИМ новим даном на страницама Вечерњих новости све се више писало о терору италијанске полиције, њеним цивилним патролама у зони А, спрези власти са иредентистима и фашистима, хапшењу истакнутих представника словеначке националне мањине у Трсту, својеврсном "рату" лецима, паролама и заставама, настојању италијанских власти да спрече и онемогуће и одбаце сваки компромис. Читаоцима су пласиране и изјаве утицајних западних политичара, попут Бевина, да се настала криза око Трста "могла избећи". Са пажњом су праћене и активности Уједињених нација уз навођење речи државног секретара за иностране послове Коче Поповића да оне представљају "снажан фактор који делује на међународну стварност". Са своје насловне стране, Вечерње новости су упозоравале читаоце и јавност да "фашисти спремају терор у Трсту", организују "ударне одреде", окупљају бивше припаднике фашистичких формација, деле летке у којима се велича војна снага Италије и њено наслеђе у Трсту, изричу претње свима који не деле њихово мишљење о Трсту као италијанском граду.

Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

На политичким предизборним митинзима у Србији неке од најзначајнијих тема о којима су се говорници одређивали, биле су, такође везане за Трст и међународну кризу изазвану око тог града. О тршћанском питању су пред 40.000 Београђана говорили Александар Ранковић, Михајло Швабић, Раденко Броћић, пред 30.000 Титограђана Милован Ђилас, а 25.000 становника Охрида Моша Пијаде. Говоре сличног садржаја одржали су тих дана у Косовској Митровици - Петар Стамболић, Прњавору - Ђуро Пуцар, Приједору - Осман Карабеговић, Љубовији - Милош Минић, Зрењанину - Коста Нађ, Постојни - Вељко Влаховић. У тим иступима посебно је истицана одлучност Југославије да не пристане на неправду и уцене, указивано да је заузети став Београда резултирао одлагањем одлуке САД, Велике Британије и Француске од 8. октобра 1953. године о предаји зоне А и града Трста Италији, скретана пажња да даљи и аргументима југословенске стране изнуђени разговори о тршћанском питању, промени њиховог карактера и садржаја, као будуће одлуке које неће бити понављање праксе којом "моћни владари" награђују своје "вазале" додељивањем туђих територија, представљају значајан спољнополитички успех југословенског државног и партијског врха.

Јединице Југословенске армије улазе у Трст, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Читаоцима је са страница Вечерњих новости поручивано да су прошла времена у којима су велике силе "могле да нас изигравају и искоришћују нашу разједињеност", да Југославија није спремна на уступке "италијанском империјализму", да одбацује методе по којима се малим државама и народима силом намећу решења у складу са интересима великих сила.

Насупрот претњама које су свакодневно стизале из италијанских државних и иредентистичких кругова Вечерње новости су значајан простор на истој насловној страни дале упозоравајућој изјави Коче Поповића, датој југословенским новинарима пред одлазак у Њујорк, која је гласила: "Сутра ће бити касно ако се италијански експанзионизам не задржи данас". У питању је био званични став југословенског државног и партијског врха.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СТВАРАО ИСТОРИЈУ: Филип Христић, први представник елите која је градила модерну Србију

13. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: Ко су били генерал Димитрије Цинцар-Марковић и Филип Христић

09. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 3

МАГЛОВИТИ ЦИЉЕВИ У СОЦИЈАЛИЗМУ: Комунистичка партија тек 1948. године излази из илегале

08. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 5

ТРИЈУМФ КАТОЛИЧКОГ СЕПАРАТИЗМА: Од хрватске издаје 1941. до увођења диктатуре Пролетеријата 1945.

06. 10. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације