НОВИНАРСКЕ НОВИНЕ СА КОЈИМА ЈЕ БЕОГРАД ПОСТАО МЕТРОПОЛА: "Вечерње Новости" су деценијама приближавале свет Југославији

У КОНТИНУИТЕТУ су Вечерње новости извештавале читаоце о "борби народа Јулијске крајине" против италијанског израбљивања, расположењу југословенских војника на одслужењу војног рока у југословенској зони Слободне Територије Трста, распоређивању нових италијанских јединица на југословенској граници, све већим изгледима да се у кратком року, а у складу са југословенским предлогом, организује конференција заинтересованих земаља (САД, Велика Британија, Француска), Италије и Југославије о питању Трста.

Милован Ђилас на раменима учесника протестног митинга у време Тршћанске кризе, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Читаоцима је презентована "мучна слика" коју су и међу италијанским становништвом произвеле иредентистичке демонстрације у Риму. "Хајка" на Словенце у Италији, успостављање "црних листа" са именима људи које треба лишити слободе, организовање оружаних група чији је циљ спровођење терора према неистомишљеницима о питању Трста, антијугословенски иступи италијанских иредентиста, незапосленост као извесна перспектива живота становника Трста под Италијом, стално подсећање на "колонијални империјализам" и његове последице, неке су од сталних тема о којима Вечерње новости извештавају. Томе треба придодати и одлучно противљење италијанских власти да Трст буде европеизован, претњу изречену свима који користе језике мањина у том граду и његовој околини, подстицање немира и несигурности које је од Трста учинила "буре барута".

Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

ЧИТАОЦИМА је сугерисано да једини излаз из ситуације испуњене опасностима представља сазивање конференције о Трсту. По том ставу, како су извештавале Вечерње новости првог дана новембра 1953. године, све су били ближе представници Велике Британије, САД, Француске, Југославије, али не и Италије. Свест да би "уручење" Трста Италији могло да доведе до рата, постала је доминантна и на Западу, што је најдиректније утицало на "кориговање" до тада вођене политике. У исто време, Италија, како су Вечерње новости обавештавале читаоце, ни у наредним месецима није исказивала спремност да одустане од захтева за југословенском територијом. Таква политика произвела је општу несигурност становништва, учестале "блиске контакте" оружаних јединица на граници, терор иредентистичких и неофашистичких групација и крвопролића која су трајно реметила живот становника Трста и околине.

Милован Ђилас на раменима учесника протестног митинга у време Тршћанске кризе, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

У ПЕРИОДУ, од 16. до 31. октобра Вечерње новости су на својим страницама презентовале 182 фотографије, 95 цртежа и карикатура, 4 карте. У истом периоду тема Трста била је 64 пута присутна на насловној страни листа (око 4,5 текстова по насловној страни). То је чинило око 66 одсто свих текстова објављених на насловној страни, који су заузимали преко 90 одсто простора. У виду посебних текстова на осталим странама Вечерње новости су објавиле још 46 прилога (неки су наставак текстова са прве стране, али најчешће објављени под новим насловом), 38 информација преузетих у виду вести из стране штампе, као и 14 наставака текста "Денунцијада" аутора Виктора Цара Емина. У питању је укупно 162 прилога посвећена догађајима у Трсту, ставовима европских политичара и влада о насталој кризи, изјава југословенских функционера и представника масовних и верских организација о тршћанском питању.

* * * * * * * * *

НА ДНЕВНОМ РЕДУ - ОКОНЧАЊЕ ОКУПАЦИЈЕ НЕМАЧКЕ

АНАЛИЗА насловних страна октобарских бројева Вечерњих новости сведочи да су искључиво теми Трста биле посвећене 4 насловне стране, док је поред ње било још 10 насловних страна на којима је уз ту тему презентовано 19 других прилога (најчешће један или два по насловној страни) различитог садржаја и скромне величине текста (решавање немачког питања, мировни преговори о Кореји, суђење Петру II Карађорђевићу, катастрофални земљотрес на Јонским острвима, загушење саобраћаја у Лондону, разговор политичара и историчаара о првом тому Историје српског народа...).

Током педесетих дописници и аналитичари Вечерњих новости су на страницама посвећеним догађајима у иностранству писали о пучу Абдела Гамала Насера у Египту; национализацији Суецког канала; кризи која је тиме "отворена" и ратовима који су вођени; све бољим односима Југославије и Египта; уочавали зачињање процеса деколонизације и извештавали о бројним Титовим путовањима "Галебом" и посетама Индији, Бурми, Египту, Индонезији, Етиопији... које су следиле током друге половине педесетих и претходиле осмишљавању политике несврстаности; занимали се за окончање Француске колонијалне управе у Вијетнаму и прве спољнополитичке потезе Хо Ши Мина (међу којима је била и посета Југославији 1957.)....

Посебну пажњу су изазивали текстови о подизању Берлинског зида, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Извештавале су Новости о окончању послератне "окупације Немачке", пријему Западне Немачке у НАТО, успостављању независне и демократске Аустрије, формирању Варшавског пакта и отпочињању нове фазе у Хладном рату; пажњу посвећивале процесу који је водио побољшању односа Југославије и Совјетског Савеза, доласцима Хрушчова у Југославију и Тита у Совјетски Савез, склапању Београдске (1955) и Московске декларације (1956), а онда и писали о догађајима у Мађарској (1956) и избијању "идеолошког" сукоба које је те две државе удаљио све до почетка шездесетих година ХХ века и значајно допринео "захлађивању" односа Југославије са земљама "источног лагера"; са пажњом пратили америчке председничке изборе, потезе које су та држава и Запад повлачила на глобалном плану (нпр. привремено решавање Кипарског питања); зачетке формирања Европске економске заједнице, догађаје на Куби; биле фасциниране почетком космичке ере (1957), а нешто касније и мисијом Јурија Гагарина у космосу. Спољнополитичка позиција југословенске државе једна је од сталних тема о којима Вечерње новости пишу.

* * * * * * * * *

КУЛТУРНА И ВАСПИТНА МИСИЈА ПРВОГ ВЕЧЕРЊАКА

НА унутрашњополитичком плану Вечерње новости су писале о случају "Ђилас", исцрпно извештавале јавност о спољној и унутрашњој политици Југославије, значајну пажњу посвећивале савезним и републичким партијским конгресима, истицале као велики успех власти изградњу станова и решавање социјалних проблема наслеђених из прошлости, пратиле однос власти према националним мањинама, као и однос националних мањина према држави, значајан простор поклањале Јосипу Брозу Титу и његовим изјавама о спољнополитичким приликама и унутрашњој ситуацији у Југославији, као и верским питањима. Лист је афирмисао планове и резултате другог петогодишњег плана развоја привреде, почетке експлоатације нафте у Војводини, настојања осамостаљивања спољноекономске политике југословенске државе, задружну политику и политику према селу, обавештавале јавност о производњи електричне енергије у Колубари.

„Новости“ су пратиле и иницирале изградњу Народне библиотеке Србије, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

На страницама посвећеним темама из културе Вечерње новости су током педесетих са пажњом регистровале академије посвећене обележавању 150. годишњице покретања Првог српског устанка; пратиле дешавања на Универзитету у Београду и почетке рада факултета у Новом Саду; писале о намерама власти да подигну нову зграду Народне библиотеке Србије уништене у бомбардовању 6. априла 1941. године и формирају нова читалишта, библиотеке и галерије широм Београда и Србије; указивале на значајну културну и васпитну мисију коју врше културно-уметничка друштва; извештавале о управо објављиваним књигама И. Андрића, Д. Ћосића, М. Ристића... и премијерама значајних позоришних представа; пратиле дешавања на тек основаном Филмском фестивалу у Пули; расправљале о урбанистичким плановима; обавештавале о раду на Речнику српскохрватског књижевног језика и друго. *

Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

ТОКОМ шездесетих Вечерње новости су са пажњом пратиле дешавања на спољнополитичком плану. Писале су о процесу деколонизације у свету, шпијунским аферама и свеукупном заоштравању совјетско-америчких односа, смрти Черчила, Нехруа и Насера, сменама источноевропских лидера, бројним атентатима који су потресали свет (на председника САД Роберта Кенедија новембра 1963 у Даласу; Мартина Лутера Кинга априла 1968. у Мемфису; Роберта Кенедија јуна 1968. у Лос Анђелесу). За читаоце ови извештаји представљали су мале "светске догађаје. Тако је Београд је и са Вечерњим новостима постајао европска метропола.

Извештавале су Новости и америчкој поморској блокади Кубе и кубанској "ракетној кризи" изазваној распоређивањем совјетских ракета са нуклеарним главама на острву; америчком десанту на Кубу завршеним неуспехом; сегрегацији црначког становништва у више америчких држава; окончању рата и француском признавању Алжира као независне државе; оружаним сукобима и рату између Израела и Египта. У континуитету је праћен рат у Вијетнаму и осуђивана агресија САД против те државе.

* * * * * * * * *

ТУРНЕЈЕ ЈОСИПА БРОЗА НА ПРВИМ СТРАНАМА ЛИСТА

ПАЖЊУ уредника првог југословенског вечерњака су привлачили догађаји у подељеној Немачкој и изградња Берлинског зида 1961. године, успостављање сталне "вруће линије" између Вашингтона и Москве, оружани сукоби Грка и Турака на Кипру, смена Н. Сергејевича Хрушчова и преузимање дужности првог секретара КПСС од стране Леонида Брежњева, војни удар у Грчкој, активности европских лидера, пре свега председника Француске Де Гола.

Читаоце је почетком 6шездесетих интригирала појава првог човека у космосу Јурија Гагарина (свемирски брод "Васток 1", април 1961), средином исте деценије прва "слободна шетња" изван свемирског брода Алексеја Леонова (март 1965), док су крајем исте те деценије били у прилици да читају о првим корацима Нила Армстронга учињеним на Месецу (мисија "Аполо 11", јул 1969). Београдској конференцији неангажованих земаља и онима које су следиле (Каиро, октобра 1964, Лусака, септембра 1970), посетама страних државника југословенској престоници (Насер, Сукарно, Нкрумах, Хаиле Селасије, Деж, Бен Бела, Улбрихт, Новотни, Кадар, Гомулка, Чаушеску, Брежњев, Арафат, Громико, ... ), зачетку покрета несврстаних земаља, "турнејама" Јосипа Броза Тита током којих је посетио више земаља (УАР, Судан, Гана, Того, Либерија, Гвинеја, Мали, Мароко, Тунис, Бразил, Чиле, Боливија, Мексико, САД, СССР, Румунија, Пољска, Сирија, Ирак, Мађарска, Чехословачка,...), политици КП Кине почетком шездесетих и пограничном сукобу Кине и СССР-а средином исте деценије, посвећивана је на страницама листа изузетна пажња.

Титова путовања „Галебом“ била су обавезна „лектира“, Архив Југославије, Музеј Југославије, Документација „Новости“ и „Борбе“, Фејсбук, „Википедија“

Новинари Новости су писали о захтевима лидера Трећег света за свеопштим и потпуним разоружањем, регистровали непријатељску политику Албаније и албанске емиграције у свету према Југославији, пратили поновно успостављање и развој економских и политичких односа са Совјетским Савезом на спољнополитичком и унутрашњем плану. Студентске немире који су у свету обележили 1968. годину Новости су пратиле са пажњом (демонстрације у Берлину и Паризу), а посебно дешавања у Чехословачкој, војну интервенцију здружених снага Варшавског пакта у тој земљи из августа исте године, као и југословенско одбацивање Брежњевљеве доктрине "о ограниченом суверенитету" из 1969. године. Прва трансплантација срца коју је извршио хирург Кристијан Бернар, такође је добила простор на страницама листа.

На унутрашњополитичком плану, од самог почетка шездесетих година ХХ века, важно место на страницама Вечерњих новости имала је пракса решавања међунационалних односа, као и националних и верских питања у Југославији. Новинари листа су обавештавали читалачку публику о појави национализама, економском "затварању" југословенских република, темама које су доминирале на синдикалним и партијским састанцима и конгресима. Писали су о обрачуну државе са народним непријатељима (у судском процесу М. Ђилас је осуђен на 13 година строгог затвора 1962. године).

Препоручујемо

Друштво

0 3

МАГЛОВИТИ ЦИЉЕВИ У СОЦИЈАЛИЗМУ: Комунистичка партија тек 1948. године излази из илегале

08. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 5

ТРИЈУМФ КАТОЛИЧКОГ СЕПАРАТИЗМА: Од хрватске издаје 1941. до увођења диктатуре Пролетеријата 1945.

06. 10. 2023. у 07:00

Друштво

0 12

СУДБИНА СРБИЈЕ ЈЕ БИЛА ЗАПЕЧАЋЕНА ПРЕ РАТА: Шта се крило иза преговора о уласку Југославије у Тројни пакт

05. 10. 2023. у 07:00

Друштво

2 4

КОМУНИЗАМ МОЖЕ ДА ОПСТАНЕ САМО КАО РЕЛИГИЈА: Коминтерна креира ставове о националном питању

04. 10. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације