ВАШ БИЗНИС ЈЕ ВИШЕ НЕГО СТРЕСАН? Имате среће, PLOGGING ЈЕ СТИГАО У СРБИЈУ, спојите лепо и корисно

КРИЛАТИЦА "У здравом телу здрав дух" већ неколико година уназад добила је посебну пажњу глобално, па и код нас. Очувати здравље, физичко и ментално, жеља је сваког од нас. Посебно ако се бавимо неким бизнисом где је стрес неминовност. Зато се трудимо да се хранимо здравије, пажљивије бирамо намирнице и прекидамо са нездравим навикама. Поврх свега, одржавамо физичку активност на задовољавајућем нивоу џогирајући у природи. И како тада да нам не западне за око колико баченог отпада ту има. Ту на сцену ступа нови фитнес правац - плоггинг!

Фото: Промо

Шта је plogging?

Плоггинг је правац у фитнесу који су 2016. године направили Швеђанин Ерик Алстром и Италијан Роберто Кавало. У пиању је кованица настала спајањем шведских речи "скупљати" и "трчати", плоги, која је потом модификована у плоггинг и постала је међународна реч за нову спортску дисциплину - трчање и скупљање отпада. 

- Упркос томе што велики број грађана и даље баца отпад где стигне, има и оних који верују да својим примером могу да утичу на подизање еколошке свести. Због тога плоггинг јесте терапија за све нас. Боље се осећамо када је природа око нас лепа и чиста. Било да шетам или џогирам увек покупим смеће које је неко бацио ван канте, осећам се лепо јер знам да сам урадио нешто добро за заједницу, а не само за себе - прича нам Милош Станојевић, плогер из Београда.

Милош наводи да је плоггинг настао у тренутку када је људима преко потребан, јер отпада, каже, има на све стране. Ипак, додаје да је потребно да постанемо свеснији загађења око нас, као и да индивидуалним залагањем можемо да самњимо загађење у свом окружењу.

- Свака држава данас се суочава са проблемом неадекватно одложеног отпада, свуда га има, планета која нам је једини дом, дави се у отпаду. Идите до било које депоније у вашем крају и видећете да је ту растиње на ком уместо лишћа висе кесе. Сигуран сам да ће свако ко угледа такав призор после тога добро да размисли да ли ће у продавницу или на пијац понети платнену врећицу или торбу уместо да са лакоћом узима кесе за сваку намирницу коју купи - осврнуо се он. 

Фото: Промо

Еколошка свест

Улагање у едукацију људи и развијање еколошке свести један је од кључних елемената потребних за здравију и чистију средину. Милош објашњава да учење о екологији уопште није сувопарно и досадно, нити да захтева много новца, поготово када се то ради уз спорт и дружење са другима, како је то код плогинга.

- Plogging је занимљив свима, и младима и старима. Управо због тога важно је да овај вид рекреације што боље буде представљен деци, још у предшколском узрасту. Истраживања су показала да деца од шест година, па до раног школског узраста најбоље прихватају добре навика - истиче он.

Како каже, све полази од кућног васпитања, па тако и еколошко васпитање, које је он од малих ногу научио од родитеља.

- Родитељи су ме од малена васпитали да не прљам природу, научили су ме и да није срамота да када негде видим бачено смеће то и покупим и бацим у канту. Са њима сам време проводио у природи, шетњама, камповао... Због тога је важно да родитељи буду ти који ће деци дати пример како се чува, а не загађује природа - наглашава Милош.

Планине

Милошева љубав према чистој природи, рекреацији и здравом животу додатно се развијала уз плоггинг, тако је почео да се бави и "trail cleaningom". Разлика између ова два приступа чишћењу природе уз рекреацију је мала - плоггинг је популаран у урбаним срединама и градовима, док траил цлеанинг у фокусу има чишћење планинских стаза и мање присутпачних предела, а које важе за оазе зеленила.    

- Ја сам и "trail cleaner". Као што имате трчање маратона, "sky running" то јест, трчање уз и низ планине, тако постоји и "trail cleaning". Ја се трудим да на тај начин очистим оне кутке очуване природе у којима се ипак нађе много више смећа него што бисте икада помислили - прича нам Милош.

Непријатно се, каже, изненадио јер је и на оним најнеприступачнијим планинама и пределима успевао да нађе бачен отпад. Позитиван пример је Вршачки брег где смо имали неколико трка и јако мало смећа смо успели да сакупимо. 

- Прљавије зоне су нажалост све оне планине које се ужурбано урбанизују попут Дивчибара, Златибора и Старе планине, на пример. Са кајака сам чистио и Заовинско језеро, сва четири канала, чистио сам и 42 километара увачких канала. Нико од нас није ни свестан колико су ти магични предели природе загађени смећем јер се то не види на фотографијама по интернету. Право стање се види када дођете тамо - објашњава он.

Фото: Промо

Добар пример

Иако је претходне године у Србији генерисано више од три милиона тона комуналног отпада, да све није тако црно види се на примеру Вршачког брега где је на неколико трка "trail cleaninga" које је организовао сакупљено врло мало смећа.

- Већина људи једноставно не види колико је смеће око нас, навикли смо на то. На сву срећу ту је она неколицина којима је то иритантно, и то су "плогери". Плогер може да буде свако, то је једноставно. Кад год одете да шетате пса, изађете сами да се прошетате и релаксирате, или одете рекреативно на трчање, шта год да је ваша изабрана спортска активност, понесите једну рукавицу са собом и неку рециклажну кесу у којој ћете сакупити смеће током тог боравка у природи - саветује он.

Фото: Промо

Позив

Као пример тога да је "trail cleaninga" вид "plogginga" у повоју наводи то што га контактирају људи широм Србије и зову га да код њих, у руралним срединама организује овакве акције.

- Трудим се да одговорим на позив људи из неког града или места који ми се обрате са молбом да и код њих организујем овакве трке. Тада преко друштвених мрежа организујемо овакве догађаје, промовишемо их и зовемо људе са локала да се придруже нашој екипи - каже он.

Додаје да је веома битан део "plogginga" коришћење јаких кеса које се не цепају лако.

- Важно је да кад сте у природи имате квалитетну кесу која се неће поцепати и може да издржи стакло, метал и све то што нађете. Поред тога, саветујемо људима да увек имају адекватну рукавицу како се не би посекли приликом скупљења смећа - саветује Милош.

Такмичење

Ова врста рекреације не захтева посебну опрему, сем можда удобних патике и уз то још рукавица и кеса за сакупљање отпада. Колико је ова активност популарна довољно је споменути да су до сада одржана три светска првенства у ploggingu.

- Било је крајње време да се неко досети да направи овакву дисциплину која је у неким државама препозната и као спорт. Верујем да ће то бити случај и код нас с обзиром на то да већ три године заредом постоји светско првенство у "ploggingu". Ове године из Србије је на овом такмичењу одржаном у Ђенови било троје такмичара, међу којима и ја, а укупно је учествовало 85 такмичара из 16 земаља света - каже Милош.

Фото: Промо

Објашњава да су се такмичари из Србије надметали сваки за себе, а не као репрезентација, с обзиром на то да у нашој земљи још увек плогинг није препознат као спортска дисциплина, али да су показали прави тимски дух.

- Ја сам се на такмичењу пласирао као пети на свету у генералном пласману, а први у категорији сакупљања електронског отпада. Категорија електронског отпада се посебно издваја зато што електронски отпад у ствари има највећу рециклажну вредност. Када њега рециклирате у највећој мери умањујете емисију ЦО2 у ваздух - прича он.

Објаснио нам је на који начин се у овој активности на такмичењу рачуна ко је победник, додајући да је систем бодовања сложен.

- Све се бодује, и колико километара претрчите, до које надморске висине одете, колико килограма отпада прикупите, и да ли је он рециклабилан. Сав отпад који скупите приликом џогирања морате са собом да носите док не завршите трчање. Потом се мери килажа и његов квалитет, односно његова рециклажна вредност. Ја сам трчао око 23 километра, ишао до надморске висине од 800 метара, и сакупио 80 килограма отпада. Освојио сам пето место у сакупљеном отпаду, а прво у сакупљеном електроснком отпаду - каже.

Друштвена одговорност

Станојевић истиче да су ова такмичења плогера симболична и да циљ није победа, већ подизање еколошке свести. Додаје да је оваква рекреација све популарнија и у Србији с обзиром на то да је број људи који се пријављују у порасту.

- Трудимо се да учествујемо на што више "trail" трка у природи и тренутно смо присутни на свим тркама Савеза за рекреацију и фитнес Србије, што је седам трка годишње. Циљ је да "trail cleaning" постане саставни део што већег броја трка којих последњих година има све више - каже Станојевћ.

Истиче да у Србији људи још увек не знају све о овом виду трчања, али да му се на Инстаграм налогу "Trail cleaner" који води недељно јави неколико десетина људи са питањима како да се укључе у овакве акције.

- Има људи који не желе да се такмиче на маратону, не желе да размишљају о томе које су место заузели. Људи би отишли на Београдски маратон као "trail cleaneri", то јест "плогер", и они ће трчати, не за време и да буду најбржи, него да би били друштвено одговорни. Ми изађемо да истрчимо исту ту стазу као и остали тркачи, али са циљем да сакупимо ђубре – подвлачи Милош.

Фото: Промо

Асоцијација

Упркос томе што је овај вид рекреације стекао вишемилионску популарност широм света, "plogging" заједници у Србији, како каже Милош, недостаје асоцијација која би све "плогере" окупила.

- Радим на формирању асоцијације, односно спортског друштва и удружења "Плоггинг Србија" како бисмо на тај начин лакше организовали званичне "plogging" трке у Србији. Потом можемо и да се квалификујемо за организатора светског првенства 2025. или 2026. године код нас, пошто ће 2024. године оно бити поново организовано у Италији у Бергаму - каже Милош.

Подвлачи да ће, ако прођу квалификације, "плогери" из Србије тада на овом светском првенству учествовати као репрезентација.

- Нећемо се индивидуално такмичити, него ћемо ми бити тим који ће да представља нашу земљу. Наши учесници на овогодишњем првенству су углавном ултрамаратонци, "skyrunneri", професионални спортисти, али има и оних људи који су ту апсолутно ради рекреације и буђења еколошке свести код људи - закључио је Милош.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације