СЛОБОДНА ШТАМПА ПРОТИВ ХУМОРА И САТИРЕ: Скривена истина - алфа-новинари у функцији моћне елите

АКО сте активни у окружењу бројних проамеричких пропагандних организација, које је окупациона сила САД поставила после 1945. на немачком тлу, онда можете брзо ући у необичне сукобе као политичар и новинар.

Јоахим Гаук, председика Немачке, износио је ставове трансатланских организација , Фото Танјуг, АП, ЕПА,Супербус, РТС, РТВ, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

На пример, новинар "Цајта" Јохен Битнер и његов колега 2014. написали су текст о немачкој спољној политици. Повод да пишу чланак била је Минхенска конференцији о безбедности, као и говор председика Немачке Јоахима Гаука, који подржава идеју да Немачка учествује у војним операцијама НАТО. Новинари "Цајта" су похвалили Гаукову беседу. Немачка јавност не зна: Гаукова идеја уопште није његова, већ је то план трансатлантске организације German Marshall Fund (GMF). У пројекту је учестовала и фондација Stiftung Wissenschaft und Politik (SWP), чији рад финансира немачко министарство иностраних дела.

Новинар "Цајта" Битнер директно је учествовао у пројекту те фондације. Сам Битнер тај текст зове "отворени идејни план". Реч је, дакле, о тезама.

Према Битнеровим речима, истина је да је он 2013. године учествовао на семинару, који су организовале две институције: Stiftung Wissenschaft und Politik и GMF. Циљ семинара је био да разради документ у облику теза и то поводом нове немачке безбедносне стратегије.

Према Битнеровим речима, овде је била реч само "о тезама за нове, отворене идеје".

Један адвокат на овоме месту приметио је: Битнер није учествовао само на споменутој конференцији или у дискусији ове две институције: SWP и GMF. Важно је да се каже, да је то једногодишњи пројекат, а не једнодневни семинар. Тај пројекат је постао део немачке спољне и безбедносне политике. Имао је карактер think tanks, а они често имају ауторитет и снагу да пружају конкретне препоруке о разним аспектима спољне политике.

БИТНЕР ЈЕ ПИСАО у "Цајту" о Гауковом говору. Прећутао је да су тај говор припремиле лоби организације Маршаловог фонда за Немачку (GMF) и Stiftung Wissenschaft und Politik (SWP) и то заједно са Битнером. Гаук је одржао говор поводом проамеричког пропагандног догађаја, на Минхенској конференцији о безбедности. Та конференција је дело америчког лобија. Читалац "Цајта" није имао појма да Битнер хвали оно, што је сам претходно разрадио, бар делимично, као "папир отворених идеја". Све ово је толико апсурдно и смешно, да је постало тема телевизијске хумористичне емисија "Аншталт".

Тек тада је "Цајт" реаговао у бр. 7/14 са напоменом редакције: " У овом тексту, Цајт, аутори помињу, између осталог, студијски пројекат фондације Stiftung Wissenschaft und Politik и German Marshall Fund основним смерницама будуће немачке безбедносне стратегије. Један од аутора чланка, Јохен Битнер, био је један од учесника овог пројекта."

Хумористичка емисија "Аншталт" од 29. априла 2014. подробно се бавила пропагандом којом немачки медији хвале Вашингтон и осуђују Москву. Та емисија показала је фотографије са именима пет водећих немачких новинара: Штефан Корнелијус из "Зидојче цајтунга", Јозеф Јофе и Јохен Битнер из недељника "Цајт", те Гинтер Ноненмахер и Клаус-Дитер Франкенбергер из "Франкфуртер алгемајне цајтунга". Ова емисија је објавила и имена дванаест главних тинк-тенк (формалне или неформалне групе које лобирају за одређену идеологију) института, а међу њима су Институт Аспен, Трилатерална комисија, Немачки савет за спољну политику и Немачка академија за безбедносну политику. У тим институтима, у дискретној атмосфери, војни стручњаци, шефови привредних корпорација и политичари дискутују о будућој стратегији Немачке и Запада.

* * * * * * *

Медијске агентуре шире лажне информације

ПОМЕНУТА ЕМИСИЈА приказала је тесну везу пет угледних немачких новинара и провладиних тинк-тенк институција. Гледаоци су могли да виде густо испреплетену мрежу договора и сарадње. Ако је то тачно, онда сва та "угледна" немачка штампа није ништа друго до нека врста локалног издања прес-службе НАТО, каже се у поменутој телевизијској емисији. То је изазвало жестоке протесте медија. Експерт за медије Уве Кригер поводом овог догађаја је прокоментарисао цео случај: "Претпостављам да је притисак после такве телевизијске емисије, коју прате милиони људи, био заиста велики." У сваком случају, међу онлајн чланцима видљиво је запрепашћење и осећа се толики стид, да су многи отказали да и даље буду претплатници поменутих 'угледних' немачких листова.

У "Њујорк тајмсу", на пример, оваква сарадња једноставно не би била могућа. Забрањено је да новинари уско сарађују са владиним институцијама. У Немачкој је то сасвим другачије. Ми, Немци, то зовемо "квалитетно, угледно новинарство". Тако свако може да стекне утисак да су и друге немачке новине заправо нешто попут локалних издања прес-канцеларије НАТО. Јер се и оне тако понашају према америчким лоби организацијама у Немачкој.

Недељник “Цајт” је тужио Други програм немачке телевизије, ЗДФ , Фото Танјуг, АП, ЕПА,Супербус, РТС, РТВ, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

Интересантно је да сазнамо како је "Цајт" реаговао на хумористичко-сатиричну телевизијску емисију "Аншталт" која припада Другом програму немачке телевизије, ZDF?

ЈОЗЕФ ЈОФЕ, издавач "Цајта", пожалио се главном и одговорном уреднику Другог програма немачке телевизије Петеру Фреју. Јофе тврди да су информације које су гледаоци могли да виде у сатиричној емисији "Аншталт" неистините. Уредништву емисије препоручио је да јавно изјави жаљење и да се извини немачким новинама. Ево како се понаша издавач и уредник немачког утицајног либералног листа. И Штефан Корнелијус, колумниста "Зидојче цајтунга", одбацио је критике "Аншталта" о његовој сарадњи са политичком елитом Немачке. Његова изјава објављена је у NDR-овом магазину Zapp.

Недељник „Цајт“ је прећутао да су његови уредници чланови тинк-тенк института, Фото Танјуг, АП, ЕПА,Супербус, РТС, РТВ, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

Јозеф Јофе је изузетно контроверзна и непопуларна личност међу колегама. По мом мишљењу, заједно са Хуцпеом, он наноси велику штету угледу некад цењеног недељника "Цајт". Поред Јофеа, и остали критиковани новинари написали су писмо ZDF, тврдећи како је сатирична емисија "Аншталт" изнела лажне инфомрације, да се организације којима они припадају баве лобирањем. Сем тога, Јозеф Јофе, како је сам изјавио, више није члан Аспен института, ACG а ни Atlantik-Brucke. Јофе даље тврди да је редакција ZDF била под утицајем докторске тезе Увеа Кригера, која је често помињана у спорној емисији "Аншталт".

Кригер је, као стручњак за комуникације, у својој књизи истраживао везе штампе и државних институција.

Јофе верује да је ZDF екипа, односно њена емисија, сувише поверовала закључцима Увеа Кригера, а они нису увек веродостојни. Мислим да Јозеф Јофе употребљава сувише јаке речи - пали су на трик. И да он себе сматра озбиљним, како је 2014, кратко пре скандала, окарактерисан од стране новинара Штефана Нигемајера, а чија ужа специјалност су медији.

Јофе оптужује како ZDF емисија шири бесмислене тврдње, јер су поверовали у истинитост обичне "новинарске патке". Чињеница је да постоје медијске агентуре које шире лажне, shitstorm информације.

* * * * * * *

Суд забрањује телевизијску пародију

ПРЕМА ИЗВЕШТАЈИМА штампе, новинарима "Цајта" чак је пошло за руком да преко суда издејствују забрану спорне сатиричне емисије "Аншталт". Тако на основу одлуке немачког суда нико више нема право да цитира "Аншталт". После ове судске одлуке било је неколико критичких чланака. У једном се каже: - За тако угледну новинску кућу као што је "Цајт", ова судска победа њихових новинара Јофеа и Битнера против Другог програма немачке телевизији заправо и није неки велики успех. Пре би се могла назвати "Пирова победа", јер је она "Цајту" донела више штете него користи. Нажалост, највећи и најутицајнји немачки листови "Зидојче цајтунг", "Франкфуртер алгемајне цајтунг" или "Шпигл" уопште нису писали о сукобу новинара Јофеа и Битнера са Другим програмом немачке телевизије. Постоје ли тако наивни људи па да поверују да је то случајно? Све је по оној народној: врана врани очи не вади.

Добро сте и правилно прочитали. Наводно "независни" и наводно "демократски" лист као што је "Цајт" тужио је немачком суду телевизијску сатиричну емисију. На делу имамо борбу "слободне штампе" против хумора и сатире! Ако до сад нисте знали какви су наши "најугледнији" медији, овде имате одговор.

Екипа хумористичко-сатиричне емисије „Аншталт“ , Фото Танјуг, АП, ЕПА,Супербус, РТС, РТВ, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

Још је једна ствар чудна. И после писма, кога је Јозеф Јофе 2. маја 2014. написао, где уверава јавност да он није члан Аспен института, ACG и Atlantik-Brucke (Атлантски мост), на свом блогу Станфордског универзитета (US - Stanford University), где предаје, како преносе медији, месецима после ове изјаве стоји - да је он члан набројених института. Тамо стоји (а ја сам то са његовог блога копирао) у вези са његовим бројним функцијама, да заузима водећа места у управним одборима: American Academy in Berlin; International University Bremen; Ben Gurion University, Israel; Goldman Sachs Foundation, New York; Aspen Institute Berlin; Leo Baeck Institute, New York; German Children And Youth oundation, Berlin; European Advisory Board, Hypovereinsbank; The American Interest, (Washington); International Security (Harvard); Prospect (London); The National Interest, Washington (1995-2000); Atlantik-Brcke (Berlin); Deutsches Museum (Munich); Abraham Geiger College (Berlin); American Council on Germany; Intl. Institute for Strategic Studies.

КАД НОРМАЛАН човек чита све ове функције Јозефа Јофеа, у којим управним телима разноврсних институција седи, не може а да не буде збуњен: како неко може да све то испрати и да има преглед над дешавањима које поменуте институције, рецимо, на годишњем нивоу организују? Могуће да се ни сам Јозеф Јофе више не сналази, па му треба помоћ секретара? И тек кад сам два пута прочитао аутобиографију Јозефа Јофеа, пало ми је на памет шта је најважније, а шта ваља прочитати када је реч о њему: Био је члан управог одбора Hypovereinsbank и седео у управном одбору фондације Голдман Сакс.

Шта немачки новинар тражи у опскурној фондацији као што је Голдман Сакс. "Ханделсблат" је упозорио је своје читаоце на делатност ове фондације: - Новинска агенција Ројтерс сумња у добронамерне активности фондације Голдман Сакс. Реч је о глобалној добротворној фондацији коју је основао Голдман Сакс. Чињеница да је фондација пријавила пореској управи приходе од преко две стотина страна, довољно говори колико сам Голдман улаже у сопствену добротворну организацију и колике су велике његове делатности. Оно што је у тој причи чудно је следећи податак: Голдман је од 1999. до данас уложио 501 милион долара у фондацију. Али је од те суме у пројекте фондције уложио веома мало, свега око 5 одсто. А то је урадио, јер прописи кажу, да би од поресих власти добио статус фондације, мора да улажи минимум 5% од инвестираног новца.

Укратко, од већине активности фондације највеће користи имао је сам Голдман. Као пример, Ројтерс наводи Азијско друштво у Њујорку (Парк авенија): Овде банкар Голдман својим иностраним муштеријама обећава велики профит.

Голдман Сакс је оличење похлепне америчке финансијске елите која је остварила милијарде профита, и то у тренутку када је у финансијској и економској кризи обичан, нормалан свет изгубио домове, станове и уштеђевине у банкама. А да би грамзиви и саможиви банкари, као што је Голдман, могли да умире савест они, оснивају "добротворне организације". Шта, дакле, немачки новинар има да тражи у Голдман Сакс фондацији? Страшније обмане вероватно да не постоје, зар не?

* * * * * * *

Савременом новинарству недостаје честитост

У ЗЕМЉАМА НЕМАЧКОГ говорног подручја, због разлога које смо споменули, новинари спадају у групу занимања која уживају најмањи углед у јавности. Да је новинарска репутација тако мала, за то су криви медији који деценијама раде тако да им је кредибилитет толико низак. У борби за тираж штампе и квоту телевизијске гледаности, да би постигли што бољи резултат, често су лагали и искривљали истину, па им се више тешко може веровати.

Лекари, медицинске сестре и полицајци су далеко популарнији него новинари "најугледнијих медија." Углед некада цењених медија и новинара је никакав. У очима просечног грађанина репутација журналиста је између политичара и проститутке. На ранг-листи новинари заузмају једно од последњих места. А кога то чуди? Некад угледне "новинске куће се преко интернета све чешће преименују као "новинарске проститутке".

Профеор Волфганг Донсбах из Дрездена, стручњак за комуникације , Фото Танјуг, АП, ЕПА,Супербус, РТС, РТВ, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

Некад најутицајнији немачки и европски недељник "Шпигл" се преко друшвених мрежа етикетира као "недељник-слинавко" (Der Speichel).

У студији Института за истраживање јавног мњења Аленсбах из 2013. године, Т модератори, заједно са банкарима, заузели су последње место на листи популарности.

Међутим, сами телевизијски модератори себе сматрају највећим и најпопуларнијим. Као пример узмимо Јоханеса Б. Кернера. У марту 2014. прославио се у телевизијској емисији изјавом: "Мој коефицијент интелигенције веома је висок и износи око 130". А себични, саможиви модератор Михел Фридман забављао се неко време са украјинским проституткама. Кад је јавност сазнала за скандал, он је сасвим озбиљно изјавио: "Ово је доказ да сам ја самог себе недовољно волео."

СТРАНИ НОВИНАРИ немају добро мишљење о немачким колегама. Брендон Миченер, новинар "Интернешнал хералд трибјуна" казао је: "...Морам признати да су немачки новинари веома добро информисани, али истовремено су веома послушни према шефовима редакција."

Самохвала: Јоханес Б. Кернер, звезда немачке тевлевизије , Фото Танјуг, АП, ЕПА,Супербус, РТС, РТВ, Документација „Новости“ и „Борбе“, Википедија и Фејсбук...

Укратко, страни дописници виде немачке новинаре као неспремне да самостално истраже неки политички догађај. А грађани? Стручњак за комуникације из Дрездена професор Волфганг Донсбах истраживао је ову појаву и написао текст под насловом "Занимање које је изгубило углед": На пример, већина грађана тврди да је огроман утицај новинара на живот грађана, да су рецимо, новинарски чланци присутни у свакодневном животу, људи о њима причају у кругу породице и пријатеља, затим, новинари нам говоре шта да мислимо о политичарима, новинари нам саветују за коју политичку странку ваља да гласамо, али и коју робу или машину да купимо. За више од половине грађана, према испитивању, новинари су чак и моћнији од политичара. И готово сви грађани мисле да такво стање уопште није добро. Сем тога, скоро две трећине грађана критикује новинаре због необјективног политичког извештавања. Новинарима недостаје честитост. Скоро две трећине грађана верује да новинари не објављују ставове оних који мисле другачије од њих, или од њихових новинских редакција, односно од службеног става немачке владе.

Препоручујемо

Друштво

0 1

„НАЧЕРТАНИЈЕ“ ОКУПЉАЊЕ СВИХ СРБА У ЈЕДНУ ДРЖАВУ: Илија Гарашанин -Тајни спис, базиран на јавним идејама ослобођења и уједињења

20. 12. 2023. у 10:09

Друштво

1 7

ВАТИКАН КАО ЛАБОРАТОРИЈА ИДЕЈА: Стварање Хрватске бановине и настанак српског културног клуба

17. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 5

СРБИ УШЛИ У НОВУ ДРЖАВУ БЕЗ ФОРМУЛИСАНОГ ЦИЉА: Политички изазови за стабилизовање нове Југословенске заједнице

14. 12. 2023. у 07:00

Друштво

0 0

СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ БИЛА ЈЕ ПИРОВА ПОБЕДА: Српске политичке странке и покрети у заједничкој држави од 1918. до 1941.

13. 12. 2023. у 13:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације