ПЕТ ГОДИНА БОРБЕ ЗА НАСЛЕДСТВО: Годишње се код бележника обави 120.000 оставинских спорова, мали број уђе у спор, имања још остају синовима
У Србији се годишње обави на десетине хиљада оставинских поступака, од којих највећи део пред јавним бележницима, којима тај посао поверавају основни судови. У последње три године, како кажу у Јавнобележничкој комори, нотари су радили између 110.000 и 120.000 оставина годишње.
Просечно, оставински поступак код њих траје до три месеца, рачунајући од тренутка када суд повери поступак бележнику, наравно код оних оставина код којих постоји сагласност учесника за брзо окончање. Пред судом, овај рок се мери се годинама.
- Постоји мали број предмета у којима нема сагласности наследника или има опструкција. Већина, ипак, и у тим ситуацијама, буде решена за шест месеци. Имамо и мали број оставина, не више од један одсто, које трају дуже од годину дана, када морамо да користимо огласну таблу и позиве наследницима преко "Службеног гласника" - објашњава за "Новости" Србислав Цвејић, председник Јавнобележничке коморе.
Уколико се током поступка пред бележницима појави неко спорно питање међу наследницима, нотар прекида поступак и заинтересоване стране упућује на парницу.
- Када се оставински поступак уредно водио и окончао доношењем решења, незадовољне стране могу, такође, да се жале суду. Што се тиче оставинских решења које су донели јавни бележници до августа прошле године, на њих укупно 592.366, грађани су поднели 2.282 жалбе (мање од 0,5 одсто), а укинуто је 616 решења и 120 их преиначено - истиче Цвејић.
На питање колико често се неко одриче имовине и ко, председник ЈКС примећује да су код нас и даље заступљене традиционалне матрице понашања, посебно у мањим местима. Ту се често гледа да имање остане оном наследнику који на имању и живи, а то су чешће синови него кћерке. Трошкове у таквим ситуацијама сносе они који су оглашени наследницима.
- Под одрицањем од наследства у јавности се често сматра и то када се неко прихвати наследства, а потом га уступи дугом наследнику - наводи наш саговорник. - То је код нас много чешћи случај, него потпуно одрицање. Наиме, ако се неко прихвати наследства, на пример иза родитеља или супружника, а потом га уступи сроднику, најчешће брату или детету, то не значи да се одрекао, већ се третира као поклон, и у пореском смислу и у каснијем остваривању неких права, на пример из социјалне заштите. Такође, ако се неко у правном смислу одрекне наслеђа, Закон третира као да је преминуо, па на наслеђе позива оне који су иза њега наследници, док у случају прихватања и уступања, тог позива нема.
Оставински поступци се воде за непокретну имовину, суд их не покреће за оне који имају само покретности, осим ако сами наследници поднесу захтев за расправљање заоставштине.
С обзиром на то да је минимална награда нотара за вођење оставинског поступка 3.600 динара, изузетно су ретки они случајеви када заоставштина не покрије трошкове, кажу у ЈКС.
Шта се, међутим, дешава када постоји писана воља покојника, а шта када је она усмена, као што је био последњи случај око усменог тестамента познатог глумца Милана Ланета Гутовића, који је изазвао велику пажњу?
- Наш правни систем и Закон о наслеђивању познаје више форми завештања: својеручно, усмено, јавнобележничко, судско - објашњава Цвејић. - Сви они су формално прихватљиви, под одређеним условима. Својеручно завештање, на пример, треба да буде својеручно написано и потписано, усмени тестамент се може дати пред три сведока у изузетним околностима, јавнобележнички мора бити сачињен пред бележником, а судски дат пред судом и у њему и оверен. Када се било који од тих тестамената појави у оставинском поступку, бележник саставља записник о проглашењу тестамента, што не значи да је он правноснажан. Да би то постао код бележника, сви наследници морају да се сложе са садржином.
Право да се изјасни да ли се прихвата или одриче наслеђа има и особа која је тестаментом именована за наследника. Право да оспоре тестамент имају и други наследници и у том случају учесници се упућују на парницу. Ако наследници нису прихватили последњу вољу оставиоца, било зато што сумњају у валидност тестамента, било због повреде права на нужни део, бележник их такође упућује на парницу. У пракси до оспоравања тестамента најчешће долази када су законски наследници тестаментом искључени из наследства.
Адвокат Јасмина Милутиновић каже да је број судских спорова који проистичу због незадовољства наследника исти као и раније, нити се смањује, нити повећава. Ови поступци су, каже, најтежи и најкомпликованији, а уз то и дуготрајни.
ПО ТАРИФИ 72.000 ДИНАРА
ЦЕНА оставинског поступка одређена је тарифом. Основица за обрачун награде је вредност заоставштине, на основу процене тржишне вредности ствари и права, умањене за оставиочеве дугове. Бележник на основу процена вредности Пореске управе, осигуравајућих друштава, цена постигнутих у поступку јавне продаје и слично, утврђује тржишну вредност заоставштине. На основу тога, према скали одређује висину награде. Најнижа износи 3.600, а највиша 72.000 динара. На овај износ додаје се награда за састављање смртовнице 3.600 динара и материјални трошкови од 540 динара по наследнику. Од свих награда које бележници наплате од странака, више од 60 одсто одлази у државни буџет: ПДВ је 20 одсто, 30 одсто допринос за унапређење положаја запослених у правосуђу, 10 одсто порез на добит и 15 порез на доходак.
- Генерално, код нас парнице трају просечно по пет година у Београду, нарочито пред Првим и Трећим судом, који су преоптерећени масовним тужбама - каже Милутиновић. - Рочишта се заказују на годину или чак две. У унутрашњости је то ипак нешто брже. Најспорније су ситуације код тестамента и уговора о доживотном издржавању. Наследници их могу обарати, доказујући да особа која је оставила тестамент или склопила уговор није била пословно способна, нити је могла да схвати значај и последице тог правног посла. Ту су и поступци у којима жене истичу тековинске захтеве да се њихов део издвоји из оставинске масе, као и други.
Будући да је поступак пред судом јефтинији него онај пред нотаром, грађани слабијег имовног стања могу послати суду молбу и тражити да им он расправи заоставштину. Једино што ће тада морати да чекају пет година уместо три месеца.
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (0)