ПАЛИКУЋЕ ИЗ 90-ТИХ ОПЕТ ПАЛЕ БАЛКАН: Резолуција о Сребреници темпирана на годишњицу оснивања Хашког суда и покретања поступака против Срба

ГЛАСАЊЕ о резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН је темпирано у време две важне годишњице: оснивања Хашког трибунала (Међународни кривични суд за бившу Југославију - МКСЈ) крајем маја 1993. и покретања његових првих истрага ратних злочина на подручју бивше СФРЈ у исто време 1994. године.

Foto: Printskrin

 Мета истражитеља, који нису излазили на терен били су Срби, на основу филтрираних (дез)информација које су добијали од служби западних земаља и контролисаних медија.

Симболици ту није крај: сатанизацију Срба користио је као предизборно оружје пре три деценије у председничкој кампањи Клинтон, као што је данас користи његов блиски сарадник Бајден.

То што се Немачка појавила као покровитељ резолуције о Сребреници о којој је маштао покојни Алија Изетбеговић, подудара се са улогом Берлина деведестих као "паликуће" Југославије, после чега су САД имале оправдање да се појаве у улози "ватрогасца" тврдећи да бацањем бомби на "геноцидне" Србе гасе ратни пожар.

Ни ту није крај подударностима: од маја 1993. до маја 1994. архитекта Хашког трибунала Шериф Басиуни (Египћанин натурализован у САД, стручњак за шеријат који је медијски промовисан у експерта за међународно право) сакупио је, без посете терену, хиљаде страна наводних "доказа" против Срба из Хрватске и БиХ, који су представљени "као марионете Србије, налогодавца злочина у бившим југословенским републикама", нарочито оних који се - никада нису догодили.

Foto: Printskrin

Басиуни је промовисан у стручњака за кривично право када је америчком Конгресу представио логички и правно бесмислен термин "локалног геноцида" за доказивање геноцидности Срба у Хрватској и БиХ, много пре Сребренице. Са Басиунијевим "изумом" као скривеним адутом САД су у мају 1993, у Савету безбедности УН изнудиле стварање ад-хок трибунала за бившу Хугославију, иако то није имало никакво утемељење у документима УН и међународном праву. Агресија НАТО на СРЈ 1999. је уклонила све сумње у истински задатак МКСЈ.

- Кад тужитељка Арбур отвара истрагу то чини зато што смо јој то допустили. Није јој Милошевић дао визу да иде на Косово да истражује. Ако њеном суду, као што желимо, буде допуштен приступ, биће то захваљујући НАТО, он је пријатељ Трибунала. Земље чланице НАТО-савеза су те које су дале потребна финансијска средства за покретање тог суда. Будите сигурни да смо ми и Трибунал једно те исто, желимо да се ратним злочинцима суди и сигуран сам да ће Луиз Арбур, кад оде на Косово и размотри чињенице, оптужити само особе српске националности и никога другог - рекао је 17. маја портпарол НАТО Џејми Шеј на конференцији за медије.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Тони Блер, тадашњи премијер Велике Британије, био је још оштрији: "Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства!".

Озбиљни западни војни стручњаци и правници су сагледавајући информације са простора бивше Југославије негирали тврдње о злочиначким поступцима Срба и геноцидним намерама, којима су јавност засипали западни политичари и медији, промотери америчког "новог светског поретка". Победили су ови други, а академик др Смиља Аврамов је упозоравала: "Особеност новог облика доминације не почива на физичком запоседању територија, већ у контроли, уз помоћ најсавременије технологије. Сам концепт контроле обухвата све операције: политичку, војну, дипломатску, економску. Економски елемент заправо се своди на неограничену експанзију америчког капитала. Главна полуга у реализацији новог светског поретка је информативно-пропагандна индустрија, са мрежом контролисаних медија широм планете".

Фото: Printscreen

После медијске припреме у којој су Срби представљени као рођени злочинци било је потребно само поставити праве особе за тужиоце Хашког трибунала који ће оптужбу формализовати. Тај посао су обавиле веома амбициозне жене, које су личне фрустрације садистички искаљивале на српском народу.

О томе је у својој књизи "Мир и казна" сведочанство оставила Флоренс Артман, портпарол Карле дел Понте, која је наследила Луиз Арбур на позицији главног хашког тужиоца. Артманова, и сама острашћена мржњом према Србима, описује као сведок догађаја свађу између Карле дел Понте и њеног заменика Грејема Блуита, после накарадне пресуде генералу Радославу Крстићу за "геноцид" у Сребреници, на којој се темељи и управо усвојена резолуција у УН. Захваљујући овом сведочанству, очигледно је да су у Хагу били свесни да се тамо одиграо ратни злочин који је проглашен геноцидом из политичких разлога.

Фото: Новости

- У августу 2001. МКСЈ је назвао покољ у Сребреници геноцидом на суђењу генералу босанских Срба Радиславу Крстићу, заповеднику Дринског корпуса, најважнијој војној сили укљученој у крвопролиће у јулу 1995. Карла дел Понте разматра, дакле, могућност да Милошевића оптужи за геноцид за Сребреницу, али и за неколико других општина у Босни где је етничко чишћење попримило размере геноцида... "Немамо доказа за геноцид", тврди Блуит који одбија сваку везу између покоља у Сребреници и власти у Београду...

Foto: Printskrin, Vikipedija

Карла дел Понте одвраћа: "Морали сте отворити истрагу 1994, то је прва ствар која се морала учинити!" Након завршетка састанка она добацује својим саветницима: "Могу они да наставе са својим лукавствима, али нећу одустати од геноцида..." Двадесет трећег новембра 2001. Милошевић је формално оптужен за геноцид, саучесништво у геноциду и за злочине против човечности због његове личне одговорности за злочине које су починили босански Срби, између осталог у Сарајеву и Сребреници. Тужилаштво је тада било у могућности да затражи од Суда да споји све поступке отворене против Милошевића како би се организовало вођење јединственог процеса. Јер "српски злочини у Хрватској 1991, у Босни од 1992. до 1995. и на Косову од 1998. до 1999. део су једне те исте политике којој је циљ да терором заувек истерају несрпско становништво из подручја која освоје или прижељкују српске снаге" - записала је Флоренс Артман.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Генерал Радослав Крстић је 2001. осуђен по дефиницији "локалног геноцида".

- Пресуда је занимљива како у погледу начина размишљања о питању кривице тако и у њој изнетом ставу на који начин је потребно тумачити основне аспекте Конвенције о геноциду. Суд, на пример, закључује да генерал Крстић није планирао убиства у Сребреници нити је он сам учествовао у масакрима, нити је био одговоран за оно што се догодило у ранијим фазама. Штавише, суд наводи да иницијално није постојала намера за убијањем свих мушкараца способних да носе оружје, као ни за депортацијом бошњачке популације. Наводи се и то да су неке жртве убијене у борби, иако не постоје никакви подаци о бројкама. Укупан број жртава није био потврђен, али исти према становишту суда износи негде између 7.000 и 8.000 људи - наводи угледни правник, професор Кјел Магнусон са Универзитета у Упсали, чија је професионална критика разобличила трибунал.

Генерал Крстић у Хагу

Фото: Глас Српске

То, наравно, није спасло генерала Крстића који је упућен на издржавање 35-годишње казне у британски затвор Вејкфилд, где му је у мају 2010. група затвореника-муслимана жилетом пререзала гркљан и неколико пута убола у главу. Британски медији су то представили као "освету" за Сребреницу, а међу нападачима је истакла "илегалног имигранта из Хрватске, Албанца Индрита Краснићија" који служи доживотну казну због групног силовања и убиства 16-годишње девојчице у Енглеској.

Foto: Printskrin, Vikipedija

У сличном британском затвору на острву Вајт, окружен најгорим криминалцима, тамнује данас први председник Републике Српске Радован Караџић, осуђен за непостојећи геноцид над Бошњацима, конструисан на основу злочина у Сребреници.

О судбини Срба, хашких осуђеника, упечатљиво сведочи управо случај генерала Крстића који је чудом преживео језиви атентат. Он је упућен на издржавање остатка казне у Пољску, где је остао до истека максималног рока који у тој држави појединац може да буде у затвору. Пољаци су због његовог владања, година и тешког здравственог стања тражили од Хага да га ослободе, али тужилаштво се томе оштро успротивило и враћен је да робија у Схевенингену. Наследник трибунала, такозвани Механизам, са циничним и понижавајућим образложењима одбија покајничке молбе овог старог, болесног и обогаљеног човека за раније условно отпуштање. Крстић ће, судећи по томе, тек 2033. у својој 85- години бити ослобођен, ако до тада буде преживео.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Од посетилаца и бранилаца хашких осуђеника могу се чути и страшније приче, али увек уз молбу да се не наводе детаљи, јер се показало да свака ургенција доводи до још горег третирања затвореника. Адвокати са којима смо разговарали кажу да је њиховим брањеницима у пракси укинут третман који затвореницима гарантују документи УН.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Нема то везе са правом, Трибунал је преки суд НАТО који завршава посао започет у ратовима. Третман Срба не зависи од правних норми, већ од међународне политичке климе, а она се јасно види и у резолуцији о Сребреници ГС УН. Српски осуђеници су сужњи у непријатељским земљама, а Трибунал им укинуо чак и право да после две трећине одслужене казне поднесу молбу за условно ослобађање. У ствари, Трибунал је ту молбу условио признањем свих дела за која су оптужени, а које осуђени нису признали, што је при доношењу пресуде узимано као отежавајућа околност. Управо због тога су они и добијали теже казне. Ти људи неће да признају оно што нису учинили и што би оптужило њихов народ, а пракса је показала да ни они који су признали све оптужбе, тиме нису ништа постигли, тј. није им умањена казна. Тешко ономе ко НАТО суду падне у руке - испричао нам један од бранилаца, са молбом да му не наводимо име, јер би његов клијент у затвору добио још гори третман.

Foto: Printskrin, Vikipedija

ПОСЕТИОЦЕ СКИДАЈУ ДО ГОЛЕ ГОЖЕ

Лако би се могло десити да и од најбаналније болести умре и било који од тројице Срба који служе доживотне казне у робијашницама Естоније, где се не говори ниједан језик осим естонског, а посета лекару чека се месецима. Они су под најстрожим режимом по наредби самог Трибунала, због којег трпи и родбина осуђених. Током ретких посета родбина и пријатељи, укључујући и децу, морају да се скину потпуно наги пред стражарима који их затим голе спроводе у просторију где чекају да добију одећу после безбедносног прегледа.

Карта држава у којима су Срби осуђени у Хагу служили или још служе казне

"СОРТИРАЊЕ" ЗАТВОРЕНИКА

Од 90 људи осуђених у Хагу, 64 су Срби, 18 је Хрвата, петорица Бошњака и два Албанца. Србима је "одрезано" 1.007,5 година затвора, Хрватима 248 година, 41,5 Бошњацима и 13 Албанцима. Српски осуђеници казне служе у Великој Британији, Естонији, Немачкој, Пољској, Финској, а Хаг је деветорицу Срба проследио суду БиХ, који их је осудио на укупно 163 године затвора. Такво сортирање затвореника и одређивање којима ће се судити у Хагу, а којима у националним судовима држава-ратних противника, још је једна "иновација" Трибунала, непозната међународном праву.

Живадин Јовановић, Фото Н. Скендерија

ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ:  Агресија на Србију променила свет

Неминовна смрт иза решетака чека седморицу Срба осуђених на доживотну казну. Хашки трибунал је овакву пресуду и дугогодишње временске казне изрицао искључиво српским оптуженицима.

- Хашки трибунал је "правнолика" а не правна творевина, јединствена у историји света! Он је створен не да би служио спровођењу права, већ правила "новог поретка" САД које су у време оснивања МКСЈ биле једина светска суперсила. Тај наводни ад хок суд је служио да кажњавањем утера страх у кости свима који не слушају беспоговорно правила светског хегемона, на примеру слободарских Срба и Србије. Тако је уништен међународни правни поредак. Актуелна резолуција о Сребреници је наставак тог процеса, али њени иницијатори не схватају да данашњи свет није онај из деведестих. Многи су гласали за њу из страха, а нико зато што верује у хашке приче. Агресија НАТО на Србију је променила свет који је схватио да "нови поредак" значи бескрупулозни неоколонијализам и хегемонизам. Исти агресори сада узалудно покушавају да врате време уназад и да, као деведестих, оно што раде у Азији и Африци, као и пораз у Украјини, засене потпаљивањем Балкана. Највишу цену такве НАТО политике платиће Европа коју САД гурају у изолацију од извора сировина и тржишта, што ће довести до веома озбиљне кризе - каже каријерни дипломата са огромним искуством Живадин Јовановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације