КАЗАХСТАНСКА АГЕНЦИЈА: Посета Вучића наставак стратешког партнерства две земље

НОВИНСКА агенција Казахстана "Казинформ" објавила је вест да председник Србије Александар Вучић борави у дводневној посети тој земљи на позив шефа државе Касима-Жомарта Токајева, уз оцену да се вишедеценијска сарадња две државе временом подигла на ниво прагматичног партнерства са стабилним политичким поверењем и растућом економском динамиком.

Foto: Predsedništvo Srbije

Како се наглашава посебна димензија казахстанско-српских односа је лична комуникација између лидера - за земље које спроводе вишеструку политику, стабилни лични контакти често постају практичан инструмент за промовисање споразума.

Александар Вучић је, подсећа агенција, 2018. године одликован казахстанским орденом "Достик" Првог степена, државним одликовањем за допринос јачању пријатељства и сарадње између земаља, што наглашава не само политички, већ и лични ниво поверења између шефова држава.

"Добри односи између лидера увек доприносе унапређењу билатералне сарадње. Председник Вучић је 2024. године, оцењујући резултате посете председника Токајева Србији, назвао Токајева својим пријатељем који је дао значајан допринос јачању односа са Србијом у свим областима интеракције", каже виши стручњак Института за спољне политичке студије при Министарству спољних послова Казахстана Валериј Ситенко.

У дипломатској пракси, сматра, такве формулације су ретке и указују на успостављен лични канал комуникације.

"За Александра Вучића, који је на власти више од 10 година и који је изградио властити модел равнотеже између ЕУ, Русије и Кине, лично поверење у партнере је елемент прагматичне стратегије спољне политике. У том контексту, казахстански правац заузима стабилно место у његовој спољнополитичкој архитектури, а редовни контакти на највишем нивоу потврђују дугорочну природу билатералног дијалога", каже Ситенко.

Казахстанско-српски односи прелазе из фазе протоколарне интеракције у фазу структурног економског партнерства.

Тренутна трговинска размена показује позитивну динамику, али са декларисаним потенцијалом од преко 500 милиона долара извоза не-сировинских материјала.

Подсећа се да су дипломатски односи између Казахстана и Србије успостављени 10. децембра 1996. године, као и да су од тада шефови држава обавили шест посета на највишем нивоу, што је омогућило да се билатерална интеракција подигне на ниво прагматичног партнерства са стабилним политичким повјерењем и растућом економском динамиком. 

Важна прекретница била је званична посета председника Касима-Жомарта Токајева Београду 19. новембра 2024. године, након које су донете одлуке о даљем продубљивању интеракције између две земље.

Ситенко сматра да ће посета Александра Вучића Астани постати наставак стратешког дијалога између две земље и обострано корисног партнерства које пуни 30 година, као и да је циљ давање новог импулса његовом даљем развоју.

Према подацима Министарства трговине и интеграција Казахстана, у 2025. години трговински промет између Казахстана и Србије достигао је 107,7 милиона долара, што је повећање од 7,6 одсто - извоз Казахстана порастао је за 80,4 одсто на 28,6 милиона долара, док је увоз из Србије износио 79,1 милион долара, што је смањење од 6,1 одсто.

Министарство трговине напомиње да је извоз Казахстана показао највећи раст за цели период посматрања, као и да главни удео, 71 одсто или 20,3 милиона долара, чине минерална ђубрива. 
Истовремено, примећује се раст увоза одређених категорија робе, укључујући лекове, алуминијумске плоче, лимове и траке, као и папир, картон и вату од целулозних влакана. 

Ситенко сматра да такав раст одражава почетак одрживог тренда због значајног неоствареног потенцијала сарадње између земаља и истиче да су уочи посете Вучића одржани састанци надлежних министарстава, на којима су разматрани пројекти у енергетици, транспорту, грађевинарству и пољопривреди.

"Референтна тачка ће бити развој Мапе пута економских пројеката за 2026 - 2027. Њену имплементацију ће помоћи међувладина комисија за трговину и економску сарадњу: четврти састанак одржан је 2025. године у Алматију", рекао је он.

Раније је заменик премијера Казахстана Серик Жумангарин говорио о изгледима за трговинску размену, а на састанку казахстанско-српске међувладине комисије истакао је да је Казахстан спреман да понуди Србији више од 90 врста робе која није сировинска, у укупној вредности од преко 500 милиона долара - од металуршких и петрохемијских производа до машиноградње и агроиндустријског комплекса.

Како се наводи присуство српских инвестиција у Казахстану остаје ограничено, али стабилно - од 2008. године, прилив страних директних инвестиција из Србије износио је 17,4 милиона долара, у земљи је регистровано 11 заједничких предузећа и 47 компанија са српским учешћем, од којих је 37 активно.

Подсећа се да сарадња између казахстанске ЛЛП "Будан" и српског института "Земун Поље" траје већ око 30 година, а данас, 85 одсто засада кукуруза у Казахстану чине хибриди произведени у оквиру овог партнерства. 

Србија такође активно учествује у развоју сунцокрета у Казахстану преко НС Семе, а српска компанија "Енергопројект-Високоградња" је учествовала у инфраструктурним пројектима, изградњи метро објеката у Алматију, складишта нафте и инжењерских објеката.
Водећи стручњак Одељења за европске и америчке студије Казахстанског института за стратешке студије при кабинету председника Казахстана (КазИСС) Али Мукхамбет напомиње да инвестициона атрактивност има обострани карактер.

"Казахстан је атрактиван као највећа економија Централне Азије са развијеном инфраструктуром и приступом глобалним тржиштима. Србија је занимљива као индустријски и логистички центар на Балкану који има споразуме о слободној трговини и са ЕУ и са низом других земаља", рекао је он.
Према његовим речима Казахстан је заинтересован за испоруке прерађених пољопривредних производа и лекова из Србије, док је Србија заинтересована за енергетске ресурсе Казахстана, хемијске производе и сировине.

"Додатни подстицај могу дати заједнички пројекти у дигиталним технологијама и иновацијама. Зато се инвестициона агенда постепено помера са епизодног учешћа на потрагу за системским пројектима.", рекао је он.

Агенција казинформ додаје и да Транскаспијска међународна транспортна рута, такозвани Средњи коридор има посебну улогу, као и да Казахстан промовише учешће Србије као потенцијалног дистрибутивног центра на Балкану.

Ситенко наглашава да је Србија поуздан партнер Казахстана у јужној Европи. 

"Важан правац сарадње је развој Транскаспијске међународне транспортне руте. То ће да допринесе успостављању веза између централноазијских и европских тржишта", рекао је он.
Додаје и да статус кандидата за чланство у ЕУ Србији отвара нове могућности, као и да су основа сарадње билатерални интереси, док за Казахстан Европска унија остаје кључни трговински и економски партнер.

Али Мукхамбет додаје да географски положај и развијена транспортна инфраструктура омогућавају Србији да игра значајну улогу у диверзификацији извозних рута Казахстана у Европу, посебно кроз балкански регион.

Мукхамбет каже и да се, како се српско законодавство усклађује с нормама ЕУ, повећава предвидивост пословног окружења, што олакшава улазак казахстанских компанија на европско тржиште преко Србије.

"Додатни фактор је покретање директне авио линије Астана - Београд од новембра 2025. године, што јача пословну мобилност и логистичку повезаност", рекао је Мукхамбет.

Агенција наводи да Казахстан и Србија граде своју спољну политику на принципима мултивекторске политике и равнотеже - Београд је традиционално подржавао кључне међународне иницијативе Астане, председавање ОЕБС-ом, ЕXПО-а 2017 и избор Казахстана за несталну чланицу Савета безбедности УН-а за период 2017–2018, док са друге стране, Казахстан доследно подржава територијални интегритет Србије.

Ситенко подсећа да су спољнополитички приступи Казахстана и Србије у великој мери слични, да се обе земље придржавају вишевекторске политике, доследно бране националне интересе и ослањају се на дипломатију.

"Главна разлика је у томе што је Србија оријентисана углавном ка европском вектору, а Казахстан ка евроазијском. Ови правци се међусобно допуњују", рекао је Ситенко.
Напомиње и да обе земље активно учествују у раду међународних структура, УН-а, ОЕБС-а и Светске трговинске организације.

"Стратешки интереси две земље се поклапају. То је интерес за очување мира, територијалног интегритета држава и мирно решавање спорних питања. На позадини растућег потенцијала за сукоб, улога средњих сила се повећава", нагласио је Ситенко.

Посебан правац остају међупарламентарне везе, наводи Казинформ и додаје да у српском парламенту постоји група пријатељства с Казахстаном, а у Парламенту Казахстана међупарламентарна група за сарадњу са Србијом.
(Крај) /лол
 

Препоручујемо

Политика

0 2

О НЕЗАВИСНОСТИ КОСОВА НИ СА СВЕТИМ ПЕТРОМ Вучић: Нисам ја Небојша Вујовић који би продао територију Србије за флашу

26. 02. 2026. у 19:30

Политика

0 6

"ГРАЂАНИ НЕЋЕ БЛОКАДЕ И МАЛТРЕТИРАЊА" Вучић о изборима: Људе занима програм, рад, план, шта је то што доносите у њихове куће

26. 02. 2026. у 19:19

Политика

0 6

ВУЧИЋ О ДАЧИЋУ: Нешто је боље, али незахвално давати прогнозе

26. 02. 2026. у 19:17

Политика

0 7

ВУЧИЋ О НАВОДНИМ НАПАДИМА НА БЛОКАДЕРСКЕ МЕДИЈЕ: А где их нападам, шта сам рекао за њих? Не интересују ме

26. 02. 2026. у 19:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације