ХРАМ НИЈЕ ХИР ВЕЋ МОРАЛНА ОБАВЕЗА: Владика бачки Иринеј на трибини у Ректорату Универзитета у Новом Саду (ФОТО)
НИЈЕ никакав каприц или хир изградња храма Светих мученика бачких на Лиману, на месту страдања у Новосадској рацији,који ће бити посвећен и свим жртвама у Јужној Бачкој 1941.и 1942 године.То је наш дуг.Ми немамо морално право да те жртве прећуткујемо.
Епархија бачка/Прив.архива
Ову поруку упутио је Његово преосвештенство владика бачки Иринеј са трибине „Слобода говора - говор мржње“ одржане у Ректорату Новосадског универзитета у уторак вече а поводом најаве изградње храма посвећеног Светим мученицма бачким у новосадском насељу Лиман.Градњи храма,подсетимо, успротивило се неколико невладиних удружења углавном због очувања зелених површина.
-Ово страдање је као што знамо, била табу тема дуги низ деценија иако је било велико. Ако се узме у обзир колика је територија јужне Бачке, која је највише страдала,у поређењу са НДХ видимо да то страдање није било много мање,ако није било и једнако – рекао је владика бачки.
Нагласио је Његово преосвештенство да као што немамо морално право да заборавимо,“немамо ни право, а то и не чинимо, да потивамо на освету и на мржњу“.Додао је да чак ни у оном времену нису читави народи били на страни зла.
-Душу и образ мађарског народа чији представници су у сарадњи са немачким нацистима,извршили злочине 1941. и 1942.године,осветлала су два велика човека Пал Телеки и Ендре Бајчи Жилински који су спасавали суседе.- нагласио је владика и додао да „нико нама не може приписати да мрзимо читаве народе,још мање да смо геноцидан народ што је апсолутно бесмислено и гротескно“.
Истичући да је слобода говора важна за целу заједницу,науку и за сам универзитет проф. др Слободан Антонић,казао је да захваљујући слободи говора можемо боље да се снађемо у свету.
-Постоји,ипак, ограничење у слободи говора које није везано толико за закон,колико је у вези са нашим нормалним осећајем за пристојност и цивилизованост а оне искључују непрестано вређање и клеветање под маском слободе говора – указао је проф Антонић рекавши да се такав говор претвара у „културу“ говора мржње и „вербални грађански рат“.
Антонић је затим прочитао низ увредљивих наслова и изјава о Србима,српској држави и Српској православној цркви,објављених у појединим медијима.
-Како професор универзитета може да каже да је антисрпство предуслов патриотизма или да је српско друштво дегенерисано ,а Србија и Република Српска представљају духовне пустиње ? –навео је др Антонић.
У име суорганизатора трибине,Студентског парламента,али и из поштовања према свом претку, јереју Бранку Вакањцу,страдалом 1942.године у рацији,говорио је студент-проректор Дамјан Вакањац.
- Танка је граница између слободе говора и говора мржње –рекао је Вакањац и изнео став да професори универзитета морају да воде рачуна шта и како говоре не само за катедром него и на другим јавним местима.
Нагласио је да се радује изградњи храма не само због одуживања успомене на мученике међу којима је и његов предак,већ и зато што ће храм бити у близини Универзитета који похађа око 50.000 студената.
-Они немају увек могућност да путују кући поводом Божића или Васкрса,али ће имати прилику да дођу и помоле се у оближњем храму Светих мученика бачких – рекао је на крају Вакањац.
Трибини ,другој на исту тему,у последњих четрнаест дана, рибини су присуствовали муфтија војвођански Мухамед Зиљкић, капелан римокатоличке жупе Имена Маријина у Новом Саду Небојша Стипић, свештеник Словачке Евангеличке Цркве а. в. у Новом Саду Бранислав Кулик, посебни саветник председника Владе Републике Србије Никола Бањац, свештеници и ђакони Епархије бачке, студенти и професори Универзитета у Новом Саду и многобројни Новосађани.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)