ПРОФЕСОР У ТУЂЕМ ГРОБУ: Томислав Радуловић је, наводно, скочио 1993. са седмог спрата у Сарајеву
НА граничном прелазу Каракај (Мали Зворник - Зворник) јуче је извршена примопредаја прелиминарно идентификованих посмртних остатака двоје људи страдалих током оружаних сукоба на територији бивше СФРЈ.
Комисија за нестала лица Владе Србије предала је представницима сарајевског Института за нестале особе остатке Мевлудина Шехића из Сребренице, који је био на њиховој листи тражења, а претходно је био сахрањен на Новом бежанијском гробљу, у Београду, под именом и презименом. Од Института је, пак, преузето тело Томислава Радуловића, професора Медицинског факултета у Сарајеву, родом из села Дубово код Житорађе, који је 1993. страдао у овом граду. Имао је 52 године.
- Професор је радио у Сарајеву и тамо живео са породицом, коју је послао у Србију када су почели сукоби. Комшије су га једног јутра нашле испред зграде, наводно је скочио са седмог спрата. Био је сахрањен као Н. Н. лице на гробљу Свети Марко у Сарајеву. Узорци за ДНК анализу узети су и он је идентификован још 2012. године, али је Тужилаштво БиХ одбијало да преда посмртне остатке породици, пошто се није водио као жртва рата. Ми смо имали захтев породице да тело буде предато и били смо упорни, тако да се то и остварило - каже за "Новости" Маја Васовић из Комисије за нестале.
Овај професор је заправо пронађен у туђој породичној гробници. Власници те гробнице открили су једном приликом посмртне остатке који не припадају њиховим најмилијима. Ови посмртни остаци данас ће бити, у присуству најближих, идентификовани и званично на Институту за судску медицину Медицинског факултета у Београду, после чега ће бити сахрањени.
Примопредаја је, иначе, извршена на основу Протокола о сарадњи у тражењу несталих између Владе Србије и Вијећа министара БиХ, као и Радних правила и процедура за реализацију Протокола Комисије за нестала лица Србије и Института за нестале особе БиХ. Примопредају су предводили председник Комисије Вељко Одаловић и копредседавајући Колегија директора Института Никола Перишић.
- На простору бивше Југославије било је више од 35.000 евидентираних несталих, док данас тај број износи 9.700, чиме разрешеност износи око 75 одсто случајева кроз постојеће механизме - казао је Одаловић, и додао да се и даље ипак тражи велики број несталих.
БиХ потражује 6.200 људи чија је судбина непозната, док Србија од БиХ тражи 215. Према његовим речима, на простор наше земље је између 1991. и 1995. токовима Дунава, Саве и Дрине допловило око 480 тела, која су сахрањена са ознаком Н. Н. лица.
- На транспарентан начин, уз присуство колега из Сарајева и Загреба, ексхумирали смо и идентификовали више од 300 и предали их надлежнима, док је по том основу БиХ предато око 170 - казао је Одаловић и истакао да верује у регионални процес тражења, као и да ће и даље инсистирати да он буде спроведен до краја.
Перишић је рекао да је сарадња сарајевског Института и српске Комисије, у складу са датим околностима, одлична:
- Могу рећи да смо на неки начин лидери у сарадњи када су у питању ове две институције за тражење несталих на регионалном нивоу.
Такође се захвалио Одаловићу на међусобној размени информација о местима скривених гробница, идентификацијама, сазнањима и изразио наду да ће се то наставити.
У МРТВАЧНИЦАМА 1.650 ТЕЛА
КРОЗ дугогодишњу сарадњу надлежних тела за тражење несталих Србије и БиХ до сада је решено 211 случајева за које је наша земља била заинтересована. Иначе, широм БиХ, у мртвачницама у Сарајеву, Бањалуци, Сутини код Мостара, Требињу, Невесињу и даље лежи око 1.650 тела која чекају идентификацију и примопредају.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)