ПОНОВО РОЂЕНИ ПОСЛЕ ЈЕДНОГ - "ДА: "Новости" у УКЦС са пацијентима који су добили органе донора, и лекарима из тима за трансплантације

КАД изађем из болнице желим да одем у цркву, да запалим свећу донору и да се њему захвалим. Да није било свести његове породице, не бих данас била здрава особа. Њихова несебична одлука ми је омогућила да поново будем мајка свом детету.

Игор Маринковић

Ово нам говори Марина Цмиљановић (34), учитељица и васпитачица из Лазаревца, којој је недавно урађена трансплантација јетре у Универзитетском Клиничком центру Србије. Марина, која се 18 година бори са тешком болешћу, дуго је чекала дан када ће добити нову шансу. И добила је захваљујући породици која је одлучила да свој највећи губитак претвори у наду за друге. Њихова несебична одлука продужила је четири живота. У УКЦС урађене су и трансплантације бубрега и срца, а други бубрег је пресађен седамнаестогодишњем младићу у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.

- Нама је то била једина шанса да оздравимо - каже Марина. - Када су ме позвали да дођем у УКЦС осетила сам радост, али убрзо после тога и страх, и бригу. Нисам се бојала да ли ће трансплантација успети, већ да ли ће баш мене изабрати. Обрадујете се кад вам кажу да сте потенцијални прималац органа, али истовремено се плашите како ће се то завршити. Прошле године сам позвана, али нисам била најподеснији прималац. То ме је разочарало. Таман помислите да вам се пружила шанса за нов живот, а онда схватите да, ипак, није.

Игор Маринковић

Марина каже да не памти време када је била здрава. Последње три, четири године имала је веома озбиљне здравствене проблеме.

- Чини ми се да сам се поново родила. Добро сам, крећем се, имам више енергије - каже она. - Када се погледам у огледалу, не видим више жуте беоњаче, жуто лице. Сада сам здрава.

Мада се трансплантација јетре у КЦС ради већ 12 година, последња операција, као што је ова, урађена је 2021. године.

- Пацијената за трансплантацију има, али нема донора - каже доктор анестезиолог Јелена Врућинић. - Веома смо захвални породици која је одлучила да помогне. Кад су нам јавили 8. јула да имамо донора, одмах смо ушли у процедуру. Чим смо сазнали његову крвну групу, позвали смо неколико људи са листе чекања. На основу даљих анализа поклапања изабрали смо коме ће се радити трансплантација. После тога све иде брзо.

Врућинић каже да је и за лекара стресно кад треба да кажу ко иде на трансплантацију, а ко није прошао типизацију:

- Гледате у њихове огромне очи, а морате да им кажете да нису прошли. Њихова нада била је огромна. Све време смо уз пацијента, док не пође кући. И касније пратимо његово здравствено стање. Главни циљ јесте да спречите да дође до одбацивања органа, да организам прихвати страни део тела као свој.

Игор Маринковић

Милош Митровић из Пожаревца, који има само 23 године, дочекао је ново срце и опоравља се на Одељењу за трансплантацију КЦС. Пет година је био на листи за трансплантацију.

- Статистика је неумољива: 30 одсто пацијената умре прве године од постављања дијагнозе срчане слабости. Морталитет је већи него код малигних болести и пацијент неће преживети уколико се донор не појави на време - каже за "Новости" докторка Емилија Несторовић, кардиолог, начелник Одељења за трансплантацију срца. - Нажалост, ово је прва трансплантација ове године. Прошле године урађено је пет, а последња је била 5. августа. Често се дешава да родбина да пристанак за друге органе, али због предрасуда не да за срце и рожњачу.

Докторка Несторовић каже да су њихови пацијенти углавном преузети из дечјих клиника:

Игор Маринковић

- Пре месец дана преминуо је 21-годишњи младић, иако се појавио донор који му је компатибилан. Породица, нажалост, није дала пристанак и младић је после неколико дана преминуо. Прогресија болести је таква да без трансплантације нема излаза. Иако то знамо, не можемо да се навикнемо. Тугујемо и саосећамо. Надам се да ће ове трансплантације помоћи да почнемо без предрасуда да расуђујемо.

На листи за трансплантацију срца увек је између 50 и 60 пацијената. Ретки су они који из болнице изађу са "новим срцем".

- Трансплантација је једина медицинска процедура која зависи од добре воље грађана - истиче Несторовићева. - Уколико немате добровољни пристанак, нема ни процедуре. Највиши чин хуманости је да неко, својом добром вољом, да део себе или свог ближњег без икакве надокнаде. Кроз развијеност трансплантационог програма мери се хуманост друштва. Свако од нас има право да донесе одлуку, али остаје жал ако се изгуби један живот због предрасуда. С обзиром на то да наши пацијенти увек воде битку са временом, свака трансплантација срца подсећа на филмску причу.

Игор Маринковић

Пресудна четири сата

- РАДУЈЕМО се свакој трансплантацији, јер имамо мало донора - каже кардиохирург др Саша Качар, који је оперисао и Милоша. - Све мора идеално да функционише да би захват био успешно изведен. То је тимски рад. Имамо само четири сата одкад се срце скине са даваоца да проради у органу примаоца. Због тако кратког времена све мора да функционише беспрекорно и свако има своју незаменљиву улогу у тиму. Као деца се радујемо кад видимо да је срце прорадило, иако знамо да тек предстоји велика битка да се спречи одбацивање органа. Суштина је да омогућимо пацијенту да води нормалан живот као сви ми.

У Србији тренутно више од 2.000 особа чека на донора и трансплантацију органа - срца, јетре, бубрега, а највише рожњаче. А, према подацима Међународног регистра донација органа и трансплантација од пре две године, наша земља је по броју донатора била међу последњим, иза су само Казахстан, Оман, Филипини, Никарагва и Вијетнам.

Препоручујемо

Свет

0 1

МРАЧНА ТАЈНА ЧОВЕКА КОМЕ ЈЕ ПРВОМ ПРЕСАЂЕНО СРЦЕ СВИЊЕ: Једна СМС порука је открила тужну позадину историјске трансплантације

15. 01. 2022. у 23:04

Свет

0 13

У КАРАНТИНУ КРУЗЕР СА 2.000 ПУТНИКА: Сумња се да су заражени колером, власти одбијају да приме туристе

26. 02. 2024. у 08:16 >> 08:18

Свет

0 3

КАДИРОВ СЕ ЈАВИО НАКОН ГЛАСИНА ДА СЕ НАЛАЗИ У КОМИ: Лидер Чеченије прошетао после вечере и послао кратку поруку (ВИДЕО)

16. 09. 2023. у 13:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације