ПРОМОВИСАН ЗБОРНИК "ПРЕЋУТАНИ ЗЛОЧИН - МУСЛИМАНСКА МИЛИЦИЈА У АНДРИЈЕВИЧКОМ СРЕЗУ 1941-1945": Сведочанство о геноциду над Србима

ТИТОИСТИЧКА заповест да се о геноцидним злочинима над Србима у Другом светском рату ћути чини наредбодавце саучесницима у злочину коме је на тај начин продужено трајање, али само док се не обелодани истина која ослобађа. Синоћ се такво ослобођење одиграло у Велици под Чакором, на промоцији књиге - зборника докумената "Прећутани злочини - Муслиманска милиција у Андријевичком срезу 1941-1945".

СПЦ, приватна архива

Ово дело је јединствено сведочанство о програму геноцида над Србима у такозваној великој Албанији која је формирана под окриљем сила Осовине, а симболично је представљено јавности на 80-годишњицу највећег у низу систематски извођених злодела, на месту злочина у селу Велика, где је 28. јула 1944. за неколико сати заклана и у ватру бачена 521 особа, од чега 174 деце и девет нерођених беба које су извађене из мајчиних утроба.

Аутори књиге објављене у издању Митрополије црногорско-приморске и Института за новију историју Србије су Божидар Оташевић и Ивана Крстић Мистриџеловић, професори Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду, Филип Д. Вучетић из Историјског института Универзитета Црне Горе и публициста Бранислав Оташевић из Плава. Они као главни мотив писања овог зборника на више од 1.000 страна наводе жељу да читаоци "на основу увида у изворну архивску грађу створе сопствени суд о томе шта се, како, када и због чега дешавало".

СПЦ, приватна архива

- Зборник докумената "Прећутани злочини-Муслиманска милиција у Андријевичком срезу 1941-1945" на врло уверљив начин, обиљем историјске грађе научно демантује тезе већине савремених муслиманских истраживача да је муслиманска милиција била искључиво одбрамбена снага формирана с циљем да заштити локално муслиманско становништво и да наводно није имала никакав идеолошки програм - указује рецензент књиге, проф. др Славенко Терзић, академик САНУ.

Прећуткивање и оспоравање нормалном људском уму незамисливих недела, али и идентитета и мотива њихових виновника, у име лажног "братства и јединства" сада је прекинуто захваљујући великом труду аутора који су први пут интегрално објавили историјску грађу расуту у фондовима који се чувају у Архиву Југославије, Државном архиву Србије, Државном архиву Црне Горе и Музеју жртава геноцида.

Документи показују да је оно што се 1941-1945. дешавало у Андријевичком срезу испуњава све критеријуме из дефиниције геноцида: уништавање целе националне или верске групе њеним физичким истребљењем, протерирвањем и асимилацијом.

СПЦ, приватна архива

- Одмах након капитулације Краљевине Југославије и припајања ових крајева такозваној великој Албанији окупационе власти у Плаву и Гусињу прогласиле су сво тамошње становништво албанским држављанима, укинуле су српски језик и ћирилично писмо и формирале школе на албанском језику. Српске куће су попаљене, уништени су и опљачкани укупан сточни фонд и сва покретна имовина, Срби су протеривани са својих имања, која су дата на коришћење муслиманским колаборационистима предвођеним злогласним Феровићима - каже Божидар Оташевић.

О програму тоталног геноцида на историјском простору Старе Рашке сведочи и затирање српске културне баштине паљевином манастира Свете Тројице у селу Брезојевице из 13. века и рушење, до темеља, цркве Светог Василија Острошког у селу Мартиновићи код Гусиња.

- Забележена су и убиства Срба, силовања и насилна одвођења православних жена и девојака, као и разни видови физичког насиља над српским цивилима. Формиран је и логор у Плаву, у који су интернирани православци, највише деца и жене. Смртност у логору је била веома велика, како због убистава и разних видова злостављања и мучења, тако и због крајње нехуманих услова живота, а након његовог расформирања известан број преживелих логораша пребачен је у албански логор у Кавају. Са злочинима над Србима се, зависно од интензитета војних операција у овим крајевима наставило све до њиховог коначног ослобођења - каже Оташевић.

СПЦ, приватна архива

Оригинални документи недвосмислено потврђује да су у извршењу злочина, уз СС дивизију Принц Еуген, коју су чинили југословенски Немци фолксдојчери и СС дивизија Скендербег чији су припадници били Албанци и муслимани, равноправно учествовале квинслишке формације истог верско-националног састава из Плава и Гусиња.

У уводној студији зборника је на више од 100 страна расветљена генеза прилика у плавско-гусињској области 1878-1945. када су код муслиманско-албанског становништва Аустроугарска, а затим фашистичка Италија и нацистичка Немачка у континуитету развијале мржњу према православним Србима, која је кулминирала програмом за тотално истребљење Срба 1941-1945. у такозваној Великој Албанији.

СПЦ, приватна архива

Рецензент историчар Милутин Живковић, виши научни сарадник Института за савремену историју зато сматра да "круну овог подухвата чини уводна студија, где се на до сада ретко виђен начин даје ретроспекција најважнијих историјских догађаја у плавско-гусињској области током 19. и 20. века".

- У години у којој се, између осталог, обележава и осамдесета годишњица ратног злочина у Велици, објављивање ове књиге представља несумњив допринос историографији и снажан замајац да се и злочини почињени на другим територијама обраде и представе широј јавности на овај начин - каже рецензент др Александар Стојановић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије.

ЛИТУРГИЈА ЗА МУЧЕНИКЕ

ПАТРИЈАРХ српски Порфирије синоћ је стигао у Црну Гору где је свечано дочекан у немањићком манастиру Ђурђеви ступови у Беранама. Он ће данас у селу Велика код Плава служити Свету архијерејску литургију у Цркви Светих мученика Кирика и Јулите поводом 80 година од страдања светих мученика величких и горњеполимских.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације