СРБИЈА И УГАНДА ПАРАФИРАЈУ СПОРАЗУМ О СЛОБОДНОМ НЕБУ Стоиљковић за ''Новости'': Слободарски дух везује наше две земље

ИЗМЕЂУ Србије и Уганде у петак у Нишу ће бити потписан споразум о слободном небу који ће створити услов за директан авио-саобраћај између две земље.

Foto: Printskrin

Ово у интервјуу за ''Новости'' открива Братислав Стоиљковић, трговински представник Уганде за Југоисточну Европу.

- Још давне 1963. године Југославија је потписала уговор о слободној трговини са Угандом. Мени је велико задовољство да смо ми успели, након две-три године рада, да раније ове године оживимо тај споразум. Влада Републике Србије именовала је министра Томислава Момировића за шефа билатералне комисије за сарадњу са Угандом, који је апсолутно посвећен раду у интересу наше земље. Република Уганда именовала је саветника председника за специјална питања и шефа председничке канцеларије за промоцију извоза инвестиција господина Одрека Рвабвогоа. Имали смо један онлајн састанак у оквиру новоформиране, односно анексиране билатералне комисије, а ове недеље ћемо у Београду и у Нишу имати петнаесточлану делегацију из Уганде, коју ће дочекати наше министарство, наравно ја као трговински представник Уганде за Србију и за Југоисточну Европу, биће билатерални састанци на министарском нивоу, са угандске стране биће ту наравно Одрек Рвабвого, то је шеф те комисије и човек од изузеног угледа у својој држави, биће уважени министар трговине Мбади и пуно још значајних институционалних фигура из Уганде које ће развијати даље те билатералне односе са нашом земљом - каже Стоиљковић.

Да ли Србија и Уганда могу да се пореде на неки начин? Шта је то што може да повеже наше две земље?

- Слободарски дух је управо оно што везује наше две земље. Ми смо пре непуних недељу дана овде у Београду, наравно и у Кампали, обележили 62. рођендан Уганде, односно 62 године независности. Ово напомињем из разлога јер је Југославија споразум са Угандом потписала непуних годину дана након тога, уједно је била и једна од првих земаља које су признале независност Уганде, свима је познато да је Република Србија правноформални наследник Југославије и да је то што смо градили у тој земљи остало нама у аманет. Оно што ћу вам поделити из мог искуства из небројаних посета Уганди, ми смо тамо изузетно добродошли, на Србију се гледа као на великог пријатеља. Људи о нама знају што из времена Југославије, што из времена данашње Србије чији је слободарски дух и да кажем геополитички баланс познат широм света, па и тамо. Велика је сличност у начину управљања једном и другом државом, поновићу и небројано пута - то је пре свега слободарство и један отворен ум и поглед на околности геополитичке и друге које се дешавају. Ја политичар нисам, верујем да се у њу добро и не разумем, али је пратим и слушам у контексту посла којим се бавим, па ћу тако рећи и да је, иако се о томе можда код нас и недовољно зна, можда нешто више у последње три године колико ми радимо, али генерал Јовери Кагута Мусевени је једна историјска личност која је донела мир и стабилност источној Африци.

Како Србија може да се позиционира на тржишту у Уганди?

- Тамо постоји нешто што се зове Источноафричка унија. То је једно велико тржиште које осим Уганде чине и Јужни Судан, Кенија, Танзанија, Руанда, Бурунди, однедавно и Демократска Република Конго и Сомалија и његово лик и дело (председника Уганде) је једно везивно ткиво које тамо осигурава и мир и стабилност и просперитет. Ми Европљани смо добродошли, можда нескромно, али рећи ћу, кад дођемо из Србије, за један корак смо испред других инвеститора у контексту свих тих веза које смо изградили и ми смо имали огромну част да прошлог јула овде у Београду угостимо Његову екселенцију председника Уганде. Наш председник Вучић га је свесрдно овде примио и дочекао и он је отворио и први Уганда конект концепт на свету у Београду на води. Ми смо наставили даље тиме да се ширимо, има нас на више места. Биће их наредне године и у Атини и Москви.

Фото: Принтскрин

Каква је тренутна сарадња између наше две земље? Да ли постоји заинтересованост наших привредника за одлазак у ту земљу?

- Неколико туристичких агенција из Србије исказало је интересовање за сарадњу са Угандом, пре свега за истраживачка путовања где ће посетити Мбарари, највеће станиште планинских горила на свету, предивне саване и оно што они зову гејм паркови, односно сафари туре којих има неколико у Уганди и ми смо њих спојили са туристичким оператерима у Уганди. Они сада на том билатералном нивоу развијају своје програме и разговарају, исто и у обрнутом смеру, само што у обрнутом смеру можда је образовање нешто што је значајније од пуког туризма. Што се тиче привредника, што у неком нашем аранжману, што у сагласју и координацији са Републиком Србијом, ми смо доле водили већ више од 50 привредника. Ја сам лично петнаестак пута путовао у Уганду само у последње две године и много пута сам ишао са делегацијама привредника који су исказали намере што да инвестирају у Уганду, што да тргују са њом. Ми смо имали част и задовољство да министар Дачић посети наше малопродајне објекте на аеродрому Ентебе. Аеродром је у Ентебеу, једном малом граду поред Кампале. То је аеродром Кампале заправо где је он посетио њих у капацитету министра спољних послова, а на маргинама Самита несврстаних чији је Уганда била домаћин. Тако да - да, перспектива је велика, и оно што је још важно у односима Србије и Уганде, то може да узме једну даљу димензију сарадње Балкана и источне Африке где имамо ова два центра, у Кампали, односно у Београду, где и привредници из региона, како једног, тако и другог, преко нас могу да размењују знања и искуства и да привредно делују. 

Фото: Принтскрин

Какав траг је сарадња са Југославијом оставила у Уганди?

- Има наших људи у Уганди, има их који су дошли и касније, али највећи број људи и фирми, можда чак 99 посто, јесте оно што је остало из Југославије, пре свега у грађевинском сектору. Приметио сам да има и фирми које се баве играма на срећу, то није у нашем опусу деловања, али кажем, приметио сам да постоје. Југославија је оставила велики траг тамо и у грађевинском смислу, дакле аеродром Ентебе, управну зграду је правила наша фирма, конгресни центар у једном од најлепших хотела у Кампали ''Серена'' је такође правила Југославија, бројне кључне магистралне путеве... Оно што они стално истичу јесте да кажем та визија коју смо ми имали. Дакле, у тренутку када Уганда као тек новоформирана земља није имала довољно новца нити за неко кредитирање са стране за изградњу инфраструктуре, ова држава је препознала нешто што се зове бартер трговина и наши инжењери су правили путеве, а били смо плаћени у робној размени, било у грашку или кафи, и они и дан-данас то препознају као велики гест добре воље. Американци су им тада нудили скупе кредите, а Југославија, односно Србија бартер трговину, где су они могли за наше знање и за наш рад доле на изградњи инфраструктуре да пласирају своје производе. У ово ново време ми тако нешто исто радимо само да кажем у једном модернијем руху.

Фото: Принтскрин

Како је Ваша иницијатива за сарадњу са Угандом прихваћена од стране руководства наше земље и шта очекујете од генерација које долазе по питању односа Србије са државама на афричком контитенту?

-Ја сам привредник, ја се бавим својим послом - производњом, велетрговином кафе, ја сматрам као грађанин Републике Србије да је моја и дужност и обавеза, иако неки наши грађани можда не гледају на то тако, да све оно што радим а што могу да допринесем својој земљи, ја ћу наравно њој да допринесем. И мени је јако драго да је једна ова наша приватна привредна иницијатива, која је прерасла у моје заступање Уганде у трговинском смислу, препозната од руководства Србије, где је председник оберучке рекао - идемо на ту страну. Наша држава ради ствари које су и веће и значајније од мене, које можда ја и не видим и не разумем, али верујем да су исправне и да су добре, и ми смо ето помогли да се политички односи између наше две државе споје, поново оживе, поново развију и они ће знати како да их гаје у том политичком смислу надаље. Што се тиче привредног деловања, то је оно чиме се ми бавимо, нису ствари брзе, културолошке разлике су велике, ми морамо да упознамо једни друге и сваки дан, и ја лично који сам често тамо, учимо разлике међу нама које нас на крају крајева спајају. Што се тиче генерација које долазе, ја сам сигуран да ће бити бриљантних умова у наредним генерацијама који ће и да чују и да виде ствари много боље од нас и да ће из овога што ми данас градимо између Србије и Уганде извући оне праве ствари, искористити их и у своју корист и у корист Србије и Уганде на добар начин, бољи него што ми то видимо и разумемо данас. Као што сам ја кад сам отишао први пут у Уганду видео да се тамо Африканци зову Јован или Иван, па сам се питао како се они зову Јован или Иван, па сам схватио да је аманет те Југославије, барем у том деловању, да не улазимо у унутрашња питања Југославије, пошто ми о томе имамо опречна мишљења, али спољнополитички према Африци је свакако био изузетан и ти односи који су изграђени су нама остали у аманет и ми имамо један бесплатан маркетинг у Африци зато што долазимо из Србије. Мени се дешавало да сретнем људе који су на високим руководећим позицијама, ево поменућу рецимо Антонија да Силву који је високи званичник у Анголи кога сам срео на једном скупу потпуно случајно у Источној Африци, који је чуо да ја причам српски језик и онда се он мени обратио и ми смо на конто тога изградили однос. Он је човек који има неких 55-60 година, он је овде пре неколико година учио неку школу, везао се, изградио емоцију, однос и он тамо постоји, негде делује и то је нешто што Србија може да скупи и да гради кроз нове генерације, што нама остаје као предуслов - објашњава Стоиљковић говорећи о томе како је његова иницијатива препозната од стране руководства наше земље, али и о томе да све што ради ради на добробит своје земље и на корист генерација које долазе.

Да ли постоји идеја отварања српског културног центра у Уганди где би се учио српски језик и ближе упознала наша култура?

- Ми смо се добро позиционирали, ми имамо у Уганди, на аеродрому Ентебе, који је њихов међународни аеродром, два кафића, класична као што имате на сваком аеродрому, али они су у бојама Србије и Уганде тамо, па свако ко слети и одлети може да види да постоји једна мала Србија тамо негде на Балкану која ту нешто ради. Њихови уметници, истакао бих рецимо Деуса и Менделу, то су глувонеми сликари, наши другари који фантастично сликају и цртају, осликали су нама мурал за те локале које имамо и цртали су развој Уганда конекта. Свуда негде по свету, од Москве до Њујорка, преко Рима и Париза, али ту је Београд у центру као онај први Уганда конект концепт који се отворио, тако да мислим да су то неке мале ствари које ће се у једном тренутку отелотворити у ово што сте ви рекли - културни центар и учење језика. Ми ћемо у Београду разговарати и са нашом и са њиховом страном на тему размене студената, да кренемо од продубљивања односа у образовању, па да разговарамо и о могућем српском културном центру у Уганди.

Колико је приметна снага српске ''меке моћи'' у Уганди, али и другим земљама?

- Ви можете данас у медијима у Уганди да видите теме из Србије, исечке из говора нашег председника који се тичу Африке... Природа мог посла је таква да путујем светом јако пуно, на помен Србије данас и пре неког времена реакција је потпуно другачија, почећу од короне, од вакцина које су биле доступне овде, где су мене пријатељи, другари, пословни партнери и из неких и западних земаља звали могу ли они у Србију, могу ли преко реда... Дакле, другачије у односу на оно што је било раније и мислим да је то... ја стално то понављам - то је један велики предуслов. Александар Вучић је државник захваљујући коме је углед Србије у свету порастао и због чијег даноноћног рада имамо пријатеље широм света. 

Баш као наш председник Вучић, тако је и председник Мусевени нама направио предуслов за привредно дејство, тамо је мир, тамо је стабилно, ми као Европљани можемо да се шетамо. Идите у Киншасу у Конго па видите да ли је то тако или идите у неку другу државу. Уганда је једна стабилна земља, предуслов је ту - изволите радите.

Фото: Принтскрин

Како видите односе Србије и Уганде у наредним годинама?

- Ја Србију и Уганду у наредних двадесет година видим као песму Жељка Васића. Дакле, Жељко је мој добар друг и пријатељ, али мимо тога и један врхунски музичар који је са мном путовао у Уганду и који је уложио велику енергију да и на том уметничком нивоу направи односе и за нас ће се и на уметничком пољу чути у Уганди, као и обрнуто. Ја немам ингеренције да делим детаље од онога што он ради у том смислу, али мој одговор на ваше питање - однос између Србије и Уганде биће као песма - закључује Стоиљковић интервју одговором на питање како види односе Србије и Уганде у годинама пред нама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације