У "ОТКОСУ-10" СТРАДАЛО 42 ЦИВИЛА: "Веритас" подсећа на злочине у Билогори, за које је одговарао само Вељко Марић

НАПАДОМ на ТО Грубишно поље, 31. октобра 1991, започела је акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос-10". Циљ јој је био ликвидација или протеривање Срба са подручја источне Билогоре, на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице.

Фото: Wikipedia

Народ источне Билогоре, како подсећа ДИЦ "Веритас", оценио је да малобројне српске снаге, њих око 400, неће моћи дуго да издрже притисак шест и више пута бројнијих хрватских формација, ојачаних тенковима и далекометном артиљеријом, а поучен искуством из Другог светског рата, када су их усташе одводиле и убијале у Јадовну и Јасеновц, кренуо је у егзодус.

Тог и наредног дана, комплетно становништво из 23 и један број житеља из још 15 села, напустило је то подручје и у избегличкој колони са око 4.000 људи и више од 600 возила, прешло у Босну, у којој се још није ратовало. Међу њима је било и око 250 припадника других националности - Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима.

После повлачења Срба из источне Билогоре, уследила су убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није било отпора. Настављено је рушење и девастација православних храмова, до темеља су изгореле дрвене цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом УНЕСKО-а: храм св. Димитрија у Растовцу, саграђен пре 1700. године и Успеније Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709.

На подручју источне Билогоре, у рату и непосредно после њега, од 1991. до 1997. године, живот је, према досадашим потврђеним подацима, изгубило 67 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Од укупног броја страдалих, 42 су цивили, од којих је 17 убијено пре акције "Откос-10", током кампање застрашивања и злостављања, те 23 припадника ТО, док су двојица Срба, који су остали у хрватској војсци и полицији, ликвидирани од стране "сабораца". Од укупног броја жртава још се трага за посмртним остацима 16 особа.

Фото: Wikipedia

За наведене злочине над Србима почињене у источној Билогори до сада је одговарао само Вељко Марић, припадник ЗНГ из Грубишиног поља, којег је Веће за ратне злочине у Београду осудило на дванаестогодишњи затвор због ратног злочина против цивила. Он је 31. октобра 1991. у селу Растовац, у општини Грубишно Поље, хицима из ватреног оружја убио Петра Слијепчевића (1926) у породичној кући.

Док је Марић у српским затворима издржавао казну, против њега је српско правосуђе отворило још једну истрагу због сумње да је током септембра 1991. у Грубишном Пољу ликвидирао Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру, те мучио Звјездана Мачка (сви су Срби). Иако истрага није завршена, Марић је у јуну 2015. из Србије трансферисан у Хрватску.

- Приликом трансфера хрватска страна се обавезала да ће наставити отпочети кривични поступак, али до сада нема потврде да преузету обавезу и испуњава. До Другог светског рата на подручју источне Билогоре живело је 18.000 житеља српске националности, а после усташких злочина у Другом и оних почињених у посљедњем рату, по подацима Митрополије загребачко-љубљанске, 2005. их је преостало 1.170, углавном старијих. Попис становнштва 2021. дочекало је мање од 1.000 - каже Саво Штрбац из "Веритаса".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације