ЗА 350 ШКОЛА НЕЋЕ БИТИ ЂАКА: Ако се обистине демографске пројекције, средином века имаћемо 129.400 основаца мање

ПОЧЕВШИ од 1. јануара ове године па све до 1. јануара 2052. очекује се да Србија укупно изгуби око 1,38 милиона становника, ако се не деси нешто неочекивано попут пандемије короне.

Arhiva Novosti

Подаци Републичког завода за статистику показују да нас је у овом тренутку око 6,605 милиона, а средином 21. века биће нас око 5,224. У неким општинама, као што је Црна Трава, вероватно је да се тада или неће рађати деца или ће их бити једва неколико. У Црној Трави је већ у 2022. било свега четири новорођенчета, а прошле године седам.

Највећи пад очекује се у радно искусној генерацији, оној између 35 и 65 година, где је процењено смањење популације за око 177.450 људи. То значи да ће са садашњих 2.836.770 пасти на 1.991.710. Истовремено, осамдесетогодишњака и старијих биће за око 93.700 више (са 288.738 на 382.503).

Велико смањење бележи се и код основаца, којих ће бити око 129.400 мање. Дакле, број оних између седам и 14 година пашће са 515.522 на 386.122, што значи да ће Србија изгубити око 350 школа величине београдске ОШ "Радојка Лакић", у којој број ученика варира између 350 и 380.

И број средњошколаца пашће за око 78.600, са 329.440 на 250.756.

Велики изузетак је београдска ОШ "Павле Савић", у којој се годишње уписује 50 до 100 ђака више.

- Миријево се стално шири, праве се нова насеља, досељавају се млади, па и наша и ОШ "Деспот Стефан Лазаревић" има све већи број ђака. Ми сада имамо 2.120, а они око 1.800. У први разред уписујемо више од 300 деце. Миријево је једно од ретких насеља којима је потребна још једна школа - каже директор "Павла Савића" Милан Крстић.

Arhiva Novosti

Насупрот томе, у унутрашњости многа места су опустела.

- У општинама где се годинама бележи изразито низак број новорођенчади, просечан број деце по жени може изгледати високо, али то је резултат малог броја жена у фертилном периоду (15-49 година). Општина Црна Трава служи као репрезентативан пример: број живорођене деце у њој дуже од деценије остаје испод 10, а 2013. године није било ниједног забележеног рођења. Слични демографски трендови очекују се и у општинама Босилеград, Голубац, Бољевац, Рековац итд, где ће број рођених у 2052. бити једноцифрен - каже Драгана Радуловић из Групе за демографску анализу, процене и пројекције РЗС.

Природа је уредила да се свуда у свету, па и у Србији, рађа више мушкараца, али су жене дуговечније. У најразвијенијим друштвима, како објашњава демограф Иван Маринковић, оне живе око две године дуже, а у нашој земљи и по три пута толико, због ризичнијег живота мушке популације, недостатка превентиве и сл.

У данашњем укупном становништву Србије, како примећује Драгана Радуловић, највећа заступљеност мушке популације је у старосној групи 45-49 година, док је највише жена у старосној групи 65-69.

- Према пројекцији за средину овог века, највећа концентрација становништва код оба пола биће у старосној групи 65-69 година - каже она.

То, заправо, значи да је код мушкараца на прелазу из млађег у старије средње животно доба релативно ниска смртност, па их зато има највише. Она се повећава како пређу педесету годину. С обзиром да је свака наредна генерација све малобројнија, до средине века и мушкараца ће зато, као и жена, бити највише у групи 65-69 година.

Arhiva Novosti

Иван Маринковић примећује како су ове пројекције РЗС базиране на очекивањима да ће се животни век продужити. И у идеалним условима, додаје, постоје старосни лимити, а он верује да људи у Србији нису далеко од њих.

- Потребно је да прође три деценије и више да би се очитовале последице промене старосне структуре - објашњава Маринковић. - Ми смо 1992. године први пут имали негативан природни прираштај (више умрлих него рођених), а то је последица онога што је почело да се дешава још 1956, када смо пали испод просте репродукције. И у другим источноевропским земљама десило се исто. Све и када би се сада драстично повећао број рађања, то би се на старосну структуру одразило тек у другој половини века, када се повећа број жена у фертилном добу - објашњава Маринковић.

У чак 314 села и насеља у Србији данас нема буквално ниједне жене у добу за рађање и та места немају демографску будућност и нестаће са мапе. Маринковић зато сматра да се плански треба борити за градове.

- Чак и на југу Србије, Прешево, Бујановац, Медвеђа, на Косову, па чак и у суседној Албанији, ниво рађања опада, али је њихова демографска слика за сада боља будући да имају више жена у фертилном добу. Оно што би Србији могло да помогне јесте стварање бољих услова за долазак радника из других земаља. Као и у Европи, медицинске сестре, геронтодомаћице, запослени у услужној делатности вероватно ће долазити из Индије или са Филипина, и то је начин да економија опстане - сматра Маринковић.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЈЕДАН ЗАПОСЛЕНИ ИЗДРЖАВАЋЕ ДВА ПЕНЗИОНЕРА: Демографске пројекције за средину века најављују проблем пуњења фондова за принадлежности старих

14. 11. 2024. у 17:00

Друштво

0 1

ТРЕБАЋЕ НАМ ВИШЕ ДОМОВА ЗА СТАРЕ НЕГО ШКОЛА И ВРТИЋА: Средином века 28 одсто становништва биће у трећем добу, што захтева многе промене

18. 11. 2024. у 07:00

Друштво

0 1

ДО СРЕДИНЕ ВЕКА ОСТАРИЋЕМО ЈОШ ТРИ ГОДИНЕ: Старење нације се убрзава, до 2050. проценат старијих од 65 порашће са 21,9 на 28,5

17. 11. 2024. у 07:00

Друштво

0 0

САМО У БЕОГРАДУ ВИШЕ БЕБА: РЗС забележио смањење броја новорођенчади

25. 10. 2024. у 13:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације