МУДАР УЧИТЕЉ И ОМИЉЕНИ ПРОФЕСОР: На гробљу у селу Раковица у подне ће бити сахрањен протојереј-ставрофор Димитрије Калезић

ПРОТОЈЕРЕЈ-ставрофор др Димитрије Калезић, бивши декан Православног богословског факултета у Београду биће сахрањен данас у подне на гробљу у селу Раковица. Пре тога, у девет сати биће служена заупокојена литургија у Цркви светих Кирила и Методија у Јајинцима.

А. Саханић

Др Калезић преминуо је 14. децембра, а од свог професора на друштвеним мрежама опростио се и патријарх Порфирије. Истичући да је он био цењен не само као учитељ и теолог, већ и као човек пун топлине, духа и вере, патријарх је написао:

- Протојереј-ставрофор др Калезић био је омиљени професор моје генерације. Био је мудри учитељ, теолог и филозоф, изузетан беседник, неимар Цркве, омиљени пастир својих парохијана, брижни супруг и отац. Нема студента оца Димитрија који није имао неку шармантну анегдоту са њим, а која би увек изазивала осмех који је и њега красио. Волео је да развесели људе и помисао на њега буди племениту емоцију и успомену на доброг човека, професора и пастира.

А. Саханић

Калезић је рођен 1937. године у Кликовачама код Спужа. Петоразредну Богословију светих Кирила и Методија у Призрену завршио је 1956. године. Богословски и Филолошки факултет завршио је у Београду, а постдипломске студије филозофије у Бечу. Предавао је четири предмета на Богословском факултету у Београду - филозофију, догматику, апологетику и црквенословенски језик. Био је декан у четири мандата. Предавао је и на Богословском факултету у Фочи и Музичкој академији у Источном Сарајеву. Као парохијски свештеник 35 година је службовао у Јајинцима и селу Раковици. Његов велики подухват је изградња храма Свете браће Кирила и Методија у спомен-парку жртвама фашистичког терора у Јајинцима.

- Студирати теологију није стратешка ствар него питање унутрашњег позива и потребе - говорио је многима омиљени професор Калезић. - Добрих и лоших студената има и међу сиромашнијом и међу имућнијом децом, и данас на факултету има девојака и младића из породица различитог материјалног положаја. Иако је некада било више младића данас је готово уједначен број студената и студенткиња.

Залагао се протојереј-ставрофор Калезић и за очување наших светиња на Космету.

- Међународна заједница и други фактори нуде гаранције на све стране да се ти споменици пошто-пото очувају и даље одржавају. Али, ти споменици нису само материјална добра. То нису само споменици културе, већ и живи спомени, у које људи треба да долазе да се моле. То је став - говорио је он.

Чувао је професор Калезић и ћирилицу:

- Ради чувања свога идентитета и културнога иметка, и ради обогаћења будуће велике заједнице ЕУ, односно њене културе - Срби треба да чувају свој идентитет - писмо и језик, и унесу га у ту заједницу, нек се зна ко су били - и ко су и даље - и да у европску фамилију не улазе као празноручни сиромаси, него као вековни баштиници културе - европске, са еминентно хришћанским улогом. Наш језик и његово писмо - иначе, најсавршеније европско - представља најдубљи основ нашега идентитета и менталитета; то је наша најреалнија презентација. Ако смо лишени ње, шта ћемо такви Европи? У том случају српска ћириличка књига и све њом презентовано постало би бивше. Ко има права и нема памети да то одбаци?!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације