ДЕТАЉНА ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА: Иза нас је најтоплија зима у историји мерења, а шта нас чека ове године открива метеоролог Совиљ

Биљана Ристивојевић

19. 12. 2024. у 16:00

КАКВА ће бити зима, која ускоро и календарски стиже, за "Новости" открива метеоролог Слободан Совиљ.

ДЕТАЉНА ВРЕМЕНСКА ПРОГНОЗА: Иза нас је најтоплија зима у историји мерења, а шта нас чека ове године открива метеоролог Совиљ

Фото: Танјуг

Очекује се да ће зима 2024/25. године бити за око +1 °C топлија, односно изнад нормале која је осмотрена током референтног периода 1991-2020. са средњом сезонском температуром ваздуха од 1 до 4 °C, при чему је процењен број мразних дана у нижим пределима од 30 до 55, а број ледених дана од 5 до 15. Мразни дани су они током којих је само минимална температура испод 0 °C, а ледени дани они у којима је температура током целог дана испод 0 °C.

Претходна зима најтоплија у историји мерења

Претходна зима 2023/24. године била је најтоплија у историји мерења у Србији. Топлотни таласи регистровани су током сва три зимска месеца, а 2. децембра 2023. превазиђен је и апсолутни зимски максимум температуре, када је у Ваљеву измерено 25,6 °C. Осим у Ваљеву, летњи дани усред зиме регистровани су и у Крагујевцу и Краљеву. Рекордно мали број мразних и ледених дана забележен је у планинским пределима. Највеће позитивно одступање температуре (од чак +8 °C у односу на нормалу) регистровано је у фебруару 2024. године, који је, осим што је био најтоплији, био и најсушнији фебруар у историји мерења, што је, атипично, довело до повећаног иницирања пожара на отвореном у нашој земљи и у региону.

Свеукупно, претходна зима је била за +3,9 °C топлија у односу на нормалу. Ове године је процењено позитивно одступање од +1 °C, што значи да ће зима 2024/2025. бити хладнија од претходне, али топлија у односу на зиме из друге половине XX века.

За разлику од претходне сушне зиме, ове године се прогнозира просечна количина падавина на нивоу сезоне од 110 до 160 мм у нижим пределима (односно од 170 до 220 мм на планинама).

- Примера ради, у Београду је у другој половини XX века у просеку осматран 31 дан са снежним покривачем. Последњих година та је вредност практично преполовљена и има тенденцију даљег смањења. Свако правило има изузетак и то, наравно, не значи да се више никада неће појавити хладни талас са доста снега, већ да ће такви продори бити све ређи. Како се процењује да ће температура ове зиме бити за око +1 °C изнад просека, то значи да ће на подручју Војводине, Београда, али и у нижим пределима који се налазе јужно од Саве и Дунава доминантнији тип падавина бити киша, док ће снег чешће падати само у брдско-планинским областима западне, јужне и југоисточне Србије. Планински предели у сваком случају могу очекивати више снега у односу на претходну годину, управо због чешћих продора влажног ваздуха и због ниже температуре у односу на сезону 2023/24 - наводи метеоролог.

У Србији се за сада не прогнозирају метеоролошки екстреми (периоди са изузетно ниским или високим температурама, као ни са дуготрајно јаким падавинама). У нижим пределима  треба рачунати на пролазну појаву краткотрајног снега уз краће задржавање на тлу (20. и 22. децембра). Слично, краткотрајан снег се у наредном периоду може очекивати у ноћи између петка и суботе (20/21. децембер), као и у понедељак (23. децембра).

- Највећа количина снега се ипак, традиционално, осматра у планинским областима у другом делу зиме. Највише снега ће и ове године бити у планинским деловима земље изнад 1500 м. У нижим пределима последњи пут су велике количине снега бележене фебруара 2012. године, када су тронедељне падавине уз екстремно ниске температуре проузроковале и проглашавање ванредне ситуације. Такав сценарио се за сада не очекује, а како је РХМЗ Србије надлежна институција државе која обавља 24-часовни мониторинг 7 дана у недељи, 365 годишње, у случају било какве најаве или појаве опасности од екстремног догађаја, сви субјекти система заштите и спасавања, као и сами грађани, сви ће бити правовремено информисани и упозорени - наводи метеоролог.

Како се процењује, у планинским областима снега ће ове године бити више у односу на претходне зиме.

- И сам почетак сезоне је оптимистичан када су зимски спортови у питању. Међутим, не заборавимo на тенденције општег пораста температуре, према којима се сваке деценије "морамо попети" за око 100 м како бисмо пропратили ефекте климатских промена. То значи да ће температурни услови који владају данас на висинама око 1500 м, за 10 година бити репрезентативни за области на висинама од 1600 м, за 20 година на 1700 м итд... Будућност скијања је угрожена, нарочито у областима испод 1500 м. Oчекује се и све краће трајање скијашких сезона. Примера ради, ски-центар Копаоник је на 1770 м надморске висине, али је полазна тачка за жичаре на око 1050 м, што је далеко испод наведене границе - истиче Совиљ.

Климатолошки просек

Према последњем климатолошки референтном периоду (1991-2020), средња минимална температура за месец децембар за подручје Србије износи од -3 до 0 °C, средња максимална од 4 до 7 °C, а средња дневна температура од 0 до 3 °C. Просечан број мразних дана (са минималном температуром испод 0 °C) је од 13 до 23, ледених дана од 4 до 6 (у нижим пределима), док просечне количине падавина износе од 40 до 70, а на планинама до 80 мм.

- Упркос томе, све чешће се осматрају године у којима ледени дани на многим метеоролошким станицама у потпуности изостају током децембра (као на пример 2017, 2019 и 2020. године), док је највише ледених дана (од 13 до 18) забележено 2001. и 2007. године - каже метеоролог.

Нова година

Снег и снежни покривач у Београду и у већини нижих предела током новогодишње ноћи последњи пут су осмотрени на прелазу из 2014. у 2015. годину. Последњих година снег је изостао чак и на планинама због изузетно високих температура које су регистроване за време новогодишњих празника.

- Некада смо сваку трећу Нову годину дочекивали уз снег. Највише га је било на прелазу из 1953. у 1954. годину (око 30 цм), aли је просечна висина ипак мања (8-9 цм). Последњих деценија приметан је тренд смањења висине снежног покривача који је последица све топлијих зима. Након 2000. године, снег је осмотрен само током шест новогодишњих ноћи (односно приликом дочека 2002, 2003, 2008, 2009, 2011. и 2015. године са просечном висином од око 5 цм, што је знатно мање у односу на статистичке податке из друге половине XX века) - навео је Совиљ.

Најхладнији 31. децембар у Београду забележен је 1923. године (са температуром од -16,5 °C ујутро до -7,3 °C у току дана).

Најхладнији 1. јануар у Београду забележен је 1891. године (са температуром од -16,6 °C ујутро до -7,2 °C у току дана).

Најтоплији 31. децембар у Београду осмотрен је 2009. и 2022. године када је измерено 18,2 °C, док је најтоплији 1. јануар био 2023. године (18,5 °C).

Просечна минимална температура за период 31. 12 - 1. 1. у Београду износи од -1,9 до -1,5 °C, док је средња максимална вредност +4,4 °C.

Божић

Најхладнији Божић у Београду: 7. јануар 1888. године, измерено је -20,9 °C (након тога 7. јануара 1947. године измерено је -20,3 °C).

Најтоплији Божић у Београду: 7. јануар 2001. године, измерено је 20,7 °C.

Последњи Божић са снегом био је 2019. године када је измерено 15 цм снега. Након 2000. године то је Божић са највише снега у Београду. Године 2017. било је 3 цм, 2016. године 6 цм, 2015. године 4 цм, а у периоду од 2010. до 2014. за Божић није осмотрен снежни покривач.

„Ледени Божић" у претходних 10 година осмотрен је 2019, 2017 (од -15 до -10 °C) и 2015. године (када је мраз био умеренији).

БОНУС ВИДЕО: "Заволела сам очајање, моје грешке су величанствене" Срна Ланго | Бинџ | ЕП 24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

24. 12. 2024. у 12:17

Коментари (0)

ОВО СЕ ДЕСИЛО ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ: Српски кошаркаши у Партизану без поена у вечитом дербију