Друштво

ИСПОВЕСТ ЋЕРКЕ ГЕНЕРАЛА ПАВКОВИЋА: Тек на аеродрому је схватио да иде кући, а мислио је да оданде неће жив

Курир

03. 10. 2025. у 13:19

ГЕНЕРАЛ Небојша Павковић вратио се у Србију авионом Владе, након што је Међународни резидуални механизам у Хагу донео одлуку о његовом превременом пуштању са казне од 22 године затвора, и то због угроженог здравстеног стања. Марија Павковић, ћерка генерала Небојше Павковића, није одустала од бирократске борбе, али ни борбе за свог оца. У делу исповести за емисију "Неиспричано", а која се емитује на Курир телевизији, говорила је о данима уочи коначног пуштања њеног оца да се врати на територију Србије.

ИСПОВЕСТ ЋЕРКЕ ГЕНЕРАЛА ПАВКОВИЋА: Тек на аеродрому је схватио да иде кући, а мислио је да оданде неће жив

- Није веровао, није веровао... Био је петак, а рекла сам му да ће то бити у суботу. Због неких техничких ствари око летења речено је да ће ипак бити у недељу и кад се ништа није десило онда је тек рекао "Ма нема од тога ништа". Ја сам га питала "Па зар мислиш да те лажем? Ваљда знам шта причам", он је рекао "Ма видићеш, нема ништа од тога". Тако да не, није веровао - испричала је Павковић.

Према њеним речима, генерал Павковић је раније био убеђен да његов повратак у Србију неће бити омогућен.

- Кад је почела та бирократија, одлагање, одлуке, рекао је "Марија, џабе се бориш са ветрењачама, ништа од тога нема, ја знам да нећу одавде жив". Ја сам рекла "Нема шансе, ти и ја ћемо ићи кући и то је то".

Марија Павковић описала је сусрет са својим оцем када је коначно прихватио чињеницу да се враћа у Србију.

- Питала сам га да ли зна зашто смо донели папире, пошто је требало да идем сама у посету, а пошла је са мном Тијана из амбасаде. Онда је он, кад је видео те папире и све то, рекао да не зна. Рекла сам "То је зато што идемо ти и ја кући". Он се није радовао, кажем то, било је јако чудно да нема ни шок, ни реакцију - описује Марија Павковић.

Говорила је о психичком стању генерала Павковића и недељи када су се заједно упутили ка аеродрому, одакле су полетели за Србију.

- Он је толико био потонуо психички да је убедио себе да једноставно од тога нема ништа. Тек тај дан, то јутро, у недељу, када су отишли из амбасаде по њега, имали смо договор да ја будем са амбасадором на аеродрому, други чланови амбасаде су отишли по њега и по ствари. Кад смо се чули, ја сам рекла "Да ли верујеш сад тата, видиш да излазиш?", а он ми је рекао да верује. Тако да, ето, до те недеље пре подне није веровао да излази.