ВЕЛИКИ ЗАЛОГАЈ ЗА МАЛИ БЕОГРАД: Краљ Петар I Карађорђевић и опoзициони листови
ПОСЛЕ дворске трагедије 29. маја 1903. године, и смене династаија, поједини листови, по природи ствари, неки добровољно а неки из „виших разлога“, престали су да излазе, али су се зато преко ноћи појављивале нове новине, прилагођене новим околностима.
Наруку им је ишао и нови члан Устава у коме је дословце писало да је у Србији штампа слободна. Списак дневних гласила био је подугачак: Београдске новине, Трговински гласник, Вечерње новости, Мали журнал, Дневни лист… Излазили су и партијски листови Самоуправа, Видело, Исток, Српска застава…, а онда су београдском калдрмом протрчали колпортери нових издања – Политика, Штампа, Правда, Одјек, За отаџбину… То је био исувише велики залогај за мали Београд, а у унутрашњости се новине готово и нису слале због лоше дистрибуције, као и лоших саобраћајних веза. Готово све новине излазиле су у подне, цена је била пет пара, а продавале се по кафанама, на улици, и у понекој трговачкој радњи.
Штампани тиражи су се кретали од хиљаду до две-три хиљаде примерака. Осетно повећање продаје почело је од анексије Босне и Херцеговине 1908. године и расло са атмосфером која се стварала пред надолазеће ратове. Приходи су убирани од продаје и огласа, а партијски листови имали су и дотације. Већина новина имала је четири стране, а тек понеке шест или осам страна.
Конкуренција се заоштрава 1904. године, када се појављују нови листови: Политика – неутрална, национална и блиска Министарству спољних послова, и Правда – гласило напредњака, браће Маринковић – Паје и Воје, а под уредништвом Јове Адамовића, кога је васцели Београд знао као Јову Мачка. Правда негује отворен опозициони концепт према новом поретку и и заступа аустрофилску политику краља Милана. У почетку благо и учтиво, а с временом све бескрупулозније напада краља Петра, заверенике и Пашићеву владу. Кад год би се појавио неки озбиљнији политички проблем, Јова Мачак би објављивао илустрацију мајмуна како чучи са флашом у руци и који се пита: „Шта ћемо сад, враг му баби?!“. То се, кажу, односило на краља Петра. Један од већих испада направили су пред удају принцезе Јелене Карађорђевић. Неко од дворских службеника из иностранства је наручио дечју колевку и дао адресу Двора. Разлог је био врло практичне природе: све што је стизало на адресу Двора, било је ослобођено царине.
ПРАВДА ЈЕ ТО САЗНАЛА и објавила. По београдским кафанама, занатским радњама, по ћошковима и сокацима, настала су зграњавања, а богме се и казивало да колица имају везе са принцезом Јеленом. Сви хроничари тог времена тврде да се краљ Петар није љутио кад се неповољно писало о њему, али овoм приликом није издржао и пожалио се – да му оставе породицу на миру. Краљев апел стигао је до двојице капетана, завереника који су Петра довели на престо, те они сами одлуче да казне кривца – Пају Маринковића, народног посланика напредњака и оца Правде. Случај је хтео да двојица каптана на Теразијама сретну Пају и нападну гу. Пошто је било подне, пролазници су се одмах окупили око њих, а Паја је уграбио прилику и трком ускочио у фијакер... Али догађај је освануо у Правди...
После Правде, појавила се Штампа Свете Јакшића, бившег дипломатског чиновника, који је нагињао ка напредњацима и био велики противник режима који је успостављен после 29. маја. Он је максимално користио онај члан из Устава да је штампа у Србији слободна и нарочито је нападао наоружавање пред балканске ратове. Јакшић и његов брат, пензионисани капетан, нису бирали речи пишући о овој теми. Тврдили су да барут који Србија купује није барут него балега, и та афера „барут-балега“ дуго се провлачила кроз тадашњи јавни живот.
Дневни лист Павла Ранковића до доласка Карађорђевића био је оштра опозиција, а после тога бавио се само партијским информацијама. Када је дошло до расцепа у Радикалној странци, кад се појавила фракција „самосталаца“, био је са Миланом Гролом и Јашом Продановићем опозиција радикалима и Пашићу.
* * * * * * * * * * *
Оживљавање Тарабићевог предсказања
ПОПЛАВА НОВИХ новинских наслова, у првој деценији прошлог века у Београду, није могла да прође без Пере Тодоровића, једног од најбољих српских професионалних новинара 19. века. Његове Мале новине биле су малчице радикалске, а више лични поглед Пере Тодоровића на свет и Србију. Међутим, он убрзо гаси овај наслов и покреће недељне свеске под именом Огледало. Овај лист ући ће у анале српске штампе, ако ни по чему другом оно бар по томе што је први објавио Тарабићева пророчанства.
Предисторија овог уредничког чина почиње на ужичкој пијаци 29. маја 1868. године, кад је Тарабић, ничим изазван, узвикнуо: „Не дајте, људи, убише књаза Михаила!“ Полиција га је одмах ухапсила и спровела за Београд, где су га у Министарству унутрашњих дела неколико дана саслушавали. Његово саслушање, које је било прилично обимно, чувало се у поверљивој архиви јер је овај видовити сељак предвидео и промену на престолу – 29. маја 1903. године. Пера Тодоровић дошао је до овог материјала и објавио га у Огледалу.
Тих година у Европи, па и у Србији, на политичкој сцени све ври, на сваком кораку се осећа напетост – као да се предосећала нека велика трагедија. То је било видљиво и у београдској штампи, а нарочито у Политици, новинама које су биле ванпартијске, али с наглашеним националним, патриотским приступом тумачењу развоја догађаја на Балкану и у Европи. Њен концепт заснивао се на темељима спољне политике Србије, а у домаћим работама максимално се трудила да буде неутрална. Политикиним информацијама у то време се веровало.
Београдске новине Стевана Ђурчића, бившег дипломате, који је у редакцији дочекивао сараднике са црногорском капом на глави, заступале су политику и интересе краља Николе.
ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК је био орган Удружења београдске трговачке омладине. На челу новина, као директор, налазио се др Јован Ђаја, професор Универзитета, бивши министар, бивши члан Главног одбора Радикалне странке. Он је водио непристрасну уређивачку политику и много простора је давао економској политици. Он је, иначе, био маркантна фигура, увек одевен у црни реденгот и са цилиндром на глави. Тих, смирен и уман.
Трибуна Наума Димитријевића, коме је несебично помагао и Бранислав Нушић, није дуго опстала. Нису много помогле ни Нушићеве враголије, јер је он због неке алузије на краља Николу морао да се повуче из уређивачког тима.
Разноразна страначка трвења и сукоби политичких лидери нису могли да прођу без улоге дневних новина. Када је Никола Пашић одлучио да завереницима који су ликвидирали краља Александра и краљицу Драгу додели династички орден Карађорђеве звезде без мачева, инжењеријски мајор, такође завереник, Дамњан Дамњановић звани Мали Дача написао је у Дневном листу чланак и оптужио Пашића да је доделом ордења заверенике видно обележио да на улици свако може да их препозна. Пошто као официр није смео да се бави политичким стварима, а поготову да пише без претходне дозволе врха војске, овог мајора су пензионисали. Он тада покреће дневни лист Реформа, али одмах чини прекршај, јер је то урадио без дозволе министарства. Ништа му није помогла чињеница што је био лични пријатељ престолонаследника Ђорђа Карађорђевића. Реформа није била дугог века.
Завереници, или „звездаши“, како их је народ називао, после доделе ордена Карађорђеве звезде без мачева ушли су у отворени сукоб са Пашићем и Радикалном странком. Странице београдских новина биле су пуне њихових препуцавања око „приоритета“, односно око тога ко ће о празницима у цркви, за време службе, стајати са десне, а ко с леве стране. Да ли ће десно бити окружни начелник, како је до тад био обичај, или командант дивизије, као представник војске и државе, како су завереници тражили.
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?
ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.
03. 01. 2025. у 19:49
БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио
ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.
03. 01. 2025. у 20:35
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)