српски журнализам
ПАШИЋ БРАНИ СЛОБОДУ ПИСАНЕ РЕЧИ: Покушаји сасецања крила разузданим београдским новинама
СВОЈЕ гледање на штампу Никола Пашић је сасвим јасно формулисао кад је први пут узео реч у Народној скупштини, 1878. године.
31. 12. 2024. у 08:30
РЕВОЛВЕРАШКА МАФИЈА У НОВИНАМА: Скандалозно, бестидно и бесомучно насртање на личности
ПО СТАТИСТИЧКИМ подацима, на основу пописа који је рађен последњег месеца 1907, Бeоград је имао 79.110 становника. Тада је наш главни град био најмања престоница на Балкану: Софија је, рецимо, имала 83.000, а Букурешт 290.000 становника. Занимљив је податак да је Београд тада имао само три хиљаде становника више од Загреба.
31. 12. 2024. у 08:00
ПОДМЕТАЊА И КЛЕВЕТАЊА ТУЂЕ ЧАСТИ: Огледало српске журналистике с почетка прошлог века
КРАЈЕМ прве деценије двадесетог века, Србија је била преплављена листовима и часописима, али пре свега политичким листовима, који су се делили у две главне групе: у партијске и такозване тржишне листове (назване још и независним).
31. 12. 2024. у 07:30
ЖУТА ШТАМПА ОДУВЕК БИЛА МОЋНА СИЛА: Прилози за историју српског журнализма
СВЕТ у коме живимо одавно је, а посебно у последње три-четири деценије, постао чудовишно сложен и осетљив систем.
31. 12. 2024. у 07:00
ВЕЛИКИ ЗАЛОГАЈ ЗА МАЛИ БЕОГРАД: Краљ Петар I Карађорђевић и опoзициони листови
ПОСЛЕ дворске трагедије 29. маја 1903. године, и смене династаија, поједини листови, по природи ствари, неки добровољно а неки из „виших разлога“, престали су да излазе, али су се зато преко ноћи појављивале нове новине, прилагођене новим околностима.
31. 12. 2024. у 06:45
