НИЗОМ АКЦИЈА ШИРОМ СРБИЈЕ ОБЕЛЕЖАВА СЕ МАРТ - МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ РАКА: Боље је спречити него лечити

МЕСЕЦ март се у Србији већ неколико година уназад обележава као месец борбе против карцинома, а готово све здравствене установе организују акције које имају за циљ спречавање или рано откривање малигних болести, сходно својим надлежностима.

Драган Миловановић

Највећу активност имају домови здравља који као примарни нивои здравствене заштите више од десет година спроводе скрининг за рано откривање рака дебелог црева (колона), дојке и грлића материце.

- Велики је одзив грађана када год појачамо наше акције превентивних прегледа и они заиста буду у прилици да им се преконтролише комплетно здравље - каже за "Новости" прим. др Драгана Милошевић, начелница служне Опште медицине Дома здравља београдске општине Вождовац. - Осим ових прегледа који подразумевају скрининг на ове три врсте карцинома, радимо и превентивне преглде за процену ризика да се оболи од шећерне болести, кардиоваскуларних обољења, као и депресије.

Докторка Милошевић каже да у њиховој установи могу да се ураде и ултразвук абдомена, штитасте жлезде, неке од лабораторијских анализа, да се одреди индекс телесне масе, добију савети о унапређењу здравља...

- Прегледи морају да се закажу, али то не значи да се дуго чека, већ је потребно само мало стрпљења - поручује др Милошевић.

У Дому здравља у Ваљеву уз редовно спровођење скрининга на ове три врсте карцинома и свакодневни рад Превентивног центра, бесплатне прегледе за грађане организују углавном суботом.

- Усталили смо такву праксу и организујемо се да позовемо грађане, на пример из неког од јавних предузећа са подручја града Ваљева, и те суботе им урадимо читав низ тестова за контролу здравственог стања - каже др Јасмина Јевтић, директорка Дома здравља Ваљево. - Током радних дана наше суграђане позоивамо да дођу да им се уради неки од скрининг прегледа. Могуће је да ћемо током марта, као националног месеца борбе против рака, интензивирати са акцијама систематских прегледа.

Повећано оптерећење раком, како наводе стручњаци је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја, где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације