ЗА ГОДИНУ ДАНА УСВОЈЕНО САМО 53 ДЕЦЕ: У последњих деценију и по 2024. била је година са најмањим бројем удомљавања најмлађих
СТОТИНЕ деце одрастају у домовима и хранитељским породицама, а никадмање њих није добило нове родитеље него прошле године када је усвојеносамо 53 деце. То је најмање усвојених у претходних деценију и по, иакопема подацима Министарства за бригу о породици и демографију, ни 2023. није била много боља са свега 62 усвојених.

Звечанска
Тренутно у Србији око 300 малишана чека нову породицу, а више од 750 парова уписано је у јединствени регистар подобних усвојитеља. На папиру има више потенцијалних родитеља него деце, те није јасно зашто све мање малишана бива усвојено. Ипак, за то постоје објективни разлози, али и они који би могли бити отклоњени поштовањем законом прописаних рокова у поступку усвојења. И стручњаци упозоравају да систем усвајања постаје све спорији због строгих и дугих процедура.
А објективни разлози зашто је усвајања се мање, иако потенцијалних усвојитеља има два пута више него деце за усвајање, јесу неслагање између онога што потенцијани усвојитељи очекују и онога што деца која чекају усвајање заиста јесу. Парови најчешће желе да усвоје здраву децу, одређеног пола, порекла и старости, док су у систему често старија деца или она са здравственим потешкоћама, а постоји и ограничење у годинама, па разлика између детета и усвојитеља не сме бити већа од 45 година.

Ј. Ж. Скендерија
Бирају само здраве
ИЗ Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској сваке године у нову породицу оде четворо или петоро деце.
- Мали број деце која су смештена код нас оде на усвојење - каже нам директор Зоран Милачић. - Код нас су већином смештена деца са здравственим проблемима, а наше становништво, нажалост, ако се одучи за усвојење радије бира децу која су здрава.
Ипак, Драгана Крстић из Саветовалишта за усвајање каже да би много тога у самој процедури требало мењати:
- Није проблем у огромној листи жеља људи који улазе у процес усвајања, већ у томе да их, на самом почетку, нико обучен не усмерава. Прва адреса је центар за социјални рад при општини. Када би стручњаци у првом разговору објаснили паровима какве су реалне прилике за усвајање у Србији: да ће пре моћи да усвоје мало старије дете, а не бебу, да ће брже успети да усвоје дете које није искључиво беле пути, сигурна сам да многи не би одустали. Али, људи који желе да усвоје дете добијају те информације тек кад уђу у круг чекања и мењања услова, а на крају њих оптужују да су превише избирљиви.
У Саветовалиште за усвајање често долазе парови који су већ ушли у процес усвојења. Крстићева каже да они најчешће не знају шта се збива у регистру подобних усвојитеља:
- Већина парова напише да жели бебу, а када им кажемо да су веће шансе да добију дете од четири, пет или шест година, многи од њих и то прихвате. Парови који имају љубави за дете од две године, имаће и за оно које има четири. Није тачно да ми бирамо.

Поступак проналажења најбољих родитеља за малишане може да траје годинама, Фото З. Јовановић
По закону, процес процене пара требало би да траје шест месеци.
- Обично се то одужи до годину дана - истиче Крстићева, која је и сама у процесу усвојење детета. - Процена мог супруга и мене трајала је готово две године, због кадровских проблема у Центру за социјални рад. Такве ситуације су разлог што парови и поред велике жеље да имају дете, често одустају. Премало је и информација о поступку усвајања, не зна се шта је потребно од документације и колико ће усвојитељи чекати.
Крстићева и њен супруг, који већ имају једно дете, и лече се од стерилитета више од 20 година, и даље чекају одговор, а процес су започели 2022. године.
- Није проблем у законским одредницама, већ у његовом спровођењу - каже Крстићева. - Можда је потребно да се донесе правилник који ће скратити процес процене родитеља. Процена мора да се обави, али не мора да траје годину или две.
Многи потенцијални усвојитељи не желе ромску децу, па је изразито мали број усвајања деце ромске националности.
- Увек је већи број потенцијалних усвојитеља него усвојеника - навела је Сандра Перић из Коморе социјалне заштите. - Али бројке не треба да нас заварају, јер није сваки усвојитељ који је процењен као подобан, подједнако подобан за свако дете у регистру усвојења. У нашој земљи, ређе можете да пронађете усвојитеље који су спремни да усвоје децу са сметњама у развоју, децу са инвалидитетом, па некада и децу припаднике неких мањинских заједница, и старију децу.
Перићева истиче да процес усвојења у фокус ставља дете и да се потенцијални усвојитељи бирају на основу његових потреба и стања:
- Избор адекватне усвојитељске породице је сложен и посматра се и у временској перспективи, која је веома важна за свако дете.
Отишли Шведску, САД, Шпанију
НА усвојење у другу државу одлазе деца за коју се у року од годину дана не пронађе усвојитељ у Србији. Највише деце без родитељског старања из Србије усвојили су држављани Шведске, САД, Шпаније. Мањи број малишана улази у процес усвајања из домова за незбринуту децу, а много више њих из хранитељских породица. У Србији постоји око 4.500 хранитељских породица у којима је око 6.000 деце и младих. Такође, постоји седам центара за породични смештај и усвојење, који прате рад тих хранитеља.

АМЕРИКА БЕСНА ЗБОГ ОДБИЈАЊА КИЈЕВА ДА ПРИЗНА РУСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ: Ево зашто су пропали преговори у Лондону
ПРЕГОВОРИ о окончању конфликта у Украјини, који су требали бити одржани данас у Лондону на нивоу министара спољних послова Велике Британије, САД, Француске, Немачке и Украјине, одложени су након што су амерички званичници отказали учешће.
23. 04. 2025. у 16:24

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

ТУГА НА РТС-у: Водитељка Дневника сломљена, опростила се од колегинице: "Мирно спавај, нећу те заборавити" (ФОТО)
"МИРНО спавај, а ја те никада нећу заборавити..."
23. 04. 2025. у 13:02
Коментари (0)