БИРОКРТСКА АРИСТОКРАТИЈА УГРОЖАВА СРПСКИ НАРОД: О Србији Бакуњин је говорио с великим познавањем ствари, што се Србима нарочито допадало

О ПАШИЋЕВИМ наводним везама са Бакуњином писао је и Љуба Јовановић-Патак, после 1918. године, кад је, по налогу краља Александра покушао да образује фронт против Пашића у Радикалној странци.

РЕВОЛУЦИОНАР Михаил Бакуњин је краја живота остао веран својим схватањима, Фото "Википедија"

По Љуби Јовановићу, њему је лично Пашић казивао, да је једном — после Бакуњиновог излагања да је у Србији нужно срушити намесничку владавину - овог упитао, шта место те владавине треба да дође, и добио одговор да то питају само реакционари. „Онда је цео наш народ реакционаран, јер он никад неће да пође једним путем, ако не зна куда ће га он одвести“, треба да је одговорио Пашић, и, како Љуба Јовановић каже, „остао један од оних Срба који нису ништа ближе радили с Бакуњином“.

О Пашићевим тобожњим везама с Бакуњином говори и велики број аустријских историчара и сви се они, мање-више, директно или индиректно, позивају на Бакуњиновог биографа Макса Нетлау. А сам Нетлау, опет, на - Скерлића! Нетлау каже: „Никола Пашић, тада најближи Марковићев друг, био је онда у Цириху, упознао је Бакуњина, али као ни Марковић није се ближе упознао с његовим идејама".

Чињеница, међутим, да Пашић лично никад није дошао у додир с Бакуњином, не значи, никако, како то Нетлау тврди, да се он није уопште упознао с његовим идејама. Напротив. Има довољно доказа да су и Пашић и Светозар Марковић били добро упућени у основе Бакуњиновог учења, и да су понешто чак из њега и присвојили...

И за Пашића и за Марковића, Бакуњин је, треба истаћи, био итекако занимљив (Пашић је, чак, 1870., лично слагао у штампарији српских ђака у Цириху неке Бакуњинове текстове преведене на српски језик, како ће се још видети). Он је њима импоновао као револуционар на гласу, и они су га с поштовањем помињали у својим дискусијама. Преко Велимировића, што је већ речено, покушали су да с њим остваре и директну сарадњу ...

ОНО ШТО се свим Србима нарочито допадало код Бакуњина, било је то, да је он о Србији увек говорио с великим познавањем ствари. Онако како ће то постати правило српских социјалиста, па и Пашића, Бакуњин је делио друштво у Кнежевини Србији на „народ“ и на „бирократију“. „У турској Србији“, гласе његове речи, „нема племства, нема значајнијих великопоседника, индустријалаца, а ни врло богатих трговаца - али зато се формирала једна нова бирократска аристократија ... једина аристократија која постоји у земљи, наиме класа бирократа“.  Управо због бирократске класе, која је непријатељ народа, српска држава - сматрао је Бакуњин - притискиваће народ већ и само зато да би омогућила српским чиновницима да богато живе на његов рачун. Мишљења, да би српска држава, упркос стању које је у њој владало, „у једном одређеном тренутку" могла „да буде база и полазница“ за општи устанак Словена, држао је за заблуду, која би се, у интересу самих Словена, морала обавезно разбити. „Кнежевина Србија“, наглашавао је Бакуњин, „не само да није у стању да ослободи југословенске, дакле српске и друге народе, већ их она, својим сплеткама, раздваја и слаби. Бугари, на пример, спремни су да Србе признају за своју браћу; али за Душаново царство не желе ништа да чују, такође ни Хрвати, Црногорци и босански Срби. За све ове земље постоји само једно спасење, само један пут ка уједињењу - социјална револуција, али ни у ком случају рат државе ради, који би могао да доведе само до једног: да све ове земље буду плен Русије или Аустрије, или да буду подељене између ових сила, што би бар у почетку било највероватније.

На линији својих погледа и схватања, Бакуњин је био и противник стварања велике државе — „што већа држава, утолико је компликованији њен организам, и утолико је више ока туђа народу.  Он је за локалне федерације а евентуално, „ако би се то показало као нужно“, и за једну „општу словенску федерацију“.

Ако би се судило по писању листа „Старо ослобођење“, који су издавали српски социјалисти - а то су тада још увек били скоро сви Цирижаии што су се вратили у Србију, почев од Пашића па до Петра Велимировића - наведене Бакуњинове мисли имале су не баш малог одјека код Срба. У чланку „Национално ослобођење и уједињење“, изричито се каже, да српском народу није потребна држава са много поданика, да је таква држава потребна само великашима и бирократији. Српски социјалисти су били за то, како се из чланка види, да се српска држава организује изнутра на темељу потпуне општинске самоуправе „са народним суверенством“, а споља на начелу федерације са групама друтих суседних народа.

САМЕ везе Бакуњина са Србима, и његов утицај на њих, који је био много већи него што би се то могло закључити на основу стандардне југословенске литературе о томе, не би се, међутим, смеле изоловано посматрати. Јер, оријентација Бакуњина на Србе, 1872., била је само део његовог великог плана да окупи око себе све Словене у Цириху, чврсто их организује и иачини од њих своју авангарду за продор у словенске земље. (На неки начии, како ће се још видети, тај план је стајао у вези са Бакуњиновим сукобом са Карлом Марксом, који је управо 1872. ушао у најзаоштренију фазу).

План акције, о којој је реч, коначно је утврђен у априлу 1872. у Локарну - током више састанака Бакуњина са Арбореом, односно Ралием, Владимиром Августовичем-Голштејном, Александром Људвигович-Елзницом (од 11. марга до 4. априла 1872). Тада је донесена и одлука да се оснује посебна тајна организација Руско братство, која је имала да буде језгро будуће велике, јавне и опште Словенске секције и требало да обухвати све Словене у Цириху, и да делује у оквиру Прве интернационале. Од Срба, у Руско братство изабран је само - Манојло Хрваћанин.

Да би и сам учествовао у реализацији утврђеног плана, Бакуњин је отпутовао у Цирих.

Стигао је тамо 4. јула 1872., и, по ранијем договору, отсео код Хрваћанина. Већ 7. јула (а не у августу 1872., како то стоји код Скерлића),  он присуствује осниваљу Словенске секције, а 14. августа пише њен програм на француском језику . (У програму је посебно наглашено, тачка 12, да „Словенска секција не признаје никакву официјелну истину нити пак одговарајући политички програм, који би прописао Генерални савет (Интернационале или општи конгрес). Истовремено, у оквиру Словенске секције, Бакуњин формира посебну групу — Комитет деветорице, као главно вођство секције (У овај комитет улази и он, а од Срба - опет Манојло Хрваћанин). Оснива и такозвано чистилиште, групу чији су чланови имали да раде са одређеним особама и да једном недељно подносе извештај о резултатима своје агитације.

У Цириху, такође у исто време, под покровитељством Бакуњина, и уз његово директно учешће, основане су још две организације  Словенско братство и Српска социјалистичка партија. Словенско братство било је у бити иста организација као и Руско братство, и у њој је било места само за одабране. Од Срба, уз Хрваћанина, Тасу Стојановића, Ристу Данића и још неке, био је примљен, у знак посебног Бакуњиновог поверења, и Маша Којић из Крагујевца,  зет познатог свештеника Милоја Барјактаревића, подржаваоца Светозара Марковића и осталих српских социјалиста, а каснијег истакнутог радикалног првака.

ТАЈНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

ПОЈЕДИНИ аутори истичу да историја тајних организација које је Бакуњин стварао скоро на текућој траци, још није у свему јасна. По њима Бакуњин је, у погледу организација које је стварао, био револуционар старе школе. Припадао је епохи илумината и карбонара. Да би се револуција припремила и после победе осигурала, по Бакуњиновом мишљењу, било је нужно створити строго конспиративан савез одлучних људи, који знају само за револуцију, који су професионални револуционари, професионални завереници, тах став је потрепљивао речима: "Усред народне анархије која ће представљати сам живот и целу енергију револуције, једииство револуционарне мисли и револуционарне акције мора имати свој орган. Тај орган мора бити тајна и универзална асоцијација".

 СУТРА: КОНАЧАН РАЗЛАЗ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋ И И БАКУЊИНА 

Препоручујемо

Фељтон

0 0

СРБИ У ЦИРИХУ ДОЧЕКУЈУ БАКУЊИНА КАО МЕСИЈУ: Први Србин који се упознао с Бакуњином, био је либерал Владимир отац Слободана Јовановића

10. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

БАКУЊИН ПИШЕ ПРОГРАМ СРПСКИХ СОЦИЈАЛИСТА: Никола Пашић,као и други Срби у Цириху, се преко руских студената, упознао са Бакуњиновим учењем

09. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

НАПРЕДАК ЗЕМЉЕ МОРА ДА БУДЕ У ИНТЕРЕСУ НАРОДА: Пашић је министру просвете упутио писмо и изложио погледе на економски развитак Србије

08. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

БАКУЊИН УБЕЂУЈЕ СТУДЕНТЕ ДА НАПУСТЕ УНИВЕРЗИТЕТЕ: Најбољи студенат Политехнике у Цириху, у Пашићево време, био је Србин Константин Јовановић

07. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације