ПОЧЕТАК РАЗЛАЗА СРПСКИХ СТУДЕНАТА СА БАКУЊИНОМ: Нечајев у Цириху је илегално живео, кријући се од швајцарске полиције која је трагала за њим

ТAЧАН датум осниваља Српске социјалистичке странке, није сасвим известан.

СОЦИЈАЛИСТА Светозар Марковић је брзо „прозрео“ Бакуњинове идеје, Фото "Википедија"

Према Скерлићевим наводима, оснивачки конгрес одржан је почетком јула 1872. године. По слову Бакуњиновим, иначе прецизних забележака, то је могло бити 12. јула. „Конференција Срба“ - стоји у Бакуњиновом дневнику забележено под овим датумом. У Бакуњиновом дневнику, у вези са овим, налази се још забележено: 5. август - „писао организацију за Србе“; 9. август - „писао за Србе“; 5. септембар - „писао организацију за Србе“. Кад је тачно основана Српска социјалистичка партија не види се ни из познатог писма Светозара Марковића Николи Пашићу од 5. августа 1872, у којем Марковић иначе каже, да су, кад је он стигао у Цирих, већ постојала два програма социјалистичке странке. Овде се Марковић непрецизно изражава, да приметимо. Два програма нису уопште постојала, већ један програм који се састојао из два дела - општег и практичног. Накнадно, Бакуњин је оба дела спојио у један, али та верзија није сачувана. По Ј. М. Меијеру, други део програма, практични, треба да је саставио В. Александров, с којим су српски бакуњисти дошли иначе у сукоб у лето 1872, о чему говори и Бакуњин у својим забелешкама: 8. август - „Саветовање Срба, против Александрова"; 7. август - „Срби, излечени у односу на Александрова“; 13. август - „Српско вече - извештај Срба о Александрову у присуству госпође Ваховске...“

Ако се на основу досад познатих података са сигурношћу не може рећи кад је основана Српска социјалистичка странка, може се тачно установити нешто друго (на основу Бакуњиновог дневника) — кад су се све у јулу 1872. састали у Цириху Бакуњин и Светозар Марковић. Цитирамо Бакуњинов дневник: 23. јул - „Марковић, Филиповић,  Сажин, госпођа Лавров, Данић, Стојановић, Којић“; 24. јул - „Увече дошао Марковић“; 29. јул - „Оштра дискусија: Којић, Стојановић, Марковић, Филип(овић)“; 30. јул - „Последње објашњење с Марковићем“. (Пашића, као што се види - Бакуњин нигде не помиње, што је једна потврда више за неоснованост свих тврђења о разговорима и дискусијама вођених између њих у Цириху, у лето 1872. године).

ПОСЛЕ „последњег објашњења“, Бакуњин и Марковић се више нису срели. Разишли су се заувек. И Бакуњин ће, затим, за Марковића рећи да је - „етатиста“, а овај за Бакуњина - да се „ништа не разуме у српске ствари“ и да је истина „поштен, али апсолутно неспособан организатор и врло неумешан револуционар“.  Године 1874,кад је Бакуњин већ био још само „живи покојник“, Марковић ће чак написати, у листу „Рад“, да је цела Бакуњинова анархистичка теорија „у истину шупља“ и „бесмислена“.

Као „етатисту“, Бакуњин је поменуо Марковића у писму Арбореу од 17. децембра 1872, у којем је иначе изнео своје мишљење о Србима у Цириху - у вези са жалбом Арбореа на њих, на опадање њиховог елана за ствар Словенеке секције у којој су они чинили већину.
„Колико сам ја имао прилике да посматрам наше Србе“, рекао је Бакуњин у писму Арбореу, „морам, сасвим искрено говорећи, да кажем, да ми они не изгледају уопште рђави... 

Нама је потребна Словенска секција, ма она била и лоша, с обзиром да би она могла да буде база за стварање нашег словенског покрета.  Ми морамо да користимо материјал који нам у Цириху стоји на располагању, или (мислиш) да би било боље, да сви ови Срби следећи Марковића приђу немачким етатистима?

Цело питање захтева да се о свему добро размисли, јер, на крају, ми смо они који су дали свој допринос изградњи ове секције, онакве каква је она сада. Наравно да наши Срби неће направити никакво чудо, али они су солидни момци. Надајмо се да се неће показати пренеспретним. У овом погледу ми их пре свега морамо ставити на пробу. Што они нису од слова до слова асимилирали наш програм и што они наше принципе не заступају упорно, то те не би требало, мој драги витеже, да жалости. Таквих људи има на крају крајева и код нас, не заборави то“.

Да о Србима мисли боље, много боље него Арборе, Бакуњин је имао и посебне разлоге. То су била два догађаја која су се збила управо у време његовог боравка у Цириху, а у којима су Срби одиграли запажену улогу. У питању је организовање напада на шефа Руске секције Прве интернационале, Николаја Утина, и покушај отимања из руку полиције револуционара-бланкисте Сергеја Генадијевича Нечајева.

НЕЧАЈЕВ  је тада, у лето 1872, живео илегално у Цириху, кријући се од швајцарске полиције која је за њим, заједно са представницима руске царске полиције, трагала и дан и ноћ.

Његови први сарадници у Цириху, помагачи и заштитници, били су углавном Срби - Манојло Хрваћанин, Таса Стојановић и Милош Андријевић.  Хрваћанин је, место је и време да се то овде изнесе, заједно с Нечајевим и Каспаром Турским  био оснивач једне посебне револуционарне организације, која је имала назив - Словенска секција, за коју се у југословенској историографији мисли да је била идентична са Словенском секцијом коју је основао Бакуњин, што уопште није тачно. По замисли оснивача, секција је требало да уђе у састав Прве интернационале, али је покушај у том правцу пропао. И то због Нечајева, који се на молби Генералном савету Прве интернационале није, истина, потписао правим именом, већ лажним - А. Дубов, али што је Утин, шеф Руске секције и поверљива особа Карла Маркса, одмах „прокљувио“ - па је Марксу сугерисао да Словенској секцији, управо због Нечајева, нема места у Првој интернационали, што је овај и прихватио. ( Занимљиво је да се за тек основану организацију Турског, Нечајева и Хрваћанина, пре него што је она у ствари и „склопљена", сазнало у Петрограду, у трећем одељењу царске полиције. У извештају тамо пристиглом, каже се да је у Цириху основано удружење које има за циљ подизање социјалне револуције у Русији, Пољској, Србији и другим словенским земљама.)

ЈЕДИНИ аутентичан писмени траг о овој организацији на српском језику, представља, по нашем сазнању, писмо Манојла-Маше Хрваћанина упућено из Цириха свом рођаку у Стару Градишку, трговцу Кости Угринићу, потоњсм истакнутом организатору устанка у Босни и Херцеговини 1875., 13. децембра 1871. године.

„Овде склописмо“, стоји у писму Манојла Хрваћанина Кости Угринићу, „почетком октобра Словенску секцију Интернационале у којој има Руса, Срба и Пољака, по систему можеш видети да се слаже са Интернационалом и да је дакле огранак њен. Главни задатак је њен да пропагандује свуда начела Интернационале јер се тиме најпре онамо доћи може, чему ми тежимо тј. социјалној револуцији, којој ће задатак бити да поруши преживелу трошну зграду данашње системе која у друштву влада и да положи темељ општем напретку и благостању.

Ако дакле желиш ступити у секцију а ти напиши да си рад да ступиш и да се слажеш са начелима Интернационале. Ту жељу треба да пошаљем Комитету, но, пошто сам ја у комитету као заступник Србаља, пошаљи је мени и ја ћу јавити друштву. Уписне таксе треба да платиш најмање два франка а месечно најмање 50 сантима...“

НЕПРАВДА НЕЧАЈЕВУ

СЕРГЕЈ Генадијевич Нечајев рођен 1847, умро је у десетој години заточења у Петропавловској тврђави, 27. 11. 1882. Послужио Достојевском као узор за лик Петра Верховенског у "Демонима". Светозар Марковић је Нечајева лоше оценио у „Раденику“ ("Руски револуционари и Нечајев"). Мита Ценић, који је иначе себе држао за "аутентичног настављача Марковићевог дела" сматрао се обавезним да "поправи грешку" Светозара Марковића, па је Нечајева позитивно оценио у листу „Раденик“ (број 50. од 6. јуна 1881).

Према Фридриху Енгелсу, који је понекад био пребрз у изрицању суда о словенским социјалистима и револуционарима, Нечајев је био - руски царски агент, агент - провокатор.

 СУТРА: ЈУРИШ СРПСКИХ СТУДЕНАТА НА ЖАНДАРМЕРИЈУ У ЦИРИХУ 

Препоручујемо

Друштво

0 1

БИРОКРТСКА АРИСТОКРАТИЈА УГРОЖАВА СРПСКИ НАРОД: О Србији Бакуњин је говорио с великим познавањем ствари, што се Србима нарочито допадало

11. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

СРБИ У ЦИРИХУ ДОЧЕКУЈУ БАКУЊИНА КАО МЕСИЈУ: Први Србин који се упознао с Бакуњином, био је либерал Владимир отац Слободана Јовановића

10. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

БАКУЊИН ПИШЕ ПРОГРАМ СРПСКИХ СОЦИЈАЛИСТА: Никола Пашић,као и други Срби у Цириху, се преко руских студената, упознао са Бакуњиновим учењем

09. 05. 2025. у 18:00

Фељтон

0 0

НАПРЕДАК ЗЕМЉЕ МОРА ДА БУДЕ У ИНТЕРЕСУ НАРОДА: Пашић је министру просвете упутио писмо и изложио погледе на економски развитак Србије

08. 05. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације