ПРОПАГАНДУ ХОЋЕ ДА ПРЕТВОРЕ У ИСТОРИЈУ: Скандал - Најављено отварање Музеја деведесетих у Београду, без знања и дозволе надлежних

БЕОГРАД има Музеј чоколаде, Музеј илузија, Музеј прекинутих веза, Музејпаранормалног, а ускоро ће добити и Музеј деведесетих.

Фото: N.Skenderija

У земљи у којојсе још "ратује" око истине о деведесетим, отвара се приватан музеј о томпериоду. Граница између забаве и презентације историјских материјала, игре и науке, постаје све тања. 

Намеће се питање, да ли ће Музејдеведесетих бити чувар драгоценог материјала, или је то покушај да сеисторијски догађаји сагледају из само једног угла. Шта је мотив и циљтаквог пројекта? А, оправдано је запитати се и ко га финансира?

Историчарка, универзитетска професорка Дубравка Стојановић најавила је отварање музејске поставке о једној од најбурнијих деценија у новијој историји. Отварање је планирано за 2. јун, а музеј ће највероватније бити смештен у Улици кнеза Милоша 3, у кући у којој су некада живели потпуковник Петар Мишић, командант Шестог пешадијског пука, чија је супруга Милица била унука вожда Карађорђа.

- Дуго смо тражили простор и то није било лако, јер је требало да одговара сталној поставци, али и будућем центру за дебате. Имали смо срећу да смо у самом центру града нашли дивну кућу, која је прославила 150 година постојања, тако да је и сама кућа на неки начин музеј - изјавила је Стојановићева пре неколико дана.

Фото: Танјуг/Сава Радовановић/Тања Валић

Грађа која ће бити представљена бави се догађајима из периода распада Југославије, ратова, санкција, инфлације и политичких турбуленција... Званичне информације нисмо успели да добијемо, јер је Стојановићева била у Подгорици, где је отворена изложба "Лавиринт деведесетих". Незванично смо сазнали да ће у поставци највероватније бити експонати који су били изложени у Простору Миљенко Дерета. Аутори те изложбе су професорка Стојановић и писац, филозоф и политички аналитичар Игор Штикс.

О отварању Музеја деведесетих није консултован матични - Историјски музеј Србије, иако је, по Закону о музејској делатности управо ова институција требало да достави стручно мишљење министру културе који "прописује услове за почетак рада и обављање делатности музеја".

- Отварање музеја који се бави скоријом, још свежом и осетљивом историјом, не може бити приватна иницијатива и не сме да се дешава мимо законом прописаних процедура - каже др Душица Бојић, директор Историјског музеја Србије за "Новости". - Историјски музеј Србије је матични за све музеје који имају историјску грађу. Не може се тако озбиљан период, какав су деведесете, приказивати без институционалног увида, без контроле аутентичности грађе и без одговорности према историјској истини. Ово није само питање струке, већ и заштите колективног памћења. Ако се све то заобиђе, какву поруку шаљемо о томе шта данас називамо музејом?

Foto Nikola Skenderija

Бојићева каже да је за излагање историјске збирке, према закону, потребна стручна процена и сагласност Музеја:

- У овом случају нико нам се није обратио. Стојановићева је наша колегница, професор и требало би да се бави својим послом, а не туђим.

Професорка Стојановић била је говорник или модератор бројних панела чији су организатори владе или цивилни сектор страних земаља. Током октобра 2024. учествовала је и у реализацији "прве регионалне школе" у Будви, под називом "Деведесете у Југославији", у оквиру програма МАТРА, у сарадњи са НВО "Културни фронт из Србије", а коју су финансирали Краљевина Холандија и Амбасада Холандије у Подгорици. Циљ ове школе је био да младе из региона упозна са "критичким наративом" поводом ратних сукоба у Југославији, те да се код истих створи свест о томе, а затим да им се укаже на реалну опасност да се историја не понови уколико се узроци претходних сукоба не отклоне. Она је учествовала и на трибини "Одјеци Мајдана у Србији: 10 година након револуције достојанства", а својевремено је наводно била чланица Управног одбора "Фондације за отворено друштво - Србија" која функционише у оквиру Отвореног друштва Џорџа Сороша, који већ дуже време финансира организације цивилног друштва, са намером да се утиче на креирање друштвеног процеса у нашој земљи. Позната је по покушајима умањивања броја српских жртава у НДХ.

И Неда Кнежевић, директор Музеја Југославије потврдила нам је да нико од ове институције није тражиуо дозволу за отварање Музеја деведесетих, а историчар др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије и председник Управног одбора Историјског музеја Србије, рекао нам је да није изненађен што Дубравка Стојановић отвара Музеј деведесетих:

- Од онога што је некад била пропаганда, сад се прави историја. Да ли нам невладине организације пишу историју уместо историјских института?

ИНИС

Бјелајац пита колико се одмакло од политичких и пропагандних интерпретација или предрасуда, зачињених селективним изворима:

- Уз помоћ политичких уцена које Србији поставља Запад, неке невладине организације присвојиле су право да се баве "историографијом" тако што бесконачно понављају пропагандну тезу о "српској кривици" која оправдава НАТО интервенционизам. Оне се агресивно намећу у јавном простору, од медија до институција, и српски историчари признају да постоји опасност да млади у Србији почну да сагледавају деведесете не у светлу историјских чињеница, већ да прихвате као истиниту осуду српског народа коју је изрекао Запад још док је креирао кризу у Југославији, по принципу: "Уколико пресуда није заснована на чињеницама - утолико горе по чињенице".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације