ХИТЛЕРОВИ "ЂАЦИ" И ДАНАС ВЛАДАЈУ НЕМАЧКОМ И ЕУ: Под плаштом одбране "цивилизоване Европе" рехабилитује се нацизам

ПОТОМЦИ немачких нациста у врху институција Европске уније под немачком хегемонијом, реинтерпретирају идеологију предака у реторици против Русије. Представљају је као идеју одбране цивилизоване Европе од источног варварства, што је и Хитлер радио између два светска рата.

Фото Архива

Немачки политички врх бауком Русије оправдава ремилитаризацију, што је још једна сличност и са међуратним периодом у 20. веку, али и са мање познатим процесом ренацификације Западне Немачке у Хладном рату.

Та тема била је деценијама табу, скриван кулисама денацификације замишљене током Другог светског рата као скуп мера које ће Немачку онемогућити да више икада води агресивни рат у Европи. Добар део света и даље живи у магли те обмане.

vikipedija

- У условима Хладног рата долази до заокрета у геостратешкој политици САД који је погодовао Савезној републици (Западној) Немачкој да што безболније оконча денацификацију, у складу са доминантним политичким трендовима педесетих година. Хладни рат и позитивни ставови Немаца, пре пораза и након њега, према нацизму и Хитлеру, доминантно су утицали на кадровске попуне у "новој" држави: предност је имао бивши нацистички кадар. Укупно гледано, у администрацији СР Немачке листом су запошљавани дојучерашњи нацисти и вољни џелати. Чак 60 процената шефова одељења између 1950. и 1953. били су дојучерашњи активни чланови нацистичке партије, а многи међу њима активни чланови СС и СА - пише истакнути српски социолог др Слободан Вуковић у новој књизи "Хладни рат и ренацификација Немачке", објављене у издању "Катене мунди".

vikipedija

Он наглашава да је тема ренацификације Немачке веома тешка за истраживање јер ју је западна наука прећутала. Разлози су били прагматични, САД су у Хладном рату рачунале на немачку војску као главну копнену силу у евентуалном рату против СССР због чега су новом савезнику морале да пруже уступке и да му "оперу биографију".

- Непризнавање злочина од стране Немаца и амерички геостратешки интереси прозвели су у немачком друштву стање да се широко игноришу чињенице да су нацисти легално дошли на власт, да су прихваћени консензусом и да су злочине уз сарадњу са влашћу претежно чинили обични Немци. У судским процесима под контролом САД злочини су пак представљени као дело искључиво нацистичких вођа из чега је проистекло њихово половично гоњење и судско кажњавање. Затим су новоуспостављене немачке власти у амнестијама масовно ослобађале осуђене злочинце. Све то је изродило тиху ренацификацију послератног немачког друштва - каже др Вуковић.

vikipedija

У влади првог послератног канцелара Конрада Аденауера већ од 1949. дојучерашњи нацисти били су добродошли.

- Имали сте веће шансе да постанете шеф полиције у великом граду ако сте направили каријеру у нацистичкој Главној канцеларији безбедности Рајха, а чак ни ратни злочин "није имао никакву улогу у разматрањима" за њихов ангажман, ако се "појединац сматрао корисним". На високе нивое власти постављани су "без домаћих или западних страних протеста". У Министарству иностраних послова од 712 ангажованих дипломата, 194 су били нацисти, а од 31 високог државног службеника 14 су, такође, били чланови НСДАП - наводи др Вуковић.

vikipedija

Он наглашава да је књига "Хладни рат и ренацификација" реултат праћења процеса дугог трајања који откривају константе у менталитету и политици нација.

- Ова студија је наставак књиге "Корени Великог рата и нацизма" у којој су изложене основне идеје настанка тог рата и идеологије. Оне су у основи биле плод вековне немачке историјске традиције која се уселила у све поре друштва. Чинили су је идеологије германизма - националног крвног пламства германске расе, милитаризма, колонијализма, расизма, антисемитизма, антисловенства... Те идеје су у први план ставиле борбу за постизање моћи која је подразумевала немачко господарење Европом, па чак и светом. Тако се изродио "геноцидни менталитет" који је покренуо два светска рата у којима су учињени невиђени злочини. Нацисти су у великој мери успели да спроведу друштвени идеал дисциплиноване и егалитарне "народне заједнице", посвећене "националној оданости" и велики део Немаца је ту визију света већински и са ентузијазмом прихватио и спроводио - каже др Вуковић.

vikipedija

Огромно поштовање које су Немци гајили према Хитлеру у доба владавине нацизма у значајној мери је остало одредница немачког друштва и у послератној Немачкој, указује научник.

- Националсоцијализам је за Немце био њихов режим иако је све време чинио злочине према "странцима из заједнице", "унутрашњим непријатељима" и "неприлагођенима", које је у јавном наративу таквима прогласила и таргетирала политичка, културна и привредна елита још приликом стварања Другог рајха. Нацизам је егзистирао готово без отпора становништва или је уживао његову неподељену подршку. Зато су писца Ханса Хабеа ког су савезници задужили за развој послератне штампе због критичких чланака усмерених на елиминацију нациста, Немци оптуживали да је "мрзитељ Немачке" и да свуда виђа нацисте, који су "у стварности били само храбри немачки националисти". То стање добро описује констатација немачког писца и новинара Ралфа Ђордана: "Хитлер је поражен војно, али не идеолошки" - наводи др Вуковић.

Фото: Printskrin, Vikipedija

Многе старе и новоосноване институције и медијске куће биле су пуне дојучерашњих нациста, а готово идентичан модел "денацификације" спроведен је у целом друштву, укључујући универзитете и научне институте.

- О континуитету између Трећег рајха и послератне Немачке показује и чињеница да је Рудолф Аугштајн, оснивач часописа "Шпигл" током 50-их поставио бивше официре Гестапоа и СС на високе положаје у њему. Херман Пребст, издавач нацистичког недељника "Ноје орднунг" (Нови поредак) већ је 1946. постао спољнополитички уредник у "Рајнишен цајтунгу" у Келну, а у "Зидојче цајтунгу" је 1949. године примљен за шефа одељења за унутрашњу политику. Године 1960. је унапређен у главног и одговорног уредника и на том месту је остао до смрти 1970. Пребст је одржавао блиске односе са усташким режимом и било му је дозвољено да са делегацијом 1942. прегледа Јасеновац после чега је објавио текст у коме хвали логор смрти са тезом да он "није санаторијум, али ни мучилиште" и да "не само да помаже у елиминисању опасних противника, већ и омогућава продуктивност иначе непродуктивних раса" - наводи др Вуковић.

vikipedija

vikipedija

Пребстов текст из 1942. у нацистичкој новини Нови поредак у коме хвали Јасеновац

САД су дале "новој Немачкој" чак и могућност да изван границе цензурише документарна сведочанства о злочинима.

- Влада у Бону је 1956. године успела да спречи приказивање документарног филма "Ноћ и магла" редитеља Алена Ренеа о убиству Јевреја у Аушвицу у главном програму Канског филмског фестивала. Aмеричка телевизијска четвороделнa серијa "Холокауст" емитована је у Сједињеним Државама, Белгији, Великој Британији и Израелу тек 1978, а убрзо и у више од 50 земаља. Само ју је тесна већина (пет према четири) управног тела АРД одобрила за емитовање на трећем каналу. Њен садржај je 1979. године изазвао опште "запрепашћење" и "велики шок међу гледаоцима". За кратко време више од 20 милиона Немаца видело је серију, а 64 одсто анкетираних гледалаца изјавило је да су "дубоко шокирани" садржајем. Као синоним за масовна убиства европских Јевреја Холокауст је тада био познат само мањини у Немачкој - наводи др Вуковић.

Од средине шездесетих немачка филмска продукција на тржиште избацује све већи број остварења која се баве ратном тематиком, али ревизионистички.

- У време када су отпочели дискусија о поновном наоружавању од 1953. и стварно пренаоружавање Западне Немачке 1955, када је она примљена у НАТО, приближно 10 одсто целокупне продукције припадало је ратном жанру. Официри Вермахта су у овим филмовима уживали висок углед, а били су ослобођени питања могућег саучесништва у политици спаљене земље, масовних стрељања и логора смрти широм Европе. Филмови "су изазвали нове симпатије за хероје из Другог светског рата", а униформисана лица Вермахта представљана су као противници "нацистичких послушника". Аутори филмова су доследно избегавали да се баве узроцима рата - каже др Вуковић.

vikipedija

До данас, захваљујући пре свега америчком притиску, од свих немачких злочина почињених у Другом светском рату у Немачкој је признат само Холокауст.

- Још се чекају немачка истраживања на пример, о масовним злочинима против совјетских цивила и ратних заробљеника, о масакрима у Србији и српским земљама, Грчкој... Питање је да ли ће их икада бити. У међувремену су против Срба - као освета за њихово учешће у оба светска рата у поразу Немаца догодили нови злочини и непочинства у немачкој режији: доминантно учешће у разбијању Југославије, наоружавање Словеније и Хрватске док су биле у саставу СФРЈ, иницијатива за покретање и увођење тоталних санкција Србији, десетогодишња антисрпска пропаганда у свим мејнстрим немачким медијима, стварање и наоружавање терористичке ОВК, учешће у агресији на Србију по трећи пут у 20. веку и оглушивање о норме међународног права признавањем такозване државе Косово. И, на крају, недавно слање тенкова у Украјину да се боре, на истом простору као и 1941-1945, против Руса - закључује др Вуковић.

Пуноправни члан НАТО од 1955.

НЕМАЧКА је 1955. и званично постала пуноправни члан НАТО са својом војском која је обновљена под командом некадашњих Хитлерових официра. Немачки медији и образовни систем су представљали Немце као "жртве Хитлера" за чији се највећи грех, према тадашњим социолошким истраживања, сматрало то што је - изгубио рат!

- Око 90 процената судија и јавних тужилаца из нацистичке ере већ 1948. су се вратили на дужност у западним окупационим зонама, а стуб Аденауерове Савезне Републике чинило је 800-1.000 "нацистичких судија". Закон, донет у мају 1951, обавезао је све државне службенике који су на крају рата били запослени у јавној служби и били отпуштени након 1945. да се врате на посао. Одлука се директно односила на 450.000 бивших чланова и функционера нацистичке партије - наводи др Вуковић.

Фото Bundeswehr mario bahr

Одмах амнестирано 750.000 СС-оваца

ПОЧЕТКОМ 1948. управа америчке окупационе зоне у Немачкој наложила је хитно окончање денацификације. Од три западне окупационе зоне 24. маја 1949. је формирана Савезна Република Немачка (Западна Немачка) чији је канцелар био Конрад Аденауер.

- Он, председник Теодор Хојс и водећи немачки политичари повели су кампању преиспитивања нирнбершких пресуда, тако да се осуђени нацистички злочинци помилују и пусте на слободу. Аденауерова изјава да је број нацистичких криминалаца "ванредно мали" постала је немачка национална мантра. Бундестаг је 31. децембра 1949. са само два уздржана гласа, уз одобрење Савезничке високе комисије донео Закон о некажњивости којим је амнестирано око 750.000 нациста. У Бундестагу је 1950. покренута расправа о укидању денацификације. У кампањи ослобађања злочинаца активно су учествовале све политичке партије. Усвајањем Основног закона (Устава) 1951. омогућено је враћање на посао и функције у државној администрацији 450.000 бивших чланова и функционера СС, СА и Нацистичке партије, а то су солидарно одобрили ЦДУ/ЦСУ, СПД и комунисти. Аденауерова влада је 1954. прогласила и трећу масовну амнестију која је обухватила нацистичке злочине. Тиме је помиловано око 400.000 злочинаца и промовисана је некажњивост злочина. Средином педесетих, само 20 одсто водећих позиција у новој држави заузимали су противници нациста - наводи др Вуковић.

Препоручујемо

Друштво

0 0

БОРБА ПРОТИВ ЗЛА НАЦИЗМА 80. година од оснивања УН: Керим - Поредак који значи "моћ је право" је узрок више од 100 ратова

10. 07. 2025. у 21:56

Свет

0 10

ЗАХАРОВА ШОКИРАЛА СВЕТ: Или сте уз Русију – или на страни неонациста

10. 06. 2025. у 18:14

Свет

2 7

КИЈЕВ ПРАВИ НАЦИСТИЧКИ КУЛТ Ламент над "Азовом": Подгрејана пропаганда о неонацистичкој јединици

04. 06. 2025. у 07:00

Свет

0 0

НЕМАЧКА У РАЉАМА НЕОНАЦИЗМА: Берлин суочен са драстичним порастом десног екстремизма

28. 05. 2025. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације