У ДЕЧЈОЈ СОБИ ОСТАЈУ ДО 32: Зашто млади у нашој земљи касније него у већини држава ЕУ напуштају родитељски дом

МЛАДИ у Србији исељавају се из своји дечјих соба тек око 32. године, или - готово пуних шест година касније него младићи и девојке у земљамаЕвропске Уније.

Тошо Борковић

Што због објективних разлога у неким случајевима, што због "удобности" родитељског дома где им је све "на готово", из продичног гнезда мнопги одлазе так у доба када, по Закону о младима (који обухвата узраст од 15 до 30 година), више и не спадају у категорију младих. А, као разлог углавном истичу то да им плата није довољна да се осамостале.

У Европској унији, према извештају Евростата за 2024. годину, млади у просеку одлазе од родитеља са 26,2 године. Најдуже у породичном дому остају Хрвати (31,3 године), а слична је ситуација и у Словачкој (30,9), Грчкој (30,7), Италији (30,1) и Шпанији (30). Насупрот томе, најраније се осамостаљују млади Финци (21,4 године), Данци (21,7) и Швеђани (21,9).

- Млади се касно осамостаљују, пре свега због неповољног економског положаја - каже за "Новости" Гордана Адамов, програмски менаџер у Кровној организацији младих Србије. - Када их питамо колика је плата потребна за пристојан живот, одговор је око 130.000 динара, а само око девет одсто младих у нашој земљи зарађује више од тог износа. На питање када сматрају да ће моћи да приуште своју прву некретнину, скоро једна трећина је искључила ту могућност, осим у случају наследства. Већина сматра да неће моћи сама да обезбеди стан.

Стан на кредите које је држава обезбедила баш за ову категорију становништва, како је недавно рекао први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, досад је обезбедило више од 3.000 породица. Али, то значи да је досад свега 0,3 одсто младих аплицирало за ове наменске кредите са посебним погодностима.

У земљама где се млади брже осамостаљују, попут Данске, Холандије, Немачке, Шведске и Финске, они чешће имају веће трошкова становања него остали грађани. Према подацима "Евростата", 9,7 одсто младих од 15 до 29 година трошило је 40 одсто или више свог расположивог прихода на становање - знатно више од просека који износи 8,2 одсто.

- Ситуација је слична и код нас - каже Гордана Адамов. - Велики проблем је и то што само седам одсто студената може да добије место у студентском дому, док су закупнине станова у универзитетским центрима веома високе. У неким земљама, ако држава нема довољно капацитета у студентским домовима, постоји пракса субвенционисања приватног смештаја. Код нас је проблем и веома низак проценат јавне станоградње, која би могла да буде намењена младима. Једна од идеја јесте израда националног програма јавно-кооперативног становања за младе.

Фото: D. Milovanović

Резултати Анкете о радној снази за 2024. годину показују да стопа незапослености младих у Србији континуирано опад, али је и даље много виша од стопе незапослености укупног становништва. У 2024. години износила је 16,4 процента, што је за 1,1 одсто мање него у 2023. години. Млади као један од кључних проблема истичу неусклађеност тржишта рада са образовним системом у Србији. Према истраживањима КОМС-а, само једна петина младих запослена је на позицији за коју се школовала, док је више од половине нашло посао у областима која немају везе са њиховим образовањем.

- Велики проценат младих не ради у струци за коју се школовао, већ су приморани на преквалификацију како би се запослили, а многи раде и више послова како би обезбедили виши животни стандард - каже Адамов. - Уз то, често не могу да стекну прво радно искуство у струци јер је пробни рад углавном неплаћен. Због тога заговарамо усвајање закона о обавезном плаћању пробног рада, како би млади могли да осигурају стицање искуства и да за то добију накнаду. Наши подаци показују да је чак 60 одсто младих одустало од даљег школовања јер нису могли да приуште студије или су морали да раде да би издржавали себе и породицу. А, свака друга млада особа радила је паралелно уз средњу школу или факултет.

У студији Републичког завода за статистику "Демографски профил младог становништва Србије" истакнуто је да ниво животног стандарда често младима не омогућава да се издвоје из породице родитеља. У појединим крајевима, посебно у сеоским насељима, млади и даље практикују живот са родитељима, у заједничким стамбеним објектима и на заједничком имању.

- Касно стамбено, а донекле и финансијско осамостаљивање младих има утицаја на економски развој земље, али и на демографске трендове те је зато важно да они буду на агенди свих министарстава и да се буџетска средства за њих повећају - сматрају у Министарству туризма и омладине. - Очекујемо да ће примена Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини првог стана решити питање осамостаљивања једног броја младих а залагаћемо се, пре свега кроз Савет за младе, да Влада донесе и друге мере које помажу њиховом осамостаљивању као што су: доношење стамбене стратегије - нацрт је урађен пре неколико година, изградња непрофитних станова за младе, субвенционисане мере за решавање стамбеног питања младих парова и родитеља, са посебним мерама за младе самохране родитеље, издавање кућа/станова по повољнијим условима, мере за подршку становању младих жена и мушкараца ван образовног система, унапређивање становања младих особа са инвалидитетом...

Фото Shutterstock

Педагог и психотерапеут Биљана Ћулафић сматра да је за осамостаљивање важан и менталитет, као и навике у одрастању:

- Млади остају код родитеља који и даље обављају неке кућне послове за њих, попут кувања и пеглања, док они раде и често чекају да заснују брачну заједницу како би се одвојили од родитеља. То је, по мом мишљењу, погрешно, јер је важно да једно време млада особа живи сама и осети шта значи самостално се бринути о себи - спремати своје ствари, бавити се свим оним свакодневним пословима којима су се дотад бавили отац и мајка. У супротном, имаће погрешна очекивања и у браку - младићи ће, на пример, очекивати од супруге све оно што је дотад радила мајка. Ми смо култура која тешко пушта младе да оду, а родитељи често постају највећа кочница осамостаљивању

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације