РОБОТ ВОЛИ ПОМАЖЕ У УЧЕЊУ ДЕЦИ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ: У учионице улази 11 механичких другара

ШКОЛЕ које су укључене у програм инклузивног образовања па у одељењима имају децу са сметњама у развију добиће хуманоидне роботе као испомоћ у процесу рада са овим малишанима.

министарство просвете

Тако ће ови ђаци добити механичког другара који се зове Воли и који може да говори, да се креће, радује, смеје, зева, показује досаду, умор... Свим овим активностима руководи наставник, робот нема уграђену вештачку интелигенцију, и не реагује самостално ни у једној ситуацији. Ове мале машине помоћи ће деци са сметњама у развоју да побољшају комуникацију са околином и да лакше развију међусобну повезаност.

Стручњаци кажу да већина деце воли да оствари интеракцију са роботима, мада не сва, и истичу да робот никако не може да замени наставника, нити се сме дозволити да се деца емотивно вежу за њега. Он само представља једну новину у раду, која омогућава да се познате педагошке активности изведу на нов, другачији и занимљивији начин.

Ресурсним центрима инклузивног образовања у Србији додељено је 11 оваквих робота, а како нам је објаснила Јелена Стругар, руководилац Ресурсног центра у Јагодини, роботи ће бити додељивани школама на по три месеца или једно полугодиште, како би све установе које су укључене у инклузивно образовање имале прилику да раде са њима.

- Робот има за циљ да допринесе, помогне, развије или побољша функционалне способности деце са сметњама у развоју - каже Јелена Стругар. - Он је једна врста социјалног робота, који има социјалне карактеристике, баш да би могао да изазове социјалну интеракцију и бољу повезаност међу вршњацима. Помаже деци да користе своје социјалне могућности и капацитете. Он такође треба да служи за побољшање пажње код деце и да буде помоћ у развоју комуникације.

министарство просвете

Наша саговирнца, даље, појашњава да робот није паметан, нема уграђену вештачку интелигенцију, па је наставник тај који њиме управља као алатом за рад и размишља како да га користи да би побољшао свој педагошки рад.

- Робот је компјутер, који за разлику од стандардних компјутера, има могућност да ступа у интеракцију са децом под вођством наставника - појашњава она. - Телефони и таблети фокусирају дечју пажњу на екран, чиме је простор јако ограничен, а окружење око уређаја је елиминисано. За разлику од њих, робот креира социјални простор. Приликом употребе робота у школи, мора се водити рачуна о томе да су деца свесна да су роботи компјутери, да је наставник тај који контролише робота, како не би дошло до емоционалног везивања деце за робота.

Такође, робот не сме да замени наставника у области изграђивања ауторитета, тако да нпр. робот не сме да каже детету да седне на место уместо наставника.

- Неће свакој школи и сваком одељењу пријати коришћење робота - истиче Јелена Стругар. - Морају да се одраде одређене тест фазе, три до четири кратке активности, пре него што се робот имплементира потпуно у наставни процес. Оно што је такође важно, родитељи свих ученика у одељењу морају бити обавештени о томе да ће се робот користити у раду.

Иначе, роботи се већ неко време користе у свету, а резултати истраживања показују да њихова употреба даје одличне резултате.У Министарству просвете подсећају да се инклузија у образовању у Србији системски примењује од 2009. године. Помоћница министра за превенцију и заштиту од насиља и инклузију Снежана Вуковић истиче за наш лист да су у периоду од 16 година примене инклузивног образовање у типичним школама постигнути значајни резултати у области доступности и квалитета образовања за сву децу.

Она наводи податке па каже да је број ученика који се образују по индивидуалним образовним плановима у редовним основним школама удвостручен у протеклој деценији па их је у школској 2023/24. било 20.596, док је број ученика у специјалним школама опао и то са 7.363, колико их је било 2013. године на 5.074 у школској 2023/24.

У порасту је и број запослених у образовању који сваке године похађају обуке у области инклузивног образовања, па их је 2022. године било 7.637, а 2024. је обуке похађало 8.238 наставника.

Досад је формирано 13 ресурсних центара широм Србије, а то су специјалне школе које су прихватиле да добију још једну улогу, како би биле подршка наставницима и у редовним школама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације