ХАБСБУРШКИ АТЕНТАТ НА СРПСКА ГРОБЉА И ЦРКВЕ: Како су прваославни мрамори фалсификовани у стећке постали политичко оружје

АУСТРОУГАРСКИ пропагандиста маскиран у научника др Ћиро Трухелка, први кустос Земаљског музеја Босне и Херцеговине, сакупљао је натписе са српских мрамора, које је назвао стећцима да би их интерпретирао у складу са политиком брисања Срба из историје и њихове замене "Власима" које је прогласио нижом расом.

фото: Г. Комар

Вредни истраживач др Горан Комар због тога је велики део књиге "Ћирилични натписи на стећцима" морао да посвети исправљању фалсификата похрваћеног Чеха Трухелке, расисте који је стварао темеље будуће идеологије НДХ са истим тезама које су промовисали похрваћени Србин Анте Старчевић и похрваћени Јеврејин Јосип Франк.

- Потребно је показати тумачење др Ћира Трухелке који је натпису правиославне калуђерице Полихраније приступио на недопустив начин - пише др Комар у капиталном делу у издању Компаније Новости и куће Штампар Макарије. - Он је 1892. објавио цртеж натписа према гипсаном одливку, а име властелина Чихорића прочитао је овако: "паганеца Чиходича", а титулу жене му Радаче: "кибница". Овај аутор који је предњачио у намјери затирања православља и ћирилице овдје је, као и другдје, посебно на старницама "Гласника Земаљског музеја у Сарајеву", поред непознавања ћириличне палеографије показао и сву дубину нетрпељивости према свему православном. Овај натпис, за његово поимање историје српског народа, једноставно не би смео да постоји. На неодрживост тумачења Трухелке пажњу је сркренуо већ 1892. Константин Јиречек.

Комар даје праву транслитерацију натписа на мрамору: "У име отца и сина и светаго духа сие (овде) лежи раба Божиа Полихранија. А зовом (именом) мирским госпожа Радача жупана Ненаца Чихорића... А постави с (овај) белег ње (њој) син Дабижив с Божјом помошћју сам са своим људими. А в дни господина краља Твртка."

фото: Г. Комар

Још је већа манипулација изведена са ранохришћанским манастиром Иловицом на Михољској Превлаци, где је Свети Сава после добијања аутокефалности Српске цркве 1219. установио једну од првих епископија. Бечки пропагандисти су пак створили легенду да су ту налазио манастир католичког бендиктинског реда који су Срби преотели. Тој причи противречио је материјални доказ да је Превлака била српска, ктиторски натпис Зетског епископа Неофита из 13. века који је стајао изнад улазних двери Цркве светих Петра и Павла, у Богдашићима на Михољској Првелаци, недалеко до Тивта.

Foto: Vikipedija

- Ћирилични натпис зетског епископа Неофита за Цркву светог Петра и Павла је начињен на два блока жутога пешчара, а данас је постављен у прочељу јужно од врата. Натпис је најприје постављен изнад врата, а приликом обнове цркве 1925. помјерен је на садашње мјесто - пише др Комар. - Натпис је објвила Г. Томовић, а прије ње њиме су се занимали многи истраживачи. Обично се по Историји Црне Горе тврди да су бенедиктинци посједовали Михољску превлаку до средине 13. вијека, а тада би се, наједном појавио Зетски епископ Неофит. Оваква тврдња искључује могућност заснивања сједишта Зетске епископије од стране Светог Саве Српског и за њом се поводе готово сви историчари... Цео натпис гласи: "У име оца и Сина и Светога духа и Свете Богородице и Светих Апостола и милошћу Божијом ја Епископ зетски Неофит саградих храм овај у Области Светога Михаила у доба Богочастивог и Богом државног и светородног господина краља Стефана Уроша сина првовенчаног краља Стефана, унука Светог Симеона Немање у лето 6777, индикта 12."

Foto: Printskrin, Vikipedija

Појам области Светог Михаила односи се на манастир Иловица посвећеном "војводи небеских сила", изграђеном око храма утемељеног још у апостолско време, који је 7. веку постао епископско седиште, што је археолошким ископавањима доказао велики археолог др Ђорђе Јанковић.

- На српском тлу у Поморју најважнији манастир био је Арханђела Михаила на Превлаци, Иловица - заблежио је др Јанковић. - Највећи познати храм после Светих Апостола у Пећи био је храм Арханђела Михаила манастира Иловице, из темеља изнова саграђен у првој половини 7. столећа. То је црква основе уписаног крста, са три апсиде, са унутрашњом и спољноприпратом, са спољном крстионицом на североисточној страни. Око 800. године стари храм из 7. столећа снабдевен је новим каменим олтарским преградама и киворијима, а за њим и друге мање манастирске цркве. Негде током прве половине 9. столећа саграђена је црквица откривена у темељима манастира Завале, која је одмах добила камени украс, рад домаћих клесара. Храм је имао куполу, вероватно правоугаоне или издужене осмоугаоне основе, а споља дуж темеља тог храма нађени су уломци неукрашених српских лонаца, као и у остацима старијих конака.

фото: Г. Комар

Велики археолог на примеру Михољске превлаке у Српском Поморју доказао је колико је дубоко у историографију СФРЈ била угфрађена хабсбуршка антисрпска догма.

- У "Историји српског народа" из 1982. може се прочитати да је манастир Арханђела Михаила на Превлаци (Иловица) био наводно бенедиктински у 11-12. столећу (измишљена је и одговарајућа црква), па су га православни Срби отели и наводно напустили у 15. столећу, јер у Поморју Срби нису имали упориште - наводи др Јанковић. - Са истим циљем су храмови 4-5. столећа Петро- Павловог манастира код Требиња датовани у 11-12. столеће и приписани бенедиктинцима. Врхунац је данашње измишљање римокатоличких цркава које су православни отимали и претварали у православне, као у Београду!

Ипак, указује Јанковић, најопаснија превара је измишљање богумила, јеретика који су наводно владали Босном, заснована на римокатоличкој пропаганди против Православне Цркве од 13. столећа:

- Циљ је да се оправда римокатоличка и немачка окупација православних српских области и вештачки добије народ Бошњака, подобнији за манипулисање. И у Босни су измишљани римокатолички манастири. У недостатку чињеница, користе особеност и упадљивост мрамора, проглашавају их за богумилске споменике, а за транскрипцију њихових натписа измислили су посебна ћирилична слова. Пошто је то узлудан посао због православног садржаја натписа, римокатолици сада тврде да су писани "хрватском ћирилицом", што је припрема за измишљање њихове словенске службе под Римом од 12. столећа.

фото: Г. Комар

КРСТОВИ НА МАНАСТИРСКИМ ЛОНЦИМА

АРХЕОЛОГ др Ђорђе Јанковић је указивао да је манастир на Превлаци добио прворазредни значај у 7. столећу, да је могао бити седиште епископије, па је логично да и Свети Сава наставља традицју и на истом месту уставовљава једно од првих владичанства Српске цркве.

- У храму су нађена сачувана гробна места у северном зиду, под луковима, где су несумњиво биле сахрањене неке значајне личности, вероватно светитељи. Архолошка ископовања показала су да су конаци храма из Јустинијановог доба обновљени и даље коришћени, а установљено је постојање зидова грађених каменом везаним блатом а повезаних дрветом, над приземљем јужног крила. У то време се за спремање хране користе српски лонци рађени гњетањем или на спором витлу, обично неукрашени. На пар лонаца су били утиснути крстови приликом израде, пре печења, што показује да су одмах били намењени манастиру Иловици, односно цркви. Нађене су црепуље у виду мањих кружних плоча, коришћене у околини манастира до наших дана, као и одговарајући сачеви.

Препоручујемо

Друштво

0 15

СА БЕЛЕГА БРИШУ СРПСКО ПОРЕКЛО: Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци

18. 11. 2025. у 09:50

Друштво

0 0

СУТРА ЈЕ ЦРВЕНО СЛОВО: Кад да се помолите, а кад да замислите жељу током Аранђеловдана?

20. 11. 2025. у 16:54

Друштво

0 0

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СТУДЕНТЕ: Пријаве до 1. децембра

20. 11. 2025. у 16:29

Друштво

0 0

НОВАЦ СУТРА НА РАЧУНУ: Почиње исплата незапосленим лицима

20. 11. 2025. у 16:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације