БУЂЕЊЕ СЕПАРАТИЗМА: За разлику од београдских студената, захтеви њихових колега у Загребу, Љубљани и Пришини 1968. су били национални
НИЈЕ се дуго чекало на одјеке поводом догађаја на Београдском универзитету. Студенска жуч се убрзо из југословенске престонице разлила и по аулама других академских центара у земљи.
У Загребу се окупило неколико хиљада студената Свеучилишта, на митингу организованом у знак солидарности са колегама у Београду, у Студенском центру у тадашњој Савској улици. Најпре су говорила два београдска студента. Они су допутовали у Загреб да би своје колеге упознали са оним што се збива у Београду, претпостављајући да су ови, из новина - лоше информисани.
Скуп је почео у атмосфери аплаудирања, звиждања, упадица, певања Интернационале и скандирања "Београд - Загреб". Посебан тон су давали професори Филозофског факултета и Факултета политичких наука... Узбуђено су говорили Гајо Петровић, Вања Сутлић, Милан Кангрга, Младен Чалдаровић, Данко Грлић, Предраг Матвејевић... Глумац Фабијан Шоваговић рецитовао је Крлежине стихове...
"Вјесник у среду" бележи, из пера Антуна Жвана, да је за време иступања једног студента, који је на митингу говорио о збивањима на Београдском универзитету, др Шиме Ђодан, доцент на Правном факултету, гласно повикао: "Што они раде са Шиптарима и Маџарима!"
А онда, кад је изашао за говорницу, Ђодан је упозорио да демонстрације и нереди иду наруку ранковићевским снагама. Упозорио је на то да се Хрвати не смеју понашати као гуске у магли, да су у својој историји увек били експлоатисани, да и даље траже равноправност, и све у том духу.
СТВОРЕНА је општа конфузија, када су неки професори, по налозима политичког вођства, саопштили студентима да према последњим информацијама из Београда студентска акција узима проранковићевски и прочетнички карактер. Највећа заслуга, без сумње, за то припада професору Душану Биланџићу. Овај живахни професор у то доба често је свраћао на кафицу у Трипалов кабинет (тешко се одвикавао од те навике: доцније је редовно свраћао код Јосипа Врховца, а потом и код Фрање Туђмана).
Елем, Биланџић, тадашњи доцент, без даха је дојурио на митинг солидарности (кажу: право из кабинета Мике Трипала), и узбуђеним тоном студентима рекао: "Управо сам добио информацију из Београда да је Михаило Марковић ставио капу са кокардом и покренуо студенте против Тита. Свој прочетнички говор завршио је покликом "Живео Дража Михаиловић". И то је био крај шездесет осме у Загребу - сведочио је у неколико наврата др Жарко Пуховски.
ЗАГРЕБАЧКИ ВУС ("Вјесник у сриједу"), 19. јуна 1968, објављује напис "Кроника политичке битке" из пера 33-годишњег Марка Веселице, доцента на Економском факултету у Загребу и секретара СК. Млади доктор описује како се као партијски прегалац борио да неутралише леве екстремисте на челу с Гајом Петровићем: "Читава стратегија митинга била је да се брутално нападну све легалне самоуправне институције и Савез комуниста, да се створи тотално нерасположење према свему постојећем и да се онда оно искористи као сила која ће масу покренути на улице. Идејни и организациони нуклеус тога митинга и покрета у цјелини, то је смишљено и упорно тражио." Аутор ове "кронике" представио је себе и Шиму Ђодана као "усамљене јахаче" и првоборце против левице.
И У ЉУБЉАНИ је постајало очигледно да се ближе узбудљиви догађаји. Стизале су забрињавајуће информације са "београдског бојишта". О збивањима у Београду није било појединости, али је завладала подсвесна солидарност коју је ваљало јавно манифестовати. Одржано је неколико зборова, осуђено је насиље према студентима у Београду, али део словеначких студената, као и хрватских, изнео је резерве према идејама београдских студената. Наглашена је разлика у схватању самоуправљања, где се код првих инсистира на инвестицијама у неразвијена подручја, а код других на "здравој економској селекцији". Напетост је расла, све је обузело осећање радозналости: шта ће бити ако буде... На крају није се десило ништа. Стане Доланц, који ће непосредно после ових збивања бити кооптиран у Извршни биро ЦК СКЈ, хвалио се да је умирио словеначке студенте: "Рекао сам студентима отворено: или ћете се разићи или ће доћи српска војска да заведе ред".
ЛОМ У САРАЈЕВУ
У САРАЈЕВУ је било жестоко, скоро као код београдског подвожњака. Прштало је на све стране. После сукоба милиције и студената било је много модрица и разбијених глава. На митингу солидарности са београдским колегама пред Филозофским факултетом окупило се више од 5.000 студената. Најчешћа парола била је: „Београдски другови, ми смо са вама!“. Говорио је Милорад Екмечић, професор историје, наглашавајући да су све велике идеје потекле из „школске клупе“ и да се власт уплашила студената. Реч су узимали професори Милош Окука и Раде Петровић, студенти Рајко Ного, Динко Омерагић... Ректор сарајевског Универзитета, професор Фазлија Аликафлић, покушао је да одврати студенте: „Аман, не насиједајте провокацијама! Не дозволите да вас непријатељ употријеби и одвуче на странпутицу!“.
Студенти га нису послушали, већ су кренули да мирно демонстрирају улицама Сарајева. Испречила се милиција и настао је лом. Сутрадан је начелник сарајевског СУП-а Бранко Беук изјавио новинарима: „У вечерашњим догађајима моји људи су били толерантни све док је ред био у границама нормале. Али када су почели нереди, био је то крај сваком стрпљењу“. Републичко извршно вијеће, на седници којој је председавао Бранко Микулић, одало је признање милицији за одлучну и ефикасну акцију против студената.
Покрет хрвaтских свеучилиштараца 1971. године, мада нешто другачијег карактера, такође, се може посматрати у контексту студентских демонстрација и одјека из "шездесет осме". За разлику од београдских колега 1968, на протестима у Загребу, од маја до децембра 1971, доминирали су радикализовани националистичко-сепаратистичку захтеви. Студенти траже пријем Хрватске у ОУН, говоре како Београд економски експлоатише Хрватску, захтевају да војници служе војску у својој републици, да се обука у ЈНА обавља на хрватском језику. Предлагали су да се промени име у Савез југословенских социјалистичких самоуправних република и да главни град буде Нови Београд....
КРАЈЕМ новембра 1968. избиле су и демонстрације на Косову и у Македонији (у Тетову) са хиљадама учесника, махом млађих људи и студената. За разлику од већине студентских скупова током јуна 1968. захтеви су готово у потпуности били окренути националним циљевима - за већу самосталност Косова односно "Косово република" или потпуну самосталност. Демонстранти у Приштини најпре су се окупили пред зградом Филозофског факултета и кренули према центру, зградама Покрајинског комитета, Скупштине и покрајинског СУП-а. Ту је дошло до сукоба са милицијом. Извикивали су пароле: "Тражимо самоопредељење", "Тражимо републику", "Доле колонијалистичка политика према Космету". Тенковска дивизија ЈНА из Скопља, на Титову иницијативу, добила је наређење да крене преко Ђенерал Јанковића кроз Приштину према касарни у Вучитрну.
Морални узлет београдских студената за идејну, етичку и културну обнову друштвене свести не само да је наишао на жесток отпор код државног врха, већ и на темељно неразумевање доброг дела колега са споменутих универзитета. За њих су демократизација политичког живота и социјалне реформе биле у другом плану. Њихови главни захтеви били су искључиво национални, што је подразумевало и независне државе. Покрет из јуна 1968. у Србији је изнедрио интелектуалну и политичку елиту окренуту идеалима социјалне правде и социјалдемократије, а хрватски претежно кадрове на позицијама центра и деснице.
Препоручујемо
ТРАМП ЗАПАЛИО СВЕТ ИЗЈАВОМ: Не могу да искључим могућност употребе војне силе!
НОВОИЗАБРАНИ председник САД Доналд Трамп изјавио је данас да не може да искључи могућност употребе војне силе или економске принуде, укључујући повећање царина, када је у питању преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом.
07. 01. 2025. у 18:50
"ОСВЕТА МАЂАРСКОЈ ЗБОГ ПОДРШКЕ ДОНАЛДУ ТРАМПУ" Сијарто оштро о санкцијама САД-а Орбановом шефу кабинета
МИНИСТАР спољних послова Мађарске Петер Сијарто данас је критиковао одлуку Вашингтона да уведе санкције шефу кабинета мађарског премијера Виктора Орбана, Анталу Рогану, због сумње да је умешан у корупцију у Мађарској.
07. 01. 2025. у 18:12
НИЈЕ НИ СЛУТИО ТРАГИЧНУ ВЕСТ: Мемедовић поделио слику са Милорадом дан пре његове смрти (ФОТО)
МИЛИНКОВИЋ је отишао у цркву на литургију где му је изненада позлило.
07. 01. 2025. у 13:21
Коментари (0)