ПРОБОЈ СРЕМСКОГ ФРОНТА - 76 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Хитлер наредио да се граница НДХ брани као да је Немачка (ФОТО)
БОРБЕ на Сремском фронту трајале су 172 дана - од 23. октобра, до пробоја 12. априла.
Ослобађајући педаљ по педаљ Београда заједно са Црвеном армијом у јесен 1944, многи југословенски партизани су се надали да ће им ово бити последње борбе у Другом светском рату, пред дуго очекивани мир.
Одлагање пушака и изношених униформи ипак је морало да сачека још неколико месеци јер се журило даље по слободу, овог пута на бојишта у Срему.
Тако су три дана после ослобођења главног града, 23. октобра 1944. године започете "најтеже и најдуже" борбе против немачких нациста и усташа и домобрана Независне државе Хрватске (НДХ) - на Сремском фронту.
- Није то био јединствен фронт, већ једна линија положаја која је ишла, грубо речено, од Београда до Винковаца - говори доктор Предраг Бајић, виши кустос-историчар Музеја Војводине.
Борбе су се одвијале на простору који је, додаје, ограничен Дунавом и делом Фрушке горе на северу и Савом на југу, а трајале су 172 дана, са дужим и краћим прекидима.
Окончане су 12. априла 1945. коначним пробојем Сремског фронта око данашње границе Србије и Хрватске, чиме су отпочеле "завршне операције" ослобођења Југославије у Другом светском рату.
Зашто су се водиле битке на Сремском фронту?
Сремски фронт су формирале немачке јединице које су се повукле из Београда и оне са подручја Славоније и околних делова под командом Друге оклопне армије.
Проценивши опасност која им је претила од надирања снага Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и Црвене армије, Немци су већ крајем септембра и почетком октобра почели изградњу одбрамбених положаја у Срему.
Успостављено је седам одбрамбених линија, од истока, ка западу, које су имале шифроване називе - браон, зелена, жута, црна, црвена, Нибелуншка и још једна зелена линија.
Борбе на Сремском фронту почињу нападима на прву, браон линију одбране на каналу Јарчина, тридесетак километара од Београда.
Међутим, главни положај немачке одбране, истиче Бајић, био је на шестој - Нибелуншкој линији, која се од Босута до Дунава протезала у два реда, уз данашњу границу Србије и Хрватске.
- То је била континуирана борба јер је Хитлер наредио да се граница НДХ брани као граница Немачке - објашњава историчар.
Додаје да су главни разлози овакве одбране положаја у Југославији била налазишта нафте на југозападу Мађарске, око Велике Кањиже и суседних места.
- То су била последња нафтоносна поља која су остала Немцима пошто су изгубили она у Румунији и давно на Кавказу.
- Брањење те зоне било од виталног интереса за читав Трећи рајх, ту није било померања ни стопе - тврди Бајић.
Сматра да је због тога теза домаће "ревизионистичке историографије" о томе да је "нападана војска која се повлачила - апсолутно нетачна".
- Немци од Београда до Винковаца нису ни један положај, ни један ров, ни једну потпорну тачку напустили без борбе.
(Би-Би-Си на српском)
Препоручујемо
ЖЕСТОК ОДГОВОР СЛОВАЧКЕ НА ПОТЕЗ ЗЕЛЕНСКОГ: Хитно се огласио Фицо, спрема драстичну меру за Украјинце (ВИДЕО)
ПРЕМИЈЕР Словачке Роберт Фицо запретио је вечерас да је његова странка Смер-СД ("Смер — социјалдемократија“) спремна да подржи смањење помоћи Украјинцима који се налазе на територији Словачке као одговор на обуставу транзита гаса од стране Кијева.
02. 01. 2025. у 18:26
ПУТИН СПРЕМАН ЗА НОВИ РАТ? Тајни документи откривају детаљан списак мета
РУСКА војска припремила је детаљан списак циљева за потенцијални рат с Јапаном и Јужном Корејом који укључује нуклеарне електране и другу цивилну инфраструктуру, према тајним досијеима из 2013. и 2014. године, у које је имао увид "Financial Times".
02. 01. 2025. у 19:42
КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)
АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.
02. 01. 2025. у 17:07
Коментари (0)