КАПИТАЛ САД ЗАВОЛЕО ЈАБУКЕ И ВИНОВУ ЛОЗУ: Инвестиције у пољопривредно земљиште ове године углавном стижу из зараде у уносним делатностима

ПОЉОПРИВРЕДНО земљиште се у Србији, зависно од региона, у просеку продаје по цени од 5.050 евра, у Јужној и Источној Србији до 12.300 евра, колико хектар кошта недалеко од престонице.

Фото: Д. Дозет

Средња вредност парцела, како показују подаци Републичког геодетског завода за други квартал ове године, у односу на лане, већа је за непуних 1.000 евра у Шумадији до близу 4.000 евра у Срему и Београду. Упућени објашњавају да потражњу не диктира профит у ратарству, јер га ове године и нема, већ инвестиције људи из других бизниса.

У некретнинама је, током ова три месеца, обрнуто чак две милијарде евра. Пољопривредно земљиште је у овој цифри учествовало с три одсто - 53,2 милиона евра.

- Највећи промет земљишта је био у Зрењанину, Сомбору, Панчеву и Суботици, а хектар кошта од 7.000 до 10.000 евра - истичу у РГЗ. - Велики је дијапазон цена. У Зајечарском и Топличком крају хектар кошта од 1.500 до 2.000 евра, али су се продавали и за 350 евра, баш као и за 10.000 евра. Сам промет је у порасту у односу на претходну годину за 6,4 одсто. Потражња за пољопривредним земљипштем је на сличном нивоу током последње четири године.

За ратарима је тешка година. Ма колико су потрошачима ценовници папрени, ретки су произвођачи који ће профитирати. Суша је обрала и добит. Зато, Зоран Матијевић, сувласник индустрије меса "Матијевић", верује да потражња за земљом не стиже из тих редова.

- Пратим последњих година ко продаје и ко купује земљу - каже Матијевић. - Мислим да није било продаје неког великог имања, већег од 1.000 хектара. Продавале су се мање парцеле. Има бизнисмена из Београда који желе да инвестирају у земљу. Инфлација је у свету и људи се боје обезвређивања новца. Адвокати, људи који послују у информационим технологијама и сличним секторима, имају вишак капитала. Они би сви да гаје јабуке и винограде. Али не иде то тако лако. Залете се, купе од 20 до 30 хектара, али не могу да нађу човека да им води тај посао. Ако ви и ваша породица нисте у томе, ако ви не носите тај посао, то тешко може да успе. Људи се залећу. Цене диктира потражња, ње има, али није тако велика. Чују се старе приче како је све више људи, а све мање земље, али ништа то није тако у пракси. Не верујем много ни у приче о запарложеним ораницама. Једино земљиште које није условно за пољопривредну производњу. 

МАКСИМАЛНИ ИЗНОСИ

МАКСИМАЛНЕ цене хектара изгледају знатно другачије. Најскупља земља у Севернобачком округу је продата за 17.750 евра, а приближно толико је коштала и у Севернобанатском и Средњобанатском округу. У Срему је најскупљи хектар, према подацима РГЗ, ишао до 43.550 евра, а у Београду до чак - 59.800 евра. Када се ови износи пореде са претходним годинама, разлика је значајна.

ПОТЕНЦИЈАЛ

ИЗВЕШТАЈ о промету некретнина открио је недавно да је највећа трансакција међу пољопривредном земљишту обављена у околини Руме. Имање од 5,66 хектара је продато за милион евра.

- Искрено не верујем да је ту реч о обичном пољопривредном земљишту - сматра Зоран Матијевић. - Верујем да оно има значајан грађевински потенцијал и да је зато достигло ту цену. У Севернобачком округу се земљиште које ваља плаћа од 10.000 до 12.000 евра хектар. У Банату кошта од 5.000 до 10.000 евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације