СРБИЈА НЕ СМЕ ПРЕВРЕМЕНО ДА СЕ ОДРЕКНЕ УГЉА: Овај енергент остаје у производњи струје до 2100. године на глобалном нивоу

СВЕТ неће моћи да се одрекне угља упркос притисицима да се убрзано спроведе тзв. Зелена агенда, и овај енергент ће сигурно бити присутан до 2100. године у производњи струје. Обновљиви извори енергије сада не могу да земене базичне, односно термоелектране на фосилна горива, или на нуклеарно.

Фото Г. Шљивић

Ово у разговору за "Новости" каже стручњак за енергетику, Милош Здравковић истичући да Србија две трећине струје добија из угља и да његово коришћење није само финансијско питање, него и економско и безбедносно.

- Без њега не можемо да производимо струју, а видели смо како изгледа када стане термоелектрана - подсећа Здравковић. - Питање је да ли ћемо струју да производимо ми или ћемо да је увозимо и да изгубимо енергетску безбедност и стабилност, а да не говоримо о томе колико бисмо скупље плаћали.

Председник Савета Агенције за енергетику Дејан Поповић наглашава да ће угаљ имати кључну улогу у зеленој транзицији и да ће остати наш основни енергент сигурно до 2050. године.

- Наш термосектор се не може спасити годишњим генералним ремонтима, већ је потребно изградити нове блокове, попут Костолца Б3, који је у завршној фази изградње - рекао је Поповић на конференцији "Улога угља у спровођењу зелене транзиције". - Стари блокови су неефикасни, а њихов степен искоришћења је испод 32 одсто. Самим тим што ће нови блокови имати већи степен искоришћења угља, биће и мања емисија угљен-диоксида.

Он је оценио као нетачне тврдње својих колега из Европе да је Балкан највећи извор загађења на Старом континенту. Цео Балкан, како додаје, има мање инсталисане снаге у термо-блоковима на угаљ од Немачке, која добрим делом користи исти угаљ као и ми. И Здравковић наводи да је Ангела Меркел, док је гасила термоелектране, направила једну већег капацитета него све заједно које су затворене, а која ради на камени угаљ.

Професор Рударско-геолошког факултета Драган Игњатовић истиче да ће, према свим досадашњим објављеним анализама широм света, угаљ до половине овог века и даље бити најзначајнији, најстабилнији и инвестиционо најјефтинији извор енергије. Према његовим речима, за замену светских електрана на угаљ било би потребно 100 одсто глобалне производње природног гаса или изградња нове нуклеарне електране свака четири дана у наредних 25 година.

- Србија треба да смањује емисију угљен-диоксида и да уводи обновљиве изворе енергије, али постепено и у складу са финансијским могућностима државе и грађана и безбедности снабдевања - истиче Игњатовић. - Србија не сме да допусти превремено напуштање угља јер ће то сигурно угрозити енергетску и националну безбеност.

Саветник директора ЕПС-а, Владимир Шиљкут, каже да план зелене транзиције Србије предвиђа динамику гашење одређених термоелектрана - ТЕ "Морава" и ТЕ "Колубара А" до краја 2024. године, ТЕНТ А1 и ТЕНТ А2 до краја 2027, ТЕ "Костолац" А1 и А2 до краја 2028, док ће ТЕНТ Б1 постепено бити смањен до 2035. године.

- Тиме би укупан емисиони фактор ЕПС-а као загађивача би са садашњих 0,86 до 2035. године пао на 0,51 тону угљен-диоксида по мегават-сату, што је велики резултат - рекао је Шиљкут. -Укупне планиране инвестиције до 2035. године требало би да доститну 8,5 милијарди евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације