И ФРАНЦУЗИ ОТВАРАЈУ РУДНИК ЛИТИЈУМА: Пројекат под називом "Емили" третира се као посао од националног интереса

ТВРДЊЕ да се нигде у Европи не планира копање литијума, овај пут је демантовано са севера Француске. Са пројектима као што су рудник литијума и гигафабрике батерија Француска се позиционира као централни играч у глобалном ланцу вредности за електрична возила, а сличну шансу има Србија са "Јадром".

Фото Shutterstock

Последњих година, литијум је постао стратешки метал. Данас се највише користи за производњу електричних батерија за декарбонизацију транспорта. Овај метал је кључни елемент енергетске транзиције, посебно за Европу, с обзиром на то да ће продаја возила са унутрашњим сагоревањем бити забрањена у ЕУ од 2035. године. Стога вест да је Француска недавно прогласила литијумски пројекат "Емили" за пројекат од националног интереса не представља изненађење, јер друга најјача економија ЕУ интензивно развија зелену индустрију која се базира управо на "белом злату".

Овај рудник литијума у Бовоару сада има исти статус као гигафабрике литијумских батерија на северу земље у регији От де Франс (Hauts-de-France), популарно названој Долина батерија. Ту је прошле године отворена гигафабрика АЦЦ, заједничко улагање компанија "Тотал енерџиз", "Стелантис" и "Мерцедес Бенц", а за још три фабрике регион је увео административне процесе који омогућавају убрзање издавања дозвола. У истој регији у заједничкој компанији "Реноа" и кинеског добављача "Минт" производе се кутије за батерије за електрична возила.

Сви ови пројекти чине окосницу владине стратегије зелене реиндустријализације која ће допринети енергетској транзицији и е-мобилности. Они омогућавају усклађивање економског и територијалног развоја с једне стране и еколошке транзиције с друге у циљу одрживог развоја земље. Председник Емануел Макрон најављује да ће у наредној деценији овде бити отворено 20.000 директних радних места и исто толико индиректних. Ово га с правом позиционира као највећи рударски пројекат у Француској у 50 година.

У складу са овом стратегијом, и рудник "Емили", за који се процењује да ће отворити 500 директних и 1.000 индиректних радних места, у департману Алије, добио је специјалан статус и убрзане процедуре за развој. Овај највећи рударски пројекат у Француској у последњих пола века, и један од највећег рудника литијума у Европи, има циљ да од 2028. године рудари и производи литијум потребан за производњу батерија за више од 700.000 возила током 25 година. Тиме би се европско тржиште белог злата, које је далеко од европских стандарда, донекле стабилизовало, и смањила би се зависност од увоза овог драгоценог метала из Кине.

Међународна агенција за енергију (ИЕА) изразила је забринутост због могућих тензија у глобалном снабдевању минералима и металима неопходним за енергетску транзицију. Зато је подстакла повећање рударских инвестиција како би планета успела да ограничи загревање на 1,5 степени до краја века. У партнерству са локалним и међународним инвеститорима, Француска се нада да ће постићи своју амбицију да постане лидер у производњи електричних возила у Европи. "Рено" се фокусира на индустријске активности за електрична возила кроз нову грану названу "Ампер", која је покренута прошле године. Циљ је производња 400.000 електричних возила годишње у Француској до 2025. године, док је национални циљ производња скоро два милиона електричних и хибридних возила до 2030. године. Да би се то постигло, сви елементи везани за ланац вредности електричних аутомобила морају бити локализовани.

Долина Јадра би према мишљењу француског амбасадора у Србији Пјера Кошара могла да буде српска долина батерија. Са пројектима као што су литијумски рудник и Долина батерија, Француска се позиционира као централни играч у глобалном ланцу вредности за електрична возила, обезбеђујући радна места и технолошки напредак за будућност. Сличну шансу има Србија са пројектом "Јадар". Да литијум може да буде адут за Србију, њен економски развој и капацитет да се уздигне на европски ниво развоја уверена је и његова екселенција Пјер Кошар.

- Мислим да је у интересу Србије да има тај ланац вредности и компаније које производе на основу литијума батерије и возила. Знамо да ће доћи до производње електричних возила у Крагујевцу. Када се то узме у обзир, мислим да литијум може да буде адут за Србију, можда чак и велики адут. Рекао бих чак, адут у њеном путу ка ЕУ, зато што бисмо онда могли да направимо одређене ланце вредности који би омогућили Србији и другим европским земљама да стекну ту чувену енергетску независност. Одлука је на Србији која треба да проучи услове у којима та експлоатација литијума може да буде прихватљива. Нико не може да игнорише забринутост због могућег утицаја на животну средину. Сада је потребна стручна, детаљна дебата да бисмо знали да ли је та забринутост узета у обзир и да ли ће заиста тај пројекат погодити животну средину. Оно што је пожељно по мени, ја сам иначе спољни посматрач, то је да то буде дебата заснована на чињеницама, а не на неким претпоставкама и предрасудама. Иначе се намећу европски стандарди који ће се примењивати на тај пројекат. Те норме захтевају да компаније које учествују у том пројекту испуне одређене еколошке норме и то треба да контролишу еколошки експерти који не зависе од те компаније - рекао је Кошар за Јуроњуз.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације