ДУНАВСКЕ АВЕТИ НАЈЗАД ИЗРАЊАЈУ: Почеле припреме за вађење прва четири од двадесетак бродова који деценијама ометају пловидбу Дунавом

У ПРАХОВУ код Неготина почеле су припремне радње за вађење прва четири брода од 21 колико је пројектом предвиђено. За ове намене недавно је потписан Уговор о гранту Оквира за инвестиције за Западни Балкан у вредности од 16 милиона евра. Какву тајну крије "Дунавски вилењак"?

Фото: С.М.Јовановић

У близини бродске преводнице хидроелектране "Ђердап два" уместо 180 метара пловни пут је сужен на 100, због олупина потопљене Црноморске флотиле која пуних 80 година чека да поново изрони на површину.

Управо ових дана у Прахову су почеле припремне активности да из дубина Дунава почне опсежна акција вађења 21 брода коју је недавно, боравећи у Луци Прахово најавио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.

- Тај 21 брод смета пловидби, иначе их има око 200. Потопио их је немачки командант да би зауставио продор флоте Црвене армије. Прва четири брода почињемо да вадимо у августу, један од њих је велики, преко 18 метара. То су бродови где нема минско-експлозивних средстава. Рок да се извади 21 брод је пет година, али мислим да ће то бити урађено много брже. Онда ћемо видети са Европском унијом шта ћемо са осталим бродовима, а процењено је да им има скоро 200, пошто и они треба да се изваде, па да видимо и шта ћемо са њима и чије су они власништво. Најважније је да се пловни пут ослободи - рекао је министар Весић.

Foto: Фото: С.М.Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Уклањање бродова ће омогућити безбедније, ефикасније и поузданије услове за пловидбу током целе године на делу пловног пута који је, због потопљених бродова из Другог светског рата на свим навигационим картама означен белом бојом. Бродови сада плове у зони неиспитаног пловног подручја, уским каналом, у једном смеру, чекајући и до четири сата да се мимоиђу, будући да је у дужини од шест километара пловни пут сужен на свега 50 метара.

- Оно што је био проблем, због чега је све ово тако дуго трајало, јесте то да су бродови потопљени са муницијом, гранатама и свим другим експлозивним средствима, тако да је сваки брод неопходно било испитати, а неке деминирати - додаје министар.

Колика је опасност да се плови кроз ово гробље бродова знају лађари док маневришу тим уским пролазом. Олупине, уз тајну о ратном плену који су превозили из Русије, а о коме већ деценијама причају Праховљани, крију и тајну колико још на њима има неексплодираних мина.

Како ће се они вадити са речног дна видеће се на лицу места. Тек чињеница је да је овај опсежан и деценијама чекан посао од великог значаја и за Србију, али и за Европску унију.

- Неке ће, које могу, вадити, неке укопавати тако да они не сметају пловидби. Нико не зна у каквом су стању, они су од 1944. под водом, тако да ће се са те стране видети на лицу места како ће се и колико извадити. Има ту и наших бродова, као што је "Ускок", који су заробљени у Априлском рату, ту се зна да смо ми власници - додао је министар.

Кад Дунав опадне, у Прахову изроне из воде најпре врхови лађа, а затим и цели бродови. У зависности од водостаја Дунав на површину "избаци" и прамац са кородираним противбродским минама са 70 килограма експлозива. Сада је Дунав тек незнатно нижи, али Праховљани кажу да са нестрпљењем очекују да се овај посао, на који се чека од 1947, приведе крају, па да као и њихови дедови који су сведочили потапању, сада и сами гледају како се лађе поново враћају на површину.

- Кад вода опадне ту се види спруд, ситан песак, тако да се лепо види шта се у нашем лепом Дунаву налази. Ти су бродови дуго на дну, пуни су песка, оног житког који је надирао, има ту бомби, неки кажу и злата, има свега, причају људи, није то лак посао - каже нам Зоран Брзуловић, који из свог дворишта стрпљиво надгледа Дунав.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације