АЕРОДРОМ ДОБИЈА ЖЕЛЕЗНИЧКУ ВЕЗУ: Од Земун Поља гради се пруга дужине од 18 километара

БРОЈНИМ инфраструктурним пројектима се освежава функционалност и изглед престонице од реконструкције саобраћајница и мостова до модернизације културних и спортских објеката. Међу пројектима је обнова Славије, реконструкција тргова, а најзначајнија је пруга од Земун Поља до будућег Националног стадиона за "Експо 2027".

Фото: МУП

Поред бетона, до будућег Националног стадиона ће се омогућити долазак и потпуно новом пругом од Земун Поља. Радови су почели средином прошле године, а завршни ударац је предвиђен до краја ове године. Дужина пруге ће бити 18 километара, од чега ће део од Земун Поља до насеља Сингидунум бити 7,1 километар, одатле до Аеродрома "Никола Тесла" 3,7 километара, од Аеродрома до Сурчина 3,1 километар и од Сурчина до Националног стадиона 3,8.

Становници Батајнице на пролеће 2021. су добили директан излаз на ауто-пут и везу са старим новосадским путем. Дужина је три и по километра. Петља је први пројекат који је завршен за мање новца од планираног, пре рока и са свим пратећим дозволама. Укупна вредност инвестиције је нешто мање од девет милиона евра.

Две године касније изграђен је један од најзначајнијих пројеката за ту годину, а то је обилазница око Београда којом је повезан ауто-пут од граничног прелаза са Мађарском, Хрватском, Македонијом и државни пут са границом са Црном Гором. Овим саобраћајним прстеном стекли су се услови да се транзитни саобраћај потпуно измести из центра града и смањи оптерећење нарочито на мосту Газела, а додатни плус је смањење негативних последица саобраћаја као што су загађење животне средине, бука, загушења. Уложено је 325 милиона евра.

Исте године отворена је деоница Нови Београд - Сурчин којом је омогућен излаз на ауто-пут "Милош Велики". Дуга је осам километара. На траси се налазе три траке ширине од по три и по метра у сваком смеру, разделни појас од пет, пешачке стазе ширине по два и бициклистичку стазу мало шире од два метра са четири моста и два надвожњака. Такође је пуштена за саобраћај петља Јаково. Ова два пројекта су коштала 70 милиона евра.
Мост Михајла Пупина изграђен 2014. године, значајно је допринео растерећењу Панчевачког моста.

Када су у питању тргови, један од највећих и најпрометнијих саобраћајних чворишта је Трг Славија. На овом месту је годинама долазило до вишечасовне саобраћајне гужве, док није унапређен. Фонтана на Славији отворена је у јуну 2017. Састоји се од 800 квадрата водене површине, 350 млазница и 370 унутрашњих, као и 75 спољних рефлектора.

Савски трг, површине 20.000 метара квадратних, добио је потпуно нови изглед и пешачку зону, а истовремено су очувани сви историјски слојеви који дају аутентичност овом делу града. За неке и најлепши после реновирања је Цветни трг на коме је откривен и споменик Бориславу Пекићу.

Тренутно најпопуларније шеталиште Сава променада дужине је 1,8 километара на којем се налази Галерија Београда на води, барови, амфитеатар испод Бранковог моста, парк за најмлађе, а целом дужином је и бициклистичка стаза која се протеже од базена "25. мај" до Аде Циганлије.

Обимни радови урађени су и на комплетној реконструкцији шеталишта "Лазаро Карденас", кроз новобеоградске блокове, започети у јуну 2019. године, а укупно је санирано 70.110 квадрата. Направљено је шест спортских терена за баскет, мали фудбал, одбојку, тенис, део за стони тенис, као и терен за боћање.

Плато код куле Гардош је реконструисан, а радови су подразумевали изградњу две нове пешачке стазе од ломљеног камена и још две од опеке, а између степеништа и кафане "Гардош" опеком је уређен и мањи плато. Степениште је, такође, реконструисано и поплочано комадима ломљеног камена, а амбијент је обогаћен и цветним партером између куле и платоа. Цео простор је опремљен новим мобилијаром, наменским паркингом за бицикле, стилизованом скулптуром чесме, а добијена је и допуна јавног осветљења.
Од реконструкција улица најзначајнија је Скадарска улица која привлачи многе туристе. Камен који је постављен је истог квалитета и исте структуре као онај који је постављен шездесетих година прошлог века. Промењена је комплетна канализација и инсталација, и постављена асфалтна подлога да камење не би пропадало, што је раније био случај. Ова боемска четврт је остала један од симбола престонице.

Новом и модернијем изгледу Улице краља Петра допринело је и уређење пешачке зоне, њено проширење и поплочавање, реконструкција јавне расвете, дрвореди, али и постављање вертикалне и хоризонталне сигнализације. Гаража "Обилићев венац" је, након реконструкције, постала прва паметна гаража у Србији. У потпуности је реконструисано 20.000 квадратних метара и надограђене су четири полуетаже.

Угао Булевара ослобођења и Булевара цара Лазара реновиран је 2018. за 4,8 милиона евра.
У кругу двојке у Улици витезова Карађорђеве звезде је постављен нови асфалт дужине 700 метара, и реконструисани су тротоари. Овај пројекат је износио 25 милиона евра. Такође је асфалтирана и Шејкина улица где је уложено око 21 милион евра. За исту сврху у Дојачкој је потрошено четири милиона. Реконструкција није заобишла ни Улицу Вука Караџића.
Улагањима у вредности од 92 милиона динара реконструисано је 4.000 квадрата на самом скверу и у Улици Милована Миловановића и раскрсници коју чине ова и улице Балканска, Адмирала Гепрата и Гаврила Принципа. Коловоз је урађен од ситне камене коцке, а тротоари од камених плоча су проширени и тиме је пешацима олакшано кретање. Урађена је улична ЛЕД расвета, као и две нове зелене површине са засађеним ниским растињем, а посађено је и 14 стабала.

На Булевару деспота Стефана на платоу у централном делу, постављен је споменик деспоту Стефану Лазаревићу. Денивелација терена према Гундулићевом венцу, Дринчићевој и Палмотићевој улици изведена је низом каскадно постављених зидића променљиве висине у делу травњака.

Реконструисан плато између Тополске, Новопазарске и Улице војводе Драгомира четврти је "урбани џеп" на територији Врачара. Интернет је донирао "Телеком". На овом простору постављено је модерно дизајнирано "вај-фај дрво", четврто у низу у Београду.

Код ресторана "Стара Херцеговина" постављене су плоче, посађено је дрвеће, а направљено је и ново игралиште за децу, на површини од 2.464 квадратна метра, а уложено је 30 милиона динара, пренео је "Беоинфо".

Пројектом "Заплови Србијом" на пристаништу у Земуну граде се недостајуће наутичке инфраструктуре у вредности од 28 милиона евра. Циљ је да се направи наутичка понуда земље и да привуче не само домаће, већ и стране туристе, инвеститоре и уопште људе који хоће да погледају нашу земљу са реке. Изградиће се међународно путничко пристаниште, марина, понтона за међународни, домаћи и прекогранични линијски и каналски саобраћај и набавку еколошких чамаца.

У току је анализа локације која ће повезати друмски, железнички, ваздушни и водени транспорт, који би требало да омогући пројекат "Лука Београд". У овај пројекат уложено је 300 милиона евра. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације