ОПСТАЈУ ДОМАЋЕ СОРТЕ КОЈЕ СУ НА СТРЕС НАВИКЛЕ: Аутохтоне врсте прошле дуг процес природне селекције у различитим временским условима

НАГЛЕ климатске промене, које су присутне последњих десетак година, виноградарство су учиниле посебно осетљивом граном аграра, јер благе зиме, априлски мразеви, олује праћене градом и суша остављају озбиљне последице на принос и квалитет грожђа, а самим тим и на вина. Решавање тог глобалног проблема представља дугорочан изазов и треба му приступити веома озбиљно, како бисмо унапредили и винарство и виноградарство у нашој земљи.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Др Славица Тодић, редовни професор на катедри за виноградарство Пољопривредног факултета у Београду, указује да се Србија загрева више од глобалног просека. Процењује се да је пораст глобалне средње температуре 1,1 степен Целзијуса, а да је код нас он већ на 1,8, односно 2,6 степени Целзијуса у току лета, што утиче на повећање учесталих екстремних суша, поплава, града и мраза. То је виноградарску производњу учинило додатно ризичном и рањивом.

- Дуги сушни периоди, удружени са високим температурама, доводе до промена водног режима у виноградима и често јаког водног дефицита, који утиче на динамику физиолошких и биохемијских процеса у биљци, смањење приноса и промене у квалитету грожђа - објашњава др Тодић. - У већини винских регија, пораст температуре је померио време сазревања појединих сорти у најтоплији период године, што је изазвало промене у хемијском саставу грожђа и, на крају, измењен је сензорни профил и стил вина, на који су потрошачи деценијама навикнути. Вина су са све вишим садржајем алкохола, присутни су проблеми у ферментацији, киселине је све теже очувати, а све већи је и несклад између технолошке, ароматске и фенолне зрелости.

Винова лоза је, иначе, медитеранска биљка, еволуционо адаптирана на топле и сушне услове, али измењени режим падавина, као и све чешћи и дужи сушни периоди са екстремно високим температурама, уводе биљку у стање физиолошког стреса. Те последице су присутне код свих сорти.

- Због скраћеног времена сазревања грожђа и све ранијих берби, у предности су сорте позних епоха сазревања, као што су прокупац и каберне совињон. Када је у питању заштита од позних пролећних мразева, сорте које касније отпочињу вегетацију у пролеће су у предности у односу на оне које раније развијају ластаре, попут шардонеа и мерлоа - каже саговорница "Новости".

Фото: Ј.Ј.Баљак

Додаје и да све винске земље раде на развијању стратегија, које подразумевају сет мера за ублажавање последица и прилагођавање климатским променама. Ту спадају мере које се односе на одржавање шпалира и земљишта, примену касне резидбе, употребу мрежа за заштиту од УВ зрачења, увођење система за наводњавање, повећање висине стабла како би се умањила опасност од позних пролећних мразева, као и подизање винограда на већим надморским висинама, где за то постоје услови.

- Други сет мера се односи на модификацију биљног материјала и представља основу дугорочне стратегије прилагођавања климатским променама, јер је еколошки прихватљив и не повећава цену производње. У том смислу, приоритет је на клоновима и сортама позног сазревања и лозним подлогама отпорним на сушу - образлаже професорка Пољопривредног факултета.

Фото: Ј.Ј.Баљак

Климатске промене ће, очигледно, утицати и на промене сортимента у апелацијама, где се традиционално, вековима гаје поједине сорте. Већ данас, након десетогодишњих испитивања, у Бордоу су уведене четири црне аутохтоне француске и локалне сорте, које су се добро показале у условима суше и повишених температура. У перспективи, оне би могле да замене део данашњег сортимента.

- Све виноградарске европске земље траже решење у аутохтоним и старим локалним сортама, које су прошле дуг процес природне селекције у различитим климатским условима, прилагођавале се и као такве опстале до данас. Тако наш прокупац, који сазрева половином октобра, представља сорту избора за винограде који се подижу - наводи др Славица Тодић, уз констатацију да би виноградари требало озбиљно да приступе доношењу одлука које претходе подизању нових винограда, имајући у виду да исти ти виногради треба да издрже све изазове у наредних 40 година.

А да би се нека адаптивна мера или решење везано за прилагођавање климатским променама понудило и препоручило пракси, оно мора бити резултат истраживања, са научно потврђеним ефектима њене примене у одређеним еколошким и производним условима. Та истраживања се, каже наша саговорница, спроводе кроз истраживачке пројекте. Имају мултидисциплинарни приступ и обављају их стручни људи из одговарајућих научних установа. Држава треба да препозна значај и да улаже у таква истраживања. Само такав озбиљан приступ може да да дугорочне резултате. Следећи корак је да се те мере и препоруке учине доступним произвођачима. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације