АНАЛИЗА "НОВОСТИ": Која су могућа решења за НИС

ПАНЧЕВАЧКА рафинерија може да ради до 25. новембра према расположивим залихама нафте, а још увек нема јаснијих назнака у ком правцу се тражи решење за функционисање "Нафтне индустрије Србије" (НИС) и након овог датума. Председник Александар Вучић рекао је да постоје идеје да неки фондови преузму део НИС-а, али да није сигуран да ли ће Американци то прихватити или не.

Фото: Промо

- Све ово за нас је велико мучење, буквално на дневном нивоу - рекао је Вучић у среду увече у Ташкенту. - Свеједно, грађанима Србије ће бити обезбеђено нормално снабдевање. Не знам шта ће бити идеја, неки ће да покушају да то раде, да неки фондови то преузму. Да ли ће Американци то прихватити или не, ја то не знам.

У међувремену, у јавности се наставља разматрање могућих опција за НИС који ради под америчким санкцијама од 9. октобра. Ванредни професор на Факултету за пословне студије и право у Београду Ђуро Ђурић оцењује за "Новости" да је Србија између чекића и наковња. Како наглашава, контекст је политички, околности у којима смо тренутно наметнуте су нам споља, али сматра да Москва мора да има разумевања. Говорећи о потенцијалном излазу из актуелне ситуације, он подсећа да Американци хоће да истисну руски капитал из компаније, а да би најбоља опција била она са којом би се сагласила и Русија.

- Идеално би било када би већински власници - "Гаспромњефет" и "Гаспром", уз сагланост Владе Србије спровели реорганизацију кроз Закон о привредним друштвима, и договорили се ко ће бити нови власник компаније, тако да нађу најповољније решење за обе стране - каже Ђурић. - То би нам и на дужи рок сачувало добре односе са руским партнерима.

Остале могућности, као што су национализација и стечајни поступак Русија би тумачила као непијатељски чин, а не би биле ни у интересу Србије.

- Ми немамо Закон о национализацији, и ако би постојала намера да се она спроведе, морали бисмо да га донесемо - истиче наш саговорник. - Иначе, то се потпуно коси са америчким системом вредности где је приватна својина светиња, али они поступају прагматично и немају проблем да у иностранству тако поступају и да траже да се спроведе.

Ђурић подсећа да је Вучић недавно изјавио да је национализација последња опција, а да су медији у уторак пренели да неименовани извори из америчких дипломатских кругова поручују да је "понекад последња опција - најбоља опција". Наш саговорник наглашава да то није са гледишта Устава и закона, али да под утицајем спољних фактора можда дође у обзир. Како додаје, овде треба имати у виду и да би због тога руски партнери могли да покрену тужбу против Србије тражећи одштету за одузимање права својине.

- Осим тога, ми не знамо шта је дефинисано у међудржавном уговору из 2008. године - наводи Ђурић. - Обично је за овакве случајеве предвиђена надлежност страног арбитаражног суда, може бити и руског, а то значи да је искључена надлежност нашег суда, што нам не иде у корист.

Када је у питању стечај, он оцењује да би то било најлошије решење за НИС, и "катастрофа" за нас.

- Покретање стечајног поступка није у интересу Србије - наглашава Ђурић. - То је основ за отпуштање, имали бисмо гомилу поверилаца чија би потраживања одмах доспела на наплату. Једноставно, то би значило комплетно черупање НИС-а. Кренула би распродаја стратешке имовине - нафтних поља, зграда, свега што поседује компанија.

Како истиче, стечајни поступак је веома скуп и има увек негативан призвук. Он наводи да би продаја компаније из стечаја била веома лоша за наш буџет, јер би компанија била продата у бесцење.

- Ту се увек губи вредност, и она би била далеко мања и од оне вредности по којој је НИС продат 2008, што је износило око 400 милиона евра - каже саговорник "Новости".

Осим тога, како наводи, да би се покренуо стечајни поступак мора да постоји стечајни разлог, а у овом тренутку компанија је ликвидна и солвентна. Он указује да сада нема показатаља да не испуњавају своје обавезе, нити да дугови претежу над имовином.

- Отварање стечајног поступка може да тражи или неко од поверилаца да би заштитио своје интересе или сам дужник, односно НИС, а то значи Руси, који су већински власници - наводи Ђурић. - Али, мора да постоји стечајни разлог, а то је или трајна неспособност компаније да измирује своје обавезе или презадуженост. Потенцијално таква ситуација би могла да наступи када НИС остане без основне сировине - нафте. Онда неће моћи да производи деривате, неће моћи да стиче приходе, а његове обавезе ће да се повећавају. То би потенцијално водило до ситуације да компанија постане инсолвентна и да не може да испуњава своје обавезе.

Он даље објашњава да уколико би таква ситуација трајала три или четири месеца, а не би се реаговало, онда би повериоци - банке, кредитори, финансијске институције покренуле колективни поступак за намирење својих потраживања. Како додаје, то може бити и држава и она је поверилац. Наш саговорник указује да потенцијално, НИС и ако остане без основне сировине - нафте, има могућност да превазиђе ту ситуацију.

- Свака фирма може неком секундарном делатношћу да надомести губитак прихода - наводи Ђурић. - Тако је "Сартид" деведесетих година када је био под санкцијама производио печурке. НИС би у том случају морао да донесе интерну одлуку о реструктурирању или промени делатности.

Иначе, како прецизира, две су врсте стечајног поступка - банкротство и реорганизација. Повериоци одлучују у који ће се од њих ући. Ђурић указује и да постоји могућност за увођење принудне управе доношењем специјалног закона (Lex specialis).

- То је урађено у суседству са "Агрокором", али овде постоји разлика, јер је "Агрокор" био презадужен, што није случај са НИС-ом - објашњава наш саговорник. - Онда су повериоци постали власници. И то је једна варијанта стечаја у којој би НИС доспео под државну контролу. Мора да постоји основ за доношење специјалног закона, а у нашем случају би био у томе што НИС за нас има стратешки, национални значај, и што би престанак његовог рада довео у питање нашу целокупну привреду. Након тога би се спровела промена власничке структуре.

Коментаришући могућност да неки инвестициони фонд купи НИС, Ђурић сматра да би такво решење вероватно било прихватљиво Американцима под условом да Руси хоће да продају неком фонду који није у руском власништву.

Препоручујемо

Економија

0 0

Пословање НИС групе у девет месеци 2025. године: Очувана стабилност на домаћем тржишту нафтних деривата

30. 10. 2025. у 14:34

Економија

0 0

"НЕОСНОВАНО ШИРЕЊЕ ПАНИКЕ": Огласили се из НБС поводом навода да им прете санкције због плаћања дина картицом на пумпама НИС-а

30. 10. 2025. у 10:37

Економија

0 24

ДРЖАВА НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ УГРОЖАВАЊЕ ЕНЕРГЕТСКЕ СТАБИЛНОСТИ: Мали - Тражимо решење за НИС

29. 10. 2025. у 12:00

Политика

0 46

ВУЧИЋ О ПОРУЦИ ИЗ АМЕРИКЕ И НИС-У: Е баш вам хвала, драги партнери, поруку смо разумели одавно

28. 10. 2025. у 18:18

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације