КОЛИКО СЕ РАДИ У ЕВРОПИ: Србија на врху листе са 40,6 сати недељно
Dodaj Novosti kao svoj Google izvor
ДОК у једном делу Европе радни дан завршава после нешто више од седам сати, у другом се редовно прелази осам, а понегде се иде и знатно преко тога.
Фото: Photo by Israel Andrade on Unsplash
Разлике нове листе откривају како функционишу економије, тржишта рада и свакодневни живот милиона људи - а Србија се налази на страни оних који раде дуже од европског просека.
Према подацима о стварном радном времену у Европи, просечна радна недеља у Европској унији износи око 35,9 сати.
Ипак, из тог просека се не виде огромне разлике између земаља, јер се у неким државама ради мање од 32 сата недељно, до код других радно време прелази 40 сати.
Србија се налази на трећем месту, у групи са најдужим радним недељама.
Ради се око 40 сати недељно, што је знатно изнад просека и практично значи пуно радно време без много простора за скраћене моделе рада који су у западној Европи све чешћи.
Земље са најдужим и најкраћим радним недељама
На самом врху по дужини радне недеље налазе се Турска, Босна и Херцеговина и Србија. У Турској се ради у просеку преко 42 сата недељно, у БиХ око 40,9, а у Србији око 40,6 сати. Ове бројке значе да се у пракси често ради више од осам сати дневно током пет радних дана.
Одмах иза њих су Грчка, Северна Македонија и Бугарска, које такође бележе релативно дуге радне недеље.
Интересантно је да се у овој групи углавном налазе балканске и југоисточне европске земље, што указује на регионални образац.
На супротном крају листе је Холандија, са око 31,9 сати недељно.
Тамо је рад са скраћеним радним временом изузетно распрострањен и чини скоро половину укупне запослености, што значајно спушта просек.
Следе Немачка, Данска и Норвешка, где се такође ради око 33 до 34 сата недељно, као и Аустрија, Белгија и Финска, које су све испод или око границе од 35 сати.
Разлика између најкраће и најдуже радне недеље у Европи тако достиже више од десет сати - као читав додатни радни дан.
Зашто постоје овако велике разлике и шта то говори о Србији
Кључни разлози за разлике у радном времену не леже само у законима, већ у структури економије и начина на који тржиште рада функционише.
У земљама западне и северне Европе већи је удео рада са скраћеним радним временом, али и боља продуктивност по сату рада, што омогућава да се исти економски резултат постигне за мање радних сати.
У Србији и делу региона ситуација је другачија.
Рад са непуним радним временом је мање заступљен, а структура запослености више је ослоњена на секторе у којима је потребно више радних сати да би се остварио исти учинак.
У оквиру сваке земље постоје велике разлике - поједини сектори, попут пољопривреде, шумарства и рибарства, као и одређених менаџерских и теренских послова, имају значајно дуже радне недеље од просека.
Насупрот томе, административни и услужни послови често имају краће радно време, преноси "Јуроњуз".
Колико се ради у Русији
Према подацима руске статистичке службе Ростат, просечна дужина радног дана у првом кварталу 2026. године износила је 7,66 сати.
То представља пораст од око 1,7 одсто у односу на исти период прошле године.
Овај раст радног времена тумачи се као одраз напетости на тржишту рада.
Руски послодавци и даље се суочавају са недостатком радне снаге и високом потражњом за радницима у бројним секторима.
У условима ниске незапослености, компаније се све ређе одлучују за нова запошљавања, па се оптерећење све више преноси на постојеће раднике.
Истовремено, као компензација за већи обим посла, запосленима се нуде и више плате.
(РТ Балкан)
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
Прочитајте више
"ОСВЕТА ЈЕ СИГУРНА!" Иранци објавили слику с метама на челу - на црној листи и четворо европска лидера (ФОТО)
КОНЗЕРВАТИВНЕ иранске новине Хамшахри објавиле су списак страних политичких лидера за које тврде да ће бити мета одмазде због убиства иранског врховног вође Алија Хамнеија.
13. 07. 2026. у 09:40
АНАСТАСИЈА ЈАВНО ОДБРУСИЛА: "Не исправљај будалу, мрзеће те!"
КОМЕ је порука била намењена?
13. 07. 2026. у 08:46
ТЕСЛУ ЈЕДНА СТВАР ПОСЕБНО НЕРВИРАЛА: "Рекао сам себи - никад више!"
НЕОБИЧНЕ навике Николе Тесле и данас интригирају јавност, а посебно нам је запала једна анегдота коју је испричао у својој аутобиографији.
13. 07. 2026. у 09:12
КАРЛЕУША РАСКРИНКАЛА ДУШКА: "Имају једно лице у кући, друго за јавност!"
"ИМАЈУ једно лице у кући, друго за јавност, треће лице за своју децу..."
13. 07. 2026. у 13:55
ОПАСНОСТ ОД ЏИХАДА И БЛОКАДЕ: "Рат у Ирану је крај америчког пројекта Велики Израел" - како Техеран контролише Ормуз и чиме прети Западу?
ПУКОВНИК у пензији Мића Живојиновић оценио је данас да рат у Ирану представља завршницу америчког пројекта "Велики Блиски исток", чији је, како је рекао, циљ стварање "Великог Израела", који би запосео велики део Палестине, као и делове територија Либана и Сирије, као и да је то место "где се копља ломе".
13. 07. 2026. у 11:45
СКАНДАЛ! Алену Исламовићу отказали концерт у БиХ због наступа у Краљеву: "Није му место овде..."
ОДЛУКУ су донели организатори догађаја...
13. 07. 2026. у 10:48
ПУТИН НАЈАВИО ПАКАО ЗА УКРАЈИНУ: Одговорићемо неколико пута снажније
ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин изјавио је да ће одговори Москве на ударе по руској територији бити „узајамни, али неколико пута снажнији“.
13. 07. 2026. у 17:41
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ОБЈАВЉЕНЕ ТАЧНЕ АДРЕСЕ У ЕУ: "Немачка главна база за производњу оружја за Украјину" Чека се реакција Москве
НЕМАЧКА је практично постала главна индустријска база украјинског војно-индустријског комплекса у рату против Русије, а управо Берлин стоји иза терористичких напада на руске цивилне циљеве, рекао је лидер покрета „Друга Украјина“ Виктор Медведчук. Истовремено, он је открио адресе најважнијих немачких компанија које производе оружје за Украјину.
13. 07. 2026. у 12:47
Најновије из рубрике
ЏЕФРИ САКС: Србија да не жури у ЕУ
АМЕРИКИ економиста Џефри Д. Сакс оценио је да Србија не би требало да жури са приступањем Европској унији, наводећи да ни Брисел не показује спремност за њено брзо чланство, те да би Београд, заједно са земљама сличних ставова, могао да допринесе да се Европа удаљи од садашњег таласа русофобије и врати идеји инклузивне европске безбедности, засноване на Хелсиншком завршном акту и обновљеном и реформисаном Оебсу.
13. 07. 2026. у 18:00
ДА ПОСЛЕ НЕ БУДЕ КАСНО: Како препознати покварену храну на време?
ВИСОКЕ летње температуре доносе бројне радости, али и проблеме о којима често почнемо да размишљамо тек када буде касно. Један од њих је и покварена храна, која током топлих дана може постати озбиљан здравствени ризик.
13. 07. 2026. у 16:50
ОТП Јуниор картица мења наратив породичног разговора о новцу
Ако сте родитељ тинејџера, вероватно вам звучи познато: питања о новцу се своде на „дај ми", одговор на „где ти је нестало", и тема се затвара пре него што је заправо отворена. За све више породица у Србији, једна неочекивано тиха промена претворила је разговор о џепарцу у нешто друго - у први заједнички разговор о новцу који тинејџери желе да воде.
13. 07. 2026. у 16:45
ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО: Ограђујемо се од најављеног штрајка
ИНСТИТУТ за ратарство и повртарство, Институт од националног значаја за Републику Србију огласио се поводом најаве штрајка упозорења једног дела запослених.
13. 07. 2026. у 16:20
ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК ЗА СРПСКУ ЕНЕРГЕТИКУ: Министарка Ђедовић Хандановић открила када почиње изградња нуклеарки у Србији
МИНИСТАРКА рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је данас на отварању радионице о улози и одговорностима Националног тела за спровођење Програма нуклеарне енергије (НЕПИО) да Србија одговорно и постепено развија свој нуклеарни програм, у складу са стандардима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).
13. 07. 2026. у 16:19
Коментари (0)