Да ли пијете најбоља домаћа вина? Ево како да их одаберете и где да их купите
НАША земља под виноградима има 23.000 хектара и чак 400 винарија. Неготинска Крајина, Шумадија, Жупа и Јагодинско виногорје, само су неки од плодних винарских крајева, а карактер земљишта и аутохтоне сорте пружили су посебну арому и финоћу домаћим винима која су генерацијама усавршавана – од првог рода до флаширања и продаје.

Фото: Промо
У последње три деценије на нашем тржишту се десио процват породичних винарија које су у своја аутентична вина уложиле страст и знање чинећи да српско виногорско поднебље постане вид културног идентитета и бренд.
Данас, српска вина заузимају високу позицију у свету, али највишу на домаћем тржишту где су све чешће први избор потрошача. Занимљива је чињеница да се црна вина дупло више продају него бела, а ове две врсте заједно чине чак 70 одсто укупне продаје вина код нас. Када су у питању страна вина, у Србију се из Европске уније увезе квота која износи 2,5 милиона литара. Она је испуњена до половине текуће године, што значи да ће сва вина увезена након датума испуњења квоте бити скупља барем за 30 одсто.
Према мишљењу Градимира Вукашиновића, директора компаније Супернова и једног од највећих трговаца домаћим винима, наши винари поседују најмодернију технологију за производњу вина, а њихове етикете су постале бренд захваљујући високим стандардима када је реч о квалитету грожђа. Каже да Србија има потенцијал разноликости региона и може понудити специфичне стилове вина. Богати смо квалитетним земљиштем и свим осталим условима који виновој лози дају посебност, што се осети у чаши, а примећује и на винским фестивалима где наши представници све чешће освајају најсјајнија одличја.
“У Србији тренутно доминирају домаћи произвођачи и јасно је да имамо прегршт добрих етикета од винарија које су се већ позиционирале на тржишту. Вино је традиционални посао који се преноси са колена на колено, а наши пионири су породичне винарије Радовановић, Александровић и Ковачевић. Квалитетну понуду пружају и винарије, Темет, Звонко Богдан, Бело брдо, затим млађа генерација – Матаљ, Деурић, Деспотика… Наша земља под виноградима има 23.000 хектара, а највећи део пажљиво одабраних етикета можете пронаћи у понуди Меркатор хипермаркета, као и ИДЕА и Рода маркета. Меркатор има највећу понуду домаћих вина на нашем тржишту и сарађује са 41 српском винаријом, при чему је посебан акценат на квалитету“, рекао је Вукашиновић.
Вино је пиће богате симболике чија је улога уткана у многе традиције које смо наследили или створили. Најпознатија је религијска симболика вина као крви Исусове и кроз њега остајемо у јединству са Сином Божијим. Са друге стране, чаша доброг вина је начин да прославимо успехе, улепшамо славља и светковине, али исто тако изразимо захвалност, значај и наклоност некој особи. Због тога, драгим људима поклоните нешто своје, нешто наше, нешто српско – најбоља вина домаћих винарија које знају шта значи стварати квалитет.

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама
ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.
27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)