ГОРЕЛИ ЛЕШЕВИ И ЧОВЕК БЕЗ ГЛАВЕ: Сведоци о страхотама ратног злочина на Петровачкој цести

КАКО долазим видим дим, гори шлепер, гори неколико аутомобила. Видим како горе два леша у ауту, а у камиону човек без главе. Сва та возила су на цести. Народ је побегао у неке долине и шумарке са леве и десне стране.

Фото: Принтскрин Хепи ТВ

Ово је сведочећи на суђењу у одсуству четворици хрватских официра, који су наредили нападе на колоне српских избеглица 7. и 8. августа 1995. године на Петровачкој и Приједорској цести у БиХ, данас у Суду за ратне злочине у Београду испричао Предраг Грубор. За овај злочин над цивилним становништвом оптужени су Владимир Микац, Зденко Радуљ, Жељко Јеленић и Данијел Боровић, који се налазе у Хрватској.

Сведок Грубор, који је тада био полицајац у Босанском Петровцу, је даље казао да су му људи ту тада рекли да их је "бомбардовао авион".

- Ми смо тих дана повучени са ратишта, јер се Книнска крајина повлачила и сви су ишли кроз једну раскрсницу у Петровцу. Долазиле су две избегличке колоне из правца Дрвара и Бихаћа и ту се спајале у једну и ишле даље у правцу Кључа ка Бањалуци. Ми смо регулисали саобраћај да се не би загушило и све стало, већ да могу да пролазе - објаснио је Грубор. - То су биле непрегледне колоне људи и тај егзодус и те патње се не могу описати. Док сам био на раскрсници видео сам авион како налеће из правца Кључа ка Бихаћу. Летео је прилично ниско, чим сам ја успео да видим шаховницу на њему. Прво сам помислио откуд ту авион и то још хрватски.

Грубор каже да су врло брзо после тога добили наредбу да иду на лице места, јер је бомбардована цивилна колона. Пробијали су се тешко цестом, због закрчености, па су морали и негде ливадама да пролазе. Повукли су се назад на раскрсницу, чим је дошла увиђајна екипа. Овај сведок каже да је гађана колона била цивилна, али да је у њој било људи у униформама, који су напустили војску и са породицама бежали цивилним возилима. У њој тврди није било војних возила.

- Војним возилима је било забрањено да пролазе кроз Петровац. Сва војна техника је склањана у поље пре Петровца и из Војске Републике Српске су долазили и одвозили је. Ми смо имали наредбу да искључимо из саобраћаја војна возила ако наиђу, али није се дешавало, јер је њих регулисала војна полиција. Био је једино један војни камион "150" паркиран на пешачком делу и у њему су били инвалиди, па смо звали да дође неко да их преузме и збрине - испричао је Грубор.

Други сведок Мирослав Кнежевић превезао је групу рањених са Петровачке цесте до болнице. Он каже да није био војни обвезник, јер је пред почетак рата имао озбиљну операцију, па се пријавио у Цивилну заштиту да помаже.

- Имао сам комби, па сам купио непокретне људе и инвалиде и превозио. Комшије нису хтеле да их оставе саме у кућама, па их повезу до слободне територије, ту оставе и јаве болницама где су и онда мене пошаљу по њих. Тог дана сам ручао у ресторану и осетио сам детонацију, чуло се као удар неки. Пола сата касније улази Јово Лукић мој надређени у Цивилној заштити и каже: "Изгледа да је авион тукао колону и направио хаос, можеш ли да кренеш"? Неких сат времена сам се пробијао до лица места и тамо затичем ужас, људи избезумљени, гори камион, аутомобили, свуда разбацане ствари, делови возила.

Кнежевић је испричао да је у једном камиону, којем је било откинуто све до хладњака затекао групу људи.

- Човек ми каже, "да смо били два метра назад, не би од нас било више никога". Погледам, а позади седи још 10, 15 људи, он их све био повезао. На комбију ми је био залапљен црвени крст и машу ми неки људи да дођем до рањених. Питају ме да ли могу да повезем дечака од десет или 12 година, не може да проговори. Има један рањен у руку и тако их потрпам у комби њих шест, седам. Овоме дам да стегне руку, баш му је крварила и одвезем у болницу. Рањени момак је тада причао да се авион управио са колоном пре гађања, а ту је пут прав једно километар и по - испричао је Кнежевић.

Пензионисани војни пилот Станко Ристић тада је возио помоћ људима у колонама и видео је хрватски "миг 21". Сведочећи у судници, казао је да се са "мигом" практично мимоишао.

- Кренули смо хеликоптером са аеродрома у Бањалуци и имали смо задатак да где год видимо групу људи да је стала да одмара, да слетимо и да им доставимо храну, хлеб, воду, ћебад, лекове... Када смо слетели код Петровца, народ је бежао, нису прилазили хеликоптеру као раније и то нам је било чудно - испричао је Ристић у судници. - Сачекали смо мало и онда су пришли. У том моменту нисмо знали да хрватска авијација дејствује, то сам сазнао тек у Босанском Петровцу где сам одатле отишао по неке рањенике, када су ми рекли да не могу да полетим за Бањалуку, јер је авијација дејствовала по колони. Ја сам ипак полетео на своју одговорност и летео врло ниско до Бањалуке.

Овај сведок је казао да је пре слетања да остави помоћ народу код Петровца са своје леве стране видео "миг 21", који је био удаљен неких сто метара.

- Ја сам био неких 50 метара од земље, а он једно 40 метара изнад мене. Ишао је врло споро, можда 600, 700 километара на сат. Нисам видео да је дејствовао по колони, нити сам чуо експлозије, хеликоптер прави буку, а и ми имамо слушалице. На хеликоптеру смо имали обележје, црвени крст велики око два метра. Пилот "мига" у то време није имао радаре да нас при земљи уоче, могао је једино да нас визуелно уочи, а да ли нас је видео не знам. По хеликоптерима из авиона дејствују топовима 23 милиметра, да смо били на 5.000 метара висине, онда би испалили ракете - одговарао је на питања пуномоћника оштећених пилот Ристић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације