ПОГЛЕД ИСКОСА: Хакманова звезда
У ТОКУ је у београдском Народном музеју ретроспектива дела Косте Хакмана (1899-1961), сликара и професора Ликовне академије у Београду.
Мада награђен Златном медаљом на Светској изложби у Паризу 1937, после смрти био је занемарен. У немачком логору у Другом светском рату прогањан и мучен због родољубља, на Ликовној академији пао је у немилост јер је усамљено устао против професора комуниста. Милица Хакман, уметникова ћерка, историчарка уметности, великим залагањем успела је да сликара отргне од лаганог заборава. Јубиларних пола века од смрти обележила је новосадска Спомен-збирка Павла Бељанског, а затим је објављена велика монографија.
Сликар је рођен у Босанској Крупи и истицао се даром за језике и цртање, као и националном самосвешћу коју је стекао у родитељском дому. Као многи угледни босански интелектуалци сарађивао је са "Младом Босном" па је после убиства аустроугарског престолонаследника 1915. године, премда петнаесетогодишњак, био ухапшен и послат на девет месеци робије. Од тада започињу његове селидбе, путовања, странствовања, живот пун узбуђења и опасности.
Гимназију је завршио у Сарајеву, а Тодор Швракић, његов професор цртања и прашки ђак, подстакао га је да студира у Прагу код Влахе Буковца код кога је студирао и Милан Коњовић. Хакман се декларисао као "Србин православне вере", а између 1919. и 1923. године у Прагу, једном од водећих ликовних центара, студирало је преко стотину ђака са Балкана. Настава је била строга па он као и Коњовић убрзо напушта сликање по старим правилима академског реализма. Проценио је да ће студије успешније наставити у Бечу, неформална настава му је одговарала. Сусрет са Марселом Шнајдером, студентом филозофије, био је пресудан за трећи покушај студирања, овог пута у Кракову. Пољска ликовна академија била је напреднија од бечке и прашке, анализа слике заснивала се не само на постимпресионизму већ и на кубизму, футуризму и експресионизму. Вредно је радио, овладавши правилима сезанизма и пленеризма па је на завршном испиту добио награде за пејзаж и акт. У Београду је имао прву самосталну изложбу 1925, продао већи број слика, средио материјално стање и испунио давну жељу да отпутује у Париз, где је остао четири године.
Мештровић га је 1930. на челу Хрватског друштва умјетности уврстио у репрезентативни избор југословенске селекције за изложбу у Лондону. Хакман је тада био један од најважнијих српских сликара. На Светској изложби уметности и технике у Паризу 1937. године у веома јакој конкуренцији добио је Златну медаљу, у Риму је била откупљена његова слика за Националну галерију модерне уметности, а његове слике красе и италијански парламент. Био је професор цртања у гимназији, а потом на Одсеку за архитектуру Техничког факултета. Ванредни професор београдске Академије ликовних уметности постао је 1940. године. То су основни елементи успона Хакманове звезде.
Препоручујемо
ГДЕ СУ НЕСТАЛИ ДИВНИ СНОВИ: Лука Трипковић, сликар и писац, о изложби на Коларцу
18. 01. 2023. у 15:10
ХИТНО ЈЕ: Српски редитељ се бори за живот - мора на трансплантацију, глумци моле за помоћ
17. 01. 2023. у 14:38 >> 14:57
КАКО СУ ЕКСПЛОДИРАЛИ ПЕЈЏЕРИ КОД ГОТОВО 3.000 ЉУДИ? Постоје две теорије, а једна је посебно застрашујућа
ОКО 2.800 људи, међу којима и велики број припадника либанског оружаног покрета Хезболах, који подржава Иран, као и лекари, повређени су у уторак након што су им експлодирали пејџери којима су комуницирали.
17. 09. 2024. у 21:06
ОШТРО УПОЗОРЕЊЕ МОСКВЕ БАЈДЕНУ, ШОЛЦУ И МАКРОНУ: Моћније оружје од вашег је спремно
ПРЕДСЕДНИК САД Џозеф Бајден, немачки канцелар Олаф Шолц и председник Француске Емануел Макрон могу испровоцирати сукоб који може довести до неповратних последица, рекао је данас председник Думе Русије Вјачеслав Володин на пленарној седници.
17. 09. 2024. у 17:35
"ИЗБАЦИЛА САМ ГА ИЗ КУЋЕ" Биља о односу са Ацом
МОГИ нису знали да овако стоје ствари у породици најидеалнијег естрадног пара.
17. 09. 2024. у 20:44
Коментари (0)