ПОГЛЕД ИСКОСА: Вуксановићеви "Стубови светлости"

У ГАЛЕРИЈИ Атријум Библиотеке града Београда до 3. јануара траје изложба слика Данила Вуксановића (Сомбор, 1973), сликара, критичара и рестауратора у Галерији Матице српске у Новом Саду.

Данило Вуксановић, "Из серије Сизифов круг-Стубови Светлости III", Фото аутора

У Војводини нема бољег млађег критичара од њега, што је доказала и књига његових текстова, а то није без утицаја на његово стваралаштво које је можда и вид тзв. ученог сликарства. Аутор је изложбу насловио "Сизифов круг / Стубови Светлости". Свакако да то што уметник види на својим платнима не мора да буде и оно што уочава посматрач, његово виђење није обавезујуће, сагледавања и тумачења су отворена за свакога, иначе би сликар био сам своја публика (Синиша Вуковић је имао идеју да изложбе не треба нападати већ ако је уочена једна добра ствар, довољно је). Тако ће се и овде покушати растумачити сложено поље дејства Вуксановићевих остварења, која омогућују разноврсна и слободна учитавања, што је њихов квалитет.

Пре свега, ово је поставка слика урађених са апликацијама несликарских материјала као производ свесне тежње да дело макар у детаљу изађе у простор изван дводимензионалне површине. Реч је неком виду авангардног сликарства које парадоксално посеже у извесне видове традиције. На њима је пронађена људска мера између дела округлог формата (у ликовној терминологији познатог као тондо) и оног вертикалног. Ни минијатурне нити гломазне, слике су складно саображене посматрачу. Између њих влада напетост форме са оштрим крајевима, правоугаоне и оне чија ивица кружи у бескрај, која је као Сизиф затворена у саму себе. Сизиф је заиста у кругу, али пакленом, док "Стубови светлости" логички израстају из формата који је узан, вертикалан и стреми ка небу. Круг, Сизифов симбол сталног умирања и рађања, исто тако је логички постављен изнад вертикалне и веће слике, јер је основна поука из теорије форме и поставки изложби да се веће и визуелно теже форме стављају доле а мање и лакше горе. Квадрат је уосталом у езотерији симбол земље а круг неба. Тако и Вуксановићеви светлосни стубови природно стреме на горе, ка свом ликовном разрешењу.

Стубови светлости појављују се као огањ који се спушта са неба у православној мистици, о њему говоре свети оци из првих векова Цркве. У двадесетом веку визуелно најупечатљивије су нацисти усмерили у једној стадионској поставци десетине јаких рефлектора у ноћно небо, остваривши импресиван утисак стубова светлости. То су касније преузели неки авангардни уметници у својим инсталацијама, али без те магије. Данило Вуксановић не прибегава ниједном од тих феномена. Код њега је стуб светлости најчешће стуб, дорски или коринтски, јер то и јесте његова симболика. Без обзира на то да ли је антички стуб бео или је боја на њему с временом избледела, Вуксановићеви стубови светлости израстају из богатог колорита, из сазвежђа боја и детаља, а и сам Сизифов круг је пресек стуба, стуба светлости.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Ка идеји неоренесансе

20. 12. 2023. у 09:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Четрдесет година Славе

13. 12. 2023. у 08:50

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: У потрази за идеалном формом

29. 11. 2023. у 06:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на херезијарха

23. 11. 2023. у 07:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације