КОСОВСКИ КРСТ СВЕДОК НАШЕГ ТРАЈАЊА : У Матици српској отворена изложба слика уметнице из Грачанице Маје Тодић Миланкови
НА својој дуго чеканој првој самосталној изложби у Матици српској у Новом Саду, отвореној јуче у нашем најстаријем храму књиге,културе и науке, уметница из Грачанице Маја Тодић Миланковић представила се са 17 слика прожетих мотивима фрески, а под заједничким називом „Идентитети“.
фото Бранко Лучић
Поставку коју карактеришу мотиви фрески са Косова и Метохије, уприличили су Матичин Косовско- метохијски одбор и Дом културе “Грачаница.” Прва слика из овог циклуса настала је 2015.године поводом седам векова Грачанице ,а последња седам година доцније.
-За мене нема веће радости од оне да стварам у окружењу из ког потичем.Завичај ми даје нарочиту инспирацију – рекла је јуче у кратком телефонском разговору за „Новости“ млада сликарка не скривајући двоструку радост – коначно присуство њених дела у Матици и чињеницу да ће у септембру први пут постати мајка што је и био пресудан,како каже, „веома оправдан разлог“ њеног одсуства са јучерашњег отварања изложбе.
А на свечаности коју је у Матичином фоајеу водила др Александра Новаков,секретар Косовско-метохијског одбора, све је било онако како је Маја и прижељкивала. Крај централне слике „Грачаница“ др Јелена Веслинов,управник послова Матице српске,казивала је чувене стихове Десанке Максимовић:“ Грачанице, кад бар не би била од камена,кад би се могла на небеса вазнети,као Богородице Милешеве и Сопоћана, да друга рука крај тебе траву не плеви,да ти вране не ходају по паперти…”
Дирнуле су ове риме видљиво и дубоко све присутне, баш као и песма о цару Лазару ученице новосадске Музичке школе „Исидор Бајић“ Симоне Новаков,чији је звонак глас сетно додиривао високе сводове Матичиног здања.
Потом је председник Матице проф.др Драган Станић нагласио да је посвећеност чланова раду Косовско-метохијског одбора једини начин да Матица допринесе да се Грачаница и цело Косово и Метохија „ваздигну у небеса и да буду увек у нашим срцима“.
- То је најсигурнији пут спасења који можемо да замислимо у овом тренутку,а шта ће касније бити, то ћемо тек видети, ако не ми, а оно потомци наши.На нама је да чинимо да та духовна суштина Космета буде сачувана,а један од начина је и ова изложба - рекао је Станић.
О уметничком рукопису Маје Тодић Миланковић помоћник управника у Галерији Матице српске Данило Вуксановић,рекао је да се њен рад индиректно наставља на сликарска достигнућа Александра Томашевића или Лазара Возаревића,те да је искуство посматрања српске уметности користио и чувени Петар Лубарда.
- Мајино сликарство заправо је ликовна посвета Завету косовског небеског венца који бди над нашим грешним душама опомињући нас на овоземаљску муку и радост уз чврсто постављен,високо уздигнути крст чија несагледива сенка описује наше трајање - рекао је Вуксановић .
Маја Тодић Миланковић рођена је 1989. у Приштини, а дипломирала је на Факултету уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, одсек сликарство, где је данас стручни сарадник у настави. Излагала је девет пута самостално и учествовала на више од двадесет колективних изложби.
Учествовала у живописању (секо техника) цркве Свете Великовмученице Екатерине у Бресју (Косово Поље), припрате манастира Светог Димитрија у Сушици и бројних цркава у околини Крушевца. Илустратровала је и уређивала дечији школски часопис на КиМ „Наше поље”.
Басара,Милена,Маја...
ВЕЋ трећу годину Косовско -метохијски одбор Матице српске у Новом Саду приређује поводом Видовдана уметничку изложбу. Најпре су приказани изабрани радови академика Светомира Арсића Басаре,лане су изложене слике „Вечни забитје “ Милене Цветковић,а ове године је то изложба „Идентитети“Маје Тодић Миланковић која ће трајати до 28.јула.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ТРАМП УПУТИО ПИСМО ОРБАНУ: Ево шта му је поручио
ПРЕМИЈЕР Мађарске Виктор Орбан објавио је на друштвеној мрежи Икс писмо које је добио од Доналда Трампа, у којем председник Сједињених Америчких Држава истиче да су односи САД и Мађарске јачи него икада и да се заснивају на заједничким вредностима.
09. 01. 2026. у 10:22
ПОКРЕНУТА ДВОСТРУКА ДИПЛОМАТСКА ОФАНЗИВА: Страх због Гренланда преплавио Европу, лидери сада имају нову тактику
ЕВРОПСКЕ владе покренуле су двоструку дипломатску офанзиву како би убедиле председника САД Доналда Трампа да одустане од својих претензија према Гренланду - кроз лобирање у Вашингтону и притисак на НАТО да отклони безбедносне забринутости америчког председника.
09. 01. 2026. у 13:11
ВОДИТЕЉКА ОТКРИЛА ИСТИНУ О ЦЕЦИ И ЧЕДИ: Умешан и Александар Кос - шта се дешавало између политичара и певачице
БЛИЗАК пријатељ и сарадник Чедомира Јовановића, Александар Кос, последњих месеци нашао се у жижи интересовања јавности. О његовом професионалном ангажману, али и приватном животу, у последње време све се чешће спекулише, док је јавности и даље мало познато чиме се заправо бави и какав је његов пут био до позиције на којој се данас налази.
09. 01. 2026. у 08:42
Најновије из рубрике
"ЗОРАН ГРМАШ - ГРАФИКЕ" Изложба у Галерији Академије уметности, 12. јануара
У ГАЛЕРИЈИ Академије уметности у Новом Саду, у понедељак, 12. јануара свечано ће бити отворена изложба "Зоран Грмаш - Графике" .
09. 01. 2026. у 13:58
„СВЕТИЊЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА“ У ВРШЦУ: Изложба фотографија две руске светиње отворена до 30. јануара
У ГРАДСКОМ музеју у Вршцу отворена је изложба фотографија „Светиње Санкт Петербурга“, аутора Миодрага Мише Бранковића, коју ће Вршчани моћи да погледају до 30. јануара.
09. 01. 2026. у 13:56
ДЕСЕТОГОДИШЊА ЕМИЛИЈА ОЧАРАЛА ПУБЛИКУ: Божићни концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине окупио 60 музичара
ТРЕЋИ "Божићни концерт", у организацији Фондације "Алек Кавчић" и Школе за музичке таленте из Ћуприје, одржан је на Божић у препуној дворани Коларчеве задужбине. На Великој сцени више од 60 музичара, од младих талената до професионалних музичара, под вођством диригенткиње Николине Нике Ковачевић, приредило је прави спектакл.
09. 01. 2026. у 05:00
ГАВРАН НИЈЕ ОДЛЕПРШАО ИЗ ВЛАДИНОГ АТЕЉЕА: Марко Велк, француски уметник српског порекла, син Владимира Величковића о свом стваралаштву
Може ли кафа? То је у овом атељеу увек био обичај. С те стране, ништа се није променило тамо где је све исто и све другачије.
03. 01. 2026. у 14:53
Коментари (0)