Свет

НАЈОПАСНИЈА ОБЈАВА ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА! Шта заправо значи „Свети рат“ и зашто је Иран баш сад повукао овај потез

В.Н.

03. 03. 2026. у 07:41

СВЕ дубљи сукоб између Ирана, Сједињених Америчких Држава и Израела могао би да изазове озбиљне безбедносне последице широм света, укључујући могућност терористичких напада у САД, Великој Британији и другим западним државама. На то упозорава политиколог и водећи истраживач Института за светску економију и међународне односе Руске академије наука Андреј Јашлавски.

НАЈОПАСНИЈА ОБЈАВА ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА! Шта заправо значи „Свети рат“ и зашто је Иран баш сад повукао овај потез

Према његовој процени, напади би релативно лако могли да се догоде на територији Сједињених Држава, али и у европским земљама и другим регионима света, при чему би потенцијалне мете могли бити амерички грађани или држављани држава које су, како наводи, фактички стале уз војну акцију САД и Израела.

Јашлавски упозорава да би ескалација сукоба могла да мотивише појединце или екстремистичке групе на насилне акције, чак и без директног организовања од стране државе Иран.

Америчка телевизија АБЦ Неwс објавила је 2. марта, позивајући се на безбедносне изворе, да Министарство унутрашње безбедности САД изражава озбиљну забринутост због могућих напада такозваних „усамљених вукова“, али и сајбер операција које би могле уследити након војних удара на Иран започетих 28. фебруара.

У саопштењу се наводи да појединачни напади унутар САД раније нису били директно повезани са Ираном, Револуционарном гардом или шиитским екстремизмом, али да би актуелни сукоб могао подстаћи радикализоване појединце да нападну циљеве које сматрају јеврејским, произраелским или повезаним са америчком државом и војском.

Као први алармантан пример наводи се инцидент који се догодио 1. марта у америчком граду Остину, где је мушкарац отворио ватру на госте једног бара.

Касније је утврђено да је нападач био 53-годишњи мигрант из Сенегала, Ндиага Дијан, а у његовом возилу пронађена је верска литература, као и мајица са симболима Ирана и његовом заставом.

Јашлавски наглашава да Иран као држава традиционално није склон директном спровођењу терористичких напада, али упозорава да снажна политичка и верска реторика може мотивисати појединце на радикалне потезе и насиље над америчким грађанима.

Према његовим речима, пуцњава у Остину може представљати први показатељ таквог процеса.

Он додаје да позиви из Ирана вероватно неће имати снажан одјек међу широм муслиманском популацијом, али да могу утицати на појединце склоне екстремизму, који би под утицајем пропаганде могли извршити нападе.

Експерт такође подсећа да Иран има утицај над мрежом шиитских оружаних и радикалних група широм Блиског истока, које су и раније биле повезиване са нападима током осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

Као примере наводи нападе на мировне снаге Уједињених нација у Либану, али и бомбашки напад на јеврејски културни центар у Буенос Ајресу 1994. године.

Додатну забринутост изазвала је одлука иранског великог ајатолаха Макарема Ширазија, једног од најутицајнијих шиитских теолога, који је након атентата на иранског врховног вођу Алија Хамнеија прогласио џихад против Сједињених Америчких Држава и Израела.

У својој поруци навео је да су народ Ирана и шири исламски свет „жедни освете“ због смрти вође револуције, наглашавајући да је освета верска дужност муслимана широм света.

Ширази је за актуелну ескалацију оптужио САД и Израел, које је назвао одговорнима за тренутну ситуацију у региону.

Јашлавски оцењује да такве изјаве додатно повећавају ризик од ширења сукоба и чине безбедносну ситуацију још опаснијом, иако сматра да је првобитни узрок ескалације војна акција против Техерана.

Истовремено упозорава да претње и ратна реторика додатно продубљују непријатељство и повећавају ризик да страдају цивили који немају никакве везе са сукобом.

Он ипак напомиње да верски позиви из Ирана имају ограничен домет, јер је Иран доминантно шиитска држава, док већину муслиманског света чине сунитске земље, због чега такви апели не морају нужно изазвати масовни одговор.

Говорећи о могућим последицама по Русију, Јашлавски сматра да је вероватноћа директне терористичке претње мања, али подсећа да су догађаји у Гази 2023. године изазвали радикалне реакције и на Северном Кавказу.

Закључује да сваки терористички чин, без обзира на мотиве или политичка оправдања, представља озбиљну опасност по људе, државе и глобалну безбедност.

Сличну забринутост изнео је и Алексеј Чепа, први заменик председника Одбора Државне думе за међународне односе, који је упозорио да би даља ескалација сукоба између Ирана и Израела могла прерасти у шири глобални конфликт.

Према његовим речима, уколико би иранско верско и војно руководство било уништено или дестабилизовано, Сједињене Државе би могле рачунати на унутрашњу опозицију и револуционарне процесе, али остаје неизвесно како би се ситуација даље развијала.

Чепа упозорава да би управо у таквом сценарију могло доћи до озбиљних погрешних процена које би свет гурнуле у још шири сукоб.

(Ало)

БОНУС ВИДЕО