КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Прича о детињству

Слађана Илић

29. 08. 2024. у 07:15

КЊИГА "Дечак и друга прича" Дамира Јоцића ("Службени гласник") бележи аркадијске тренутке једног детињства.

То је приповест о дечаку Дакију који широм отворених очију, радознало и усхићено, са смислом за детаљ и авантуру, открива свет. Приповедани простор је југоисточна Србија (сврљишки крај) која је и иначе, због зачудности природних лепота, чак и када није у причи, готово митска.

Упијајући трептаје тог повлашћеног предела и припадајући му читавим бићем, јунак гради ауру. Његова посебност је чулност, али и неустрашивост која га на путу одрастања, као и сваког дечака, доводи у низ опасности. Његова жеља за сазнавањем и потврђивањем припадања вољеном пределу већа је од његовог опреза. То, нужно, условљава бригу ближњих, усложњава њихове релације, ставља их на најразличитија искушења. Дечакова осетљивост захтева деликатност околине. Њу, чини се, и није тако тешко постићи, јер у том свету колоритне природе и језика, извесно, све се заснива на спонтаности, на аутентичним емоцијама једноставних људи, дубоко повезаних међусобно, као и с природом.

У том свету све ради на љубав. То закључујемо на основу поступака и динамичних дијалога јунака ове приче. Они знају да праве кућице за птице и друга чудеса; они дечака уводе у тајне вожње бицикла, лова и риболова; они настоје да у њему подстичу радост и самопоуздање, истовремено му дајући до знања каква су им очекивања и какав би требало да буде мушкарац потребан заједници.

У том свету, који је у овој причи пуној боја, мириса и укуса до краја нијансиран, емоције свих јунака су дубоке и искрене. Дечак то осећа: на породичним скуповима, у играма са сестром која живи у великом граду (а жели да живи баш ту, на селу), у сусретима с мештанима који иду за својим пословима, у труду баки, мајки и комшиница које за своје ближње, а нарочито за децу, праве посластице, у начину на којем се тугује за умрлима итд.

Дубину емоција главног јунака сагледавамо на основу његових размишљања и поступака, нарочито у тренуцима који навешћују одлазак Дакијеве породице из аркадије његовог детињства. У тој специфичној ситуацији видимо како дечак манифестује своје стрепње, бунт и најдубљу тугу. У њој, коначно, он се суочава с раскораком између жеља и животних чињеница, између снова и стварности, разумевши да заиста ништа не може бити вечно и непроменљиво.

У овој причи у којој је Даки каткад попут Тома Сојера, каткад попут јунака "Баште сљезове боје", каткад попут Нушићевих хајдука, а каткад попут Кишовог Андреаса Сама, посебно место дато је нади. Она као да наткриљује читав тај свет: "Нада је заиста реч над речима.

Висока као планина, велика као слон, брза као делфин, укусна као чоколада".

И то је један од најлепших доприноса ове књиге свету, оном који све мање зна за наду, а још мање за веру и љубав. А баш нам ова књига шапуће - има наде.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Зебња човека

06. 08. 2024. у 18:27

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Паралелни светови

31. 07. 2024. у 05:00

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О човеку затеченом у стварности

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О човеку затеченом у стварности

10. 07. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све у вези, на свету

08. 05. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

Суђења

0 22

ВЕШТАК ОТКРИО ЈЕЗИВЕ ДЕТАЉЕ О ДЕЧАКУ УБИЦИ: Ево зашто је Коста пуцао на чувара школе, није га потресло сазнање кога је све убио

ЗАКЉУЧИЛИ смо да је Коста био способан да управља својим поступцима у време извршења злочина и да та способност није била битно смањена. Постоји једна краткотрајна ометеност, за период у учионици за који он каже да нема сећања, али он је све радио по плану. То указује да је он управљао својим поступцима.

05. 06. 2025. у 17:05