КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Прича о детињству
КЊИГА "Дечак и друга прича" Дамира Јоцића ("Службени гласник") бележи аркадијске тренутке једног детињства.

Фото: Приватна архива
То је приповест о дечаку Дакију који широм отворених очију, радознало и усхићено, са смислом за детаљ и авантуру, открива свет. Приповедани простор је југоисточна Србија (сврљишки крај) која је и иначе, због зачудности природних лепота, чак и када није у причи, готово митска.
Упијајући трептаје тог повлашћеног предела и припадајући му читавим бићем, јунак гради ауру. Његова посебност је чулност, али и неустрашивост која га на путу одрастања, као и сваког дечака, доводи у низ опасности. Његова жеља за сазнавањем и потврђивањем припадања вољеном пределу већа је од његовог опреза. То, нужно, условљава бригу ближњих, усложњава њихове релације, ставља их на најразличитија искушења. Дечакова осетљивост захтева деликатност околине. Њу, чини се, и није тако тешко постићи, јер у том свету колоритне природе и језика, извесно, све се заснива на спонтаности, на аутентичним емоцијама једноставних људи, дубоко повезаних међусобно, као и с природом.
У том свету све ради на љубав. То закључујемо на основу поступака и динамичних дијалога јунака ове приче. Они знају да праве кућице за птице и друга чудеса; они дечака уводе у тајне вожње бицикла, лова и риболова; они настоје да у њему подстичу радост и самопоуздање, истовремено му дајући до знања каква су им очекивања и какав би требало да буде мушкарац потребан заједници.
У том свету, који је у овој причи пуној боја, мириса и укуса до краја нијансиран, емоције свих јунака су дубоке и искрене. Дечак то осећа: на породичним скуповима, у играма са сестром која живи у великом граду (а жели да живи баш ту, на селу), у сусретима с мештанима који иду за својим пословима, у труду баки, мајки и комшиница које за своје ближње, а нарочито за децу, праве посластице, у начину на којем се тугује за умрлима итд.

Фото промо
Дубину емоција главног јунака сагледавамо на основу његових размишљања и поступака, нарочито у тренуцима који навешћују одлазак Дакијеве породице из аркадије његовог детињства. У тој специфичној ситуацији видимо како дечак манифестује своје стрепње, бунт и најдубљу тугу. У њој, коначно, он се суочава с раскораком између жеља и животних чињеница, између снова и стварности, разумевши да заиста ништа не може бити вечно и непроменљиво.
У овој причи у којој је Даки каткад попут Тома Сојера, каткад попут јунака "Баште сљезове боје", каткад попут Нушићевих хајдука, а каткад попут Кишовог Андреаса Сама, посебно место дато је нади. Она као да наткриљује читав тај свет: "Нада је заиста реч над речима.
Висока као планина, велика као слон, брза као делфин, укусна као чоколада".
И то је један од најлепших доприноса ове књиге свету, оном који све мање зна за наду, а још мање за веру и љубав. А баш нам ова књига шапуће - има наде.

ЏЕЈ ДИ ВЕНС УДАРИО НА ЗЕЛЕНСКОГ: То што он ради је апсурдно
У ИНТЕРВЈУУ за интернет портал УнХерд , амерички потпредседник Џеј Ди Венс назвао је нападе украјинског председника Володимира Зеленског на САД „непродуктивном реториком“ и „апсурдним“.
15. 04. 2025. у 10:27

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)